Наводе Удружења банака Србије да од тужби клијената против банака највише профитирају адвокати и да оне могу резултирати повећањем каматних стопа, у Удружењу банкарских клијената Ефектива оцењују као класичну замену теза, чији је циљ да се код грађана који немају спорове створи анимозитет према онима који су тужили банке или према адвокатима.
Председник овог удружења Дејан Гавриловић истиче за Тањуг да не види ништа спорно у томе да, ако је банка незаконито узела новац дужнику и неће да га врати, због тога мора да плати трошкове адвоката и врати узети новац.
„Ако ми је банка незаконито узела рецимо 3.000 динара и неће да их врати, ја је тужим и добијем своје 3.000, а адвокат на томе заради 30.000, поставља се питање зашто је банка морала да улази у тај спор, када је могла чим добије тужбу да ми врати 3.000 динара и трошкови адвоката би били много мањи,“ наводи он.
Додаје да би било најбоље да су банке новац који су, како каже, незаконито стекле узимањем од дужника, вратиле, јер тада не би било тужби, нити трошкова адвоката.
„Докле год се банке томе одупиру и не желе да врате новац, грађани ће их тужити и мораће да плаћају и трошкове адвоката. Дакле то је само њихов избор, ничији друго“, наглашава Гавриловић.
Он сматра и да су банке преко Међународног монетарног фонда извршиле притисак на државу да се промени закон о парничном поступку, како би се грађани онемогућили у даљим тужбама.
На питање зашто се тужбе подносе ретроактивно, а нису подношене пре 10, 15 година када су кредити узимани, Гавриловић каже да тада није постојала таква судска пракса и да се нико није бавио тиме док Ефектива то није почела да ради.
„Kада су кренуле прве тужбе, добијени први спорови и када је Врховни суд заузео став да је то (што су банке урадиле) незаконито, онда су грађани почели масовно да туже“, објашњава саговорник Тањуга.
Kоментаришући наводе да ове тужбе индиректно могу да доведу до поскупљења банкарских услуга, односно повећања каматних стопа, каже да није сигуран да ће се то десити, али ако се и деси, да ће то бити само одлука банака.
„Банке су у Србији 2007. и 2008. године зарађивале од пет до 10 милијарди динара годишње, а лане 65 милијарди, дакле много више него пре 10,15 година. Не видим онда разлог зашто би повећавале каматне стопе када су и те како високо профитабилне и профитабилније него икада раније“.
Гавриловић наводи да само банкари и судови знају колико је људи у Србији добило спорове против банака, зато сто су им наплаћивале трошкове обраде кредита или осигурање стамбених кредита код Националне корпорације за осигурање ове врсте кредита, али да према ономе што он зна таквих спорова има на хиљаде.
Kада је реч о предлозима да држава помогне у решавању овог проблема, Гавриловић каже да што се Ефективе тиче, једина помоћ државе би могла да буде у томе да се убрзају судски поступци или да нареди банкама да врате новац који је незаконито узет.
Танјуг
