Савет за борбу против корупције препоручио је Влади Србије да субвенције, подстицаје и олакшице планира по приоритетима од националног значаја из реалних извора а не новим задуживањем, и да преиспита доделу субвенција и скупих олакшица страним инвеститорима.
“Kаква је сврха субвенција, датих пре свега страним инвеститорима које од 2014. године до прве половине 2020. године само у директним давањима износе преко 500 милиона евра, ни једна надлежна институција није пружила одговор”, навео је Савет у Извештај о подстицајима, субвенцијама и олакшицама у Србији који је достављен Влади.
Указано је да је буџетом за 2020. годину за субвенција било планирано 95,8 милијарди динара, да би се тај износ кроз два ребаланса буџета повећао на 278,2 милијарде динара.
“Овако велико повећање издатака по основу државне помоћи није било планирано у буџету за 2020. годину па се једино може обезбедити из кредитних средстава, где су услови кредитирања недоступни јавности и где би за трошење тих средстава морала постојати додатна одговорност”, оценио је Савет.
Предлог Савета је а се субвенције, подстицаји и олакшице уговарају у складу са Законом о буџету и да се не мењају бројним уредбама у току текуће године.
“Надлежне институције, преко којих се реализује државна помоћ, треба да ураде анализу предходно додељене државне помоћи и утврде ефекте те помоћи, како би се политика расподеле нових средстава мењала у зависности од предходно постигнутих резултата”, навео је Савет у извештају.
У том извештају, објављеном на сајту Савета (антикорупција-савет.гов.рс) оцењено је да Влада треба да контролише да ли је државна помоћ коју добијају микро, мала и средња предузећа потрошена на оне намане за које је била опредељена и да приоритети треба да буду производне а не услужне делатности као што је случај сада.
Препорука Савета је и да се веће субвенције одобравају за заштиту животне средине, као и пољопривреду и водопривреду.
“Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде треба да преиспита политику досадашњег субвенционисања и прилагоди је новонасталим околностима, како би се максимално подстакла производња хране”, истакао је Савет и заложио се да се новим мерама субвенционисања помогне малим пољопривредним газдинствима, чији су носиоци млади људи, како би лакше набавили или обновили механизацију и другу опрему, тиме што би им се омогућила бесповратна средства за учешће за повољне кредите са одређеним грејс периодом.
Савет сматра да треба да буду субвенционисани домаћи инвеститори који би улагали у производњу прехрамбених производа и да им држава помогне у пласману те робе.
Пореска управа би, по оцени Савета за борбу корпције, требало да учини јавности доступним све податке који се односе на пореске олакшице по називу корисника, имајући у виду да су то средства свих грађана Србије.
Kолико је новца Србија уложила за привлачење страних инвеститора готово да није могуће израчунати. За такву врсту подстицаја не издваја се новац само из буџета. Постоје и бројна додатна улагања државе на разне начине. Више о томе погледајте у емисији новинара Инсајдера из 2016. године – Србија највећи појединачни “страни” инвеститор.
Извор: Бета, Инсајдер
