Први пут после 1998. године у храму Христа Спаса у центру Приштине служена је Света Литургија.
Епископ рашко-призренски, г. Теодосије са свештенством и верницима окупили су се у недовршеном храму поводом празника Вазнесења Господњег.
Након службе и резање славског колача владика Теодосије је рекао да је повод за данашње окупљање у Приштини молитва и да је то оно најбоље што можемо да принесемо Богу.
“Оно што смо најбоље имали од срца, принели смо Богу и Господ то прима у свој небески жртвеник – нашу жртву принету њему. Данашњи празник јесте радост свих хришћана”, рекао је владика Теодосије.
Он је истакао да хришћани не треба да буду у безнађу када су у опасности, јер Бог даје снагу, те навео да је данас много Литургија које се служе у храмовима посвећеним Вазнесењу Христовом: у Москви, Београду, Бања Луци, Високим Дечанима, Призрену…
“По први пут ми данас прослављамо славу у овом величанственом али недовршеном храму који су наши претходници нама оставили у задатак да ми овде служимо, да се Богу молимо и да га довршимо”, рекао је Епископ Теодосије.
Он је истакао да је храм у Приштини свима нама подстицај да се још више молимо да се храм доврши и да попут храма Св. Саве у Београду буде украс овога града.
” Храм у Приштини треба да буде храм свих нас, да нас обједињује и сабира у миру, љубави и слози. Да овде, са овог места, шаљемо поруку љубави и мира према свима, без обзира ко су ти људи и какве намере имају. Служењем данас у овом храму ми сведочимо ко смо, ко смо били и шта треба да будемо у будућности. Сведочимо да се никада нећемо одрећи наших светиња и да оне нама припадају и да су залог нашег вечног живота. Иако сабрани данас у малом броју, ми смо семе за неке будуће хришћане и нека боља времена када ће овај храм бити завршен и испуњен верницима”.
Свету Литургију владика је служио са приштинским свештеником протојерејем Станишом Арсићем и епархијским секретаром јерејем Сашом Митровићем.
Славски колач, за ову прилику, припремила је Ђурђа Дрмончић која живи у непосредној близини храма Христа Спаса у центру Приштине.
Црква у центру Приштине грађена је деведесетих година као главни градски храм, а пројектовао је архитекта Спасоје Крунић. Након окончања сукоба 1999, црква је минирана, али није било већих оштећења. Британске снаге Кфора су потом преузеле обезбеђење објекта.
Са повлачењем Кфора у косовској јавности, међу политичарима, невладиним организацијама и на Универзитету круже идеје да се храму промени намена и да не буде у власништву СПЦ, уз најчешћи изговор да је реч о цркви из доба Милошевићевог режима.
Епархија рашко-призренска, заједно са својим свештенством, монаштвом и верним народом, упорна је у настојању да се овај храм, који је грађен искључиво трудом и љубављу верног народа, што пре заврши и стави у богослужбену употребу.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА