Истраживања атмосферских честица у урбаној зони Београда показала су да у ваздуху доминирају честице мање од 500 нанометара које филтери не могу да зауставе и у којима су најтоксичнији елементи као што су арсен, жива, ванадијум, уранијум, никл, изјавила је научна сарадница на београдском Институту за хемију и технологију Драгана Ђорђевић.
Она је за портал УГС „Независност“ рекла да резултати истраживања о загађењима из највећих српских термоелектрана указују да Термоелектрана „Никола Тесла“ годишње емитује око 30.000 тона прашине токсичног садржаја.
По њеној оцени, депоније пепела те термоелектране и оне у Костолцу „веома утичу на водотокове и угрожавају изворе водоснабдевања“.
„Истраживањима смо утврдили да је популација у Београду изложена ризику од канцера због концентрација арсена и хрома у ваздуху. За арсен знамо да долази из обреновачких термоелектрана, док хром може да се повеже са железаром у Смедереву“, навела је Ђорђевић и додала да претпоставља да је такво аерозагађење у целој Србији иако на терену није било мерења каква су рађена у Београду.
Декан Шумарског факултета Ратко Ристић истакао је да на проактивну политику заштите животне средине обавезују и међународне конвенције, али да је проблем што се у Србији не поштују ни домаћи прописи.
Он је подсетио на неколико „несхватљивих државних пројеката“, попут иницијативе да се на Авали, у заштићеној зони, направи ски-стаза, што би подразумевало да се посече значајан део висококвалитетне шуме која је била заштићена још у време „неписменог књаза Милоша“.
Као негативан пример навео је и план да се на београдској Ади Циганлији прошире постојећи голф терени на рачун шуме која је заштита савских обалских насипа и нагласио да би такав пројекат представљао „потпуно одсуство друштвене правде“ јер се на постојећим голф тереним површине 14 хектара у просеку дневно нађе максимално 150 људи док се на плажама Аде Циганлије на површини од 18 хектара скупи и 300.000 корисника дневно.
Он је рекао да озбиљну забринутост изазива намера да се на Кошутњаку изгради 340.000 квадрата стамбеног простора јер би сеча дрвећа и уградња огромних количина бетона и асфалта „озбиљно угрозила благотоворан климатски утицај Кошутњака на главни град“.
Фонет
