Галијашевић: Србију на „линију ватре“ изводи мрежа која се финансира са највишег глобалног нивоа

* Србија је за Британце најважнија земља овог простора. Она је, у ствари, срце Балкана и бивше СФРЈ. Она је једина организована држава: Хрватска и Словенија су марионетске државе, а БиХ, Македонија, Црна Гора су протекторати, као и Косово… Србија је усамљена у настојању да буде држава

* Србија мора рачунати са тим да се на њу изводе напади и из њеног сусједства, а истовремено и из сарадничке мреже која је масовна, бројна, има своје агенте од утицаја на свим могућим мјестима, има огромне логистичке ресурсе

* У позадини је мрежа финансијера са највишег глобалног финансијског и обавештајног нивоа. Она је дубоко антисрпска. Јасно је да је њихово дјеловање непријатељско дјеловање. Кључно је питање: шта је одговор на дјеловање ове мреже

* Погледајте КРИК који је усмјерен на дестабилизацију власти, на напад на предсједника Вучића. Иза стоји НЕД, што је обавјештајни деташман Демократске странке Америке, видјећете да стоје Рокфелерово братство и Сорошева фондација. Али, видјећете да новац даје и ЕУ – што је уствари покушај Њемачке да буде присутна у тим процесима

* Било би занимљиво да се у Србији направи једна серија о породици Поповић. О Срђи млађем и Срђи старијем, барем са аспекта њихових књига – о ономе што су они написали у „Недовршеном процесу“ против Ђинђића. Видјели бисмо како се јавност усмјерава и скреће са улоге британских служби у убиству премијера склоног њемачким геополитичким интересима

_____________________________________________________

БОСНА и Херцеговина је царство обавјештајних служби, с обзиром на то да ни једна није инкриминисана. Једина обавјештајна агенција БиХ је направљена, организована и кадровски усмерена од стране Велике Британије.

Један од тjелохранитеља из британске амбасаде нам је био први директор обавјештајне агенције у два пуна мандата, а данас је амбасадор при НАТО.

Циљеви британске политике и њени геополитички интереси на Балкану тешко да су се мјењали посљедња три вијека. То је увијек било ограничавање руског утицаја, а имали смо и фазе дјелимичног ограничавања њемачког утицаја.

Можемо разумјети британске циљеве, али је главно питање какав је наш одговор!

Није више у питању само прикупљање информација или успостава контаката. Британци су одавно успоставили контакте на Балкану.

Србија је за њих најважнија земља овог простора. Она је, у ствари, срце Балкана и бивше СФРЈ. Она је једина организована држава: Хрватска и Словенија су марионетске државе, а БиХ, Македонија, Црна Гора су протекторати, као и Косово, у већој или мањој форми.

Сарадничка мрежа коју су Британци успоставили у Србији, добила је посебну моћ послије деведесетих година. Тада је постала дио јавне безбједносне обавјештајне и мреже цијеле Србије.

Британска амбасада у Сарајеву

Не говорим само о Канвасу или Отпору, или о структурама о којима је говорио њихов творац Срђа Поповић.

Било би занимљиво да се у Србији направи једна серија о породици Поповић. О Срђи млађем и Срђи старијем, барем са аспекта њихових књига – о ономе што су они написали у „Недовршеном процесу“ против Ђинђића.

Видјели бисмо како се јавност усмјерава и скреће са улоге британских служби у убиству премијера склоног њемачким геополитичким интересима. Али, видјели бисмо кроз млађег Срђу Поповића како се од ванредног професора Харварда постаје ректор на најстаријем шкотском универзитету „Сент Ендрјуз“. И, како он замишља „Мустру за револуцију“ – за рушење Србије.

Данас, кроз факт-чекинг мрежу, Србија је готово јавно нападнута.

Ако погледате КРИК, Истиномер, Раскринкавање из Босне или Црне Горе, Фактограф из Хрватске, ако погледате Јунајтед медија у Србији или ККР Групу и њихово дјеловање, ви ћете видјети – финансијере.

Уствари, мрежа финансијера је са највишег глобалног финансијског и обавјештајног нивоа.

Она је дубоко антисрпска. Јасно је да је њихово дјеловање непријатељско дјеловање.

Кључно је питање: шта је одговор на дјеловање ове мреже, не само у сфери информисања и креирања јавног мишљења, него и у сфери контроле и надзора над тајним и јавним службама, у сфери припреме контаката за извођење агресивнијих акција.

Данас, када се геополитички конфликти дижу на виши ниво и када САД, а Британија им је главни партнер, дижу тензије са Кином у Јужном и Источном кинеском мору, а са Русијом у Украјини, очито је да Србија као партнер који сарађује са ове двије земље постаје земља на линији ватре – како су то говорили Американци.

Очито је и да ова сарадничка мрежа више није довољна за контролу ситуације.

У том смислу, треба бити посебно опрезан када је ријеч о безбједности лидера Србије и политичког система у Србији. У том смислу треба коначно преиспитати улогу сарадничке мреже у непријатељском дјеловању против саме Србије.

Циљеви обавјештајних служби више нису само прикупљање и анализа информација са неког терена.

Циљеви су далеко већи и интереси су далеко шири: контрола јавних и друштвених процеса, утицај на владине одлуке, чак и формирање влада и њихово функционисање, свргавање влада и дестабилизација држава, извођење терористичких аката.

Дакле, све је то у арсеналу дјеловања британских обавјештајних служби и уопште тајних служби.

Добро је што у Србији постоји озбиљна дебата и што се у Србији зна разликовати државни интерес и државна политика у односу на оно што представља издају државног интереса.

У Босни и Херцеговини та граница не постоји.

Шта је државни интерес БиХ, ако вама управља неки Савјет за имплементацију мира, ако вама управља неки Валентин Инцко – пропали дипломата словеначког поријекла, а иначе из Аустрије, ако вама управљају разни високи и специјални представници, ако сваки изборни процес прати долазак британских специјалаца кроз разне врсте операција: операција „Падобран“, операција „Игман“ или неке друге?

Ако се из БиХ крене по офанзивном плану дјеловати против Србије кроз обавјештајну операцију „Ушће“ која је имала 12 оперативно-техничких мјера – што је сложени напад који је пратило и дјеловање хрватских тајних служби…

Дакле, кад се све то узме у обзир, Србија мора рачунати са тим да се на њу изводе напади и из њеног сусједства, а истовремено и из сарадничке мреже која је масовна, бројна, има своје агенте од утицаја на свим могућим мјестима, има огромне логистичке ресурсе. Погледајте ко стоји иза тих ресурса.

Погледајте КРИК који је усмјерен на дестабилизацију власти, на напад на предсједника Вучића. Видјећете да иза њега стоји Национална задужбина за демократију НЕД, што је обавјештајни деташман Демократске странке Америке, видјећете да стоје Рокфелерово братство и Сорошева фондација. Али, видјећете да новац даје и ЕУ – што је уствари покушај Њемачке да буде присутна у тим процесима.

На нашем простору, њихово дјеловање је јавно. Наши одговори су увијек ограничени – ја бих рекао – и дипломатским притисцима, и економском политиком и притисцима и политичким дјеловањем.

Данас је обавјештајна служба мач геополитичког интереса сваке моћније државе.

И тешко је носити се са тим, с обзиром на то да је Србија ипак сама у настојању да буде држава.

       (Експерт за безбедност Џевад Галијашевић у програму ТВ Пинк поводом питања: да ли је прекомпозиција моћи на Балкану нешто што треба да нас узнемири и како функционишу стране агентуре на нашим просторима?)

Факти