Окупација Србије започета у периоду након 5. октобра 2000. године још увек је у току. Стране агентуре запоселе су све сегменте државне управе, почев од најважнијих државних органа па све до низа различитих јавних агенција и служби
И не само то, агентуре су се уселиле и у различита тела и радне групе основане ради писања закона, сачињена од стручњака, који, тобож, поступају искључиво као стручњаци и нестраначки људи, а у стварности кроје живот грађанима Србије по мери страног, туђег интереса. Ту долазимо до проблема.
Правосуђе је одувек било мета окупатора и једино су у правосуђу агентуре успеле да преживе промене готово све власти и различите режиме. Стране агентуре једино у правосуђу имају континуитет. Сетимо се само Сем Назара који је из Амбасаде САД у Београду руководио српским правосуђем у време Демократске странке, па УСАИД окупаторских програма помоћи за наше правосуђе као да је реч о гладној деци Африке, али и различитих домаћих и страних “стручњака” ОЕБСА који су без дана стажа обучавали судије и тужиоце.
Данас је то чак институционализовано, па тако стране агентуре имају свој уплив у кадрирање у правосуђу кроз Правосудну академију, Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Додајмо и сумњиве корпутивне донације пословних банака и других интересних група, о чему је наша јавност била информисана, јер су одређени уговори угледали светло дана.
Овим путем вам доносимо причу извора из врха нашег правосуђа, јер има људи који не желе да ћуте и зато вам илуструјемо прву слику окупираног правосуђа. Ко све пише окупаторски нацрт Закона о парничном поступку?
Најновији упад страних агентура у наше правосуђе је извршен приликом израде спорног Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку. Против ових измена и допуна је нагласнија српска адвокатура која је најгласнија са предлогом да такав нацрт треба повући из процедуре.
Иако већина грађана има лажну представу да у Србији законе пишу само наши људи и домаћи стручњаци, у стварности су ствари другачије. У случају овог спорног нацрта су радиле и стране агентуре, па је тако на састанку Радне групе која је припремила нацрт, одржаном у Врховном касационом суду, био присутан и Georg Stawa, аташе за правосудна питања при Амбасади Савезне Pепублике Аустрије у Београду који је према нашим информацијама истовремено и агент аустријске службе безбедности!
Ko је дозволио страном агенту да слободно учествује у раду радне групе за измене и допуне Закона о парничном поступку и тако кроји нашим грађанима субину?
Како је могуће да аустријска служба BVT преко овог човека уучествује у изради наших закона?
Зашто у изради овог прописа учествују Светска банка, НАЛЕД и Америчка привредна комора?
За кога се пишу закони у Србији, за странце или за нас Србе?
Србија је 1914. године за много мању повреду суверенитета ушла у рат са Аустроугарима…
ИЗВОР: Србин.инфо
