Непристањаје сепаратистичких власти из Приштине на понуду Београда за реконструкцију пута Косовска Митровица-Јариње јасно показује да је потписивањем Бриселских споразума Александар Вучић искључио државу Србију из решавања битних економских и политичких питања у јужној српској покрајини.
Одговор Београда на ову јасну провокацију Приштине је остао нем. Као и много пута до сада. Сетимо се само хапшења и понижавања некадашњег директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића кога су као мечку везаног водили кроз центар Приштине. Сетимо се такође немуштог одговора званичних власти у Београду на увођења таксе од 100% на робу из остатка Србије, па кукавичко држање Александра Вучића на долазак „руског воза“ што само показује да је његов утицај на косовска збивања непостојећи, безначајан или миноран.
Истовремено општина јужна Митровица доноси одлуку о изградњи војне касарне на локалитету Црнуша што је само на пар километара од северног дела Косовске Митровице. Изузев млаке реакције политичког конвертита у лику директора Кацелараије за КиМ Петра Петковића другог одговора из Београда није било. А како и да га буде, када је Александар Вучић дао благослова да се формирају безбедоносне снаге Косова а „Српска листа“ је то у скупштини самопроглашене републике Косово и потврдила. Наиме „Српска листа“ је гласала за одлазак безбедоносних снага Косова у мировне мисије широм света чиме је фактички легализовала стварање ове паравојне формације. На тај начин уз подршку председника Србије створена је још једна војска на територији Републике Србије али овога пута непријатељска. Александру Вучићу у девет година његове владавине никада није пало на памет да затражи од КФОР-а и земаља Запада реализацију закључака Кумановског споразума о повратку 1000 српских војника и полицајаца на Косово и Метохију. Али је зато свесно зажмурио на стварање безбедоносних снага Косова после његовог договора са Хашимом Тачијем на тајном састанаку у Паризу.
За очекивати је да сепаратисти из Приштине овој касарни дају име Александра Вучића због његових заслуга у стварању самопроглашене републике Косово. Додуше, власт у Приштини може да бира, поменутој касарни може да да име и Ивице Дачића, опет у знак захвалности јер је исти 6.12.2012. године успоставио класичну границу између КиМ и остатка Србије.
Колико су штетне последице потписивања Бриселског споразума показује се и данас у време пандемије вирусом Ковид 19. Само један дан, и буквално један дан, на територији јужне српске покајине Срби су могли да се вакцинишу. Већ сутрадан су сепаратисти забранила вакцинисање на територији коју они контролишу. И уместо да Београд настави са вакцинисањем и покаже да их забране из Приштине не интересују председник Србије је аутобусима почео да води Србе по више од 200 километара да би се вакцинисали у остатку Србије било да је то Рашка или Куршумлија. Опет кукавичко држање председника Србије.
Што се тиче осталих епидемиолошких мера постоји јасна разлика између јужне српске покрајине и остатка Србије. На Косову и Метохији важи полицијски час од 10 сати навече до 5 ујутру за разлику од других делова Србије. На овај начин сепаратисти на делу показују да се потписвивањем Бриселских споразума Србија одрекала својих надлежности у јужној српској покрјни. Оно што бомбе НАТО пакт `99. године нису урадиле то су онако галантно у миру урадили поменути Александар Вучић и Ивица Дачић. Они су демонтирали институције српске државе и предали их сепаратистима. Што је још необичније, овакве епидемиолошке мере Приштине које се драстично разликују од остатка Србије имају подршку „Српске листе“ и у скупштини и у влади самопроглашене републике Косово. Стога „Српска листа“ уопште није српска него је квлислиншка.
Косовска Митровица
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Србин.инфо
