Наша грчка “браћа”

Као што можете видети на овој слици је приказан удружени напад на Краљевину Србију 1915. године. Директан напад врше, овде приказана, два ватиканаска и западно империјалистичка војника (приказана као Немачки и Аустро-Угарски монарси). Ту је и наравно овековечени невера за сва времена- Бугарин који по старом обичају забада нож у леђа свом православном суседу и брату Србину.

Данас се гледа да се ова слика прикаже без још једног невере и “брата” нашега. Тај невера је наш православни “брат” Грк. Наш “брат” Грк је карикатура која приказује човека у народној ношњи како гази лист папира. А шта је на том папиру??? На том папиру је споразум којим се Краљевина Грчка обавезује да ће ступити у рат као савезник Краљевине Србије и да ће је војно помоћи уколико Србија буде нападнуто од западних империјалиста. “Браћа” Грци су тај споразум погазили (као што се види на слици) и Србија је била осуђена на пропаст, а српски народ егзодус и голготу преко Албаније.

Али ни то није било довољно!!!

Тај исти невера 1915. није пустио Србе, српску војску и народ да спас нађе на својој територији већ је морао сам да се снађе и уз помоћ Русије, која је запретила савезницима, да се уз помоћ Италијана пребаци на острво Крф (Крф на грчком нема никакво значење, али на српском значи Крв).

Тај исти “брат” је 20-тих година претио Краљевини СХС (пре свега Србији) да ће јој објавити рат уколико настави да брани интересе и да се залаже са право и правду Словена у Беломорској Македонији који су били у већини (преко милион) у односу на Грке. Солун никада није био грчки, нити је имао Грке као већинско становништво.

Да би Беломорска Македонија била под пуном контролом и утицајем грчке државе, тамошње Словенско становништво (Срби, Маћедонци, Власи) је морало да нестане. Тако је и било. Грчка држава је почела са погрчавањем становника, забраном ћириличног писма и језика, променом имена топонима, досељавањем Грка из Мале Азије, протеривањем и убијањем сваког ко се противио грчкој власти.

То је трајало до грчкој грађанског рата, када је Словенима нанет последњи ударац. До 1949. године из Беломорске Македоније је протерано и побијено око 1 500 000 људи. Убијани су и одвођени на вишегодишње робије чак и они који су се борили на страни грчке армије. Ти људи који су робијали, одвођени су на каменита грчка острва и тамо су излагани мучењима и монструозним тортурама каква су била и на Голом отоку у комунистичкој Југославији.

Данас у Беломорској Македонији нема ни десет хиљада људи који су тамошњи ендопи, села су пуста. То мало што је остало нема скоро никаквих права и сви говоре грчки језик иако знају ко су и шта су.