Упозоравајући извештај: Све је извесније да ће нека држава употребити нуклеарно оружје

Још од краја Хладног рата, светски нуклеарни арсенал је смањиван. Али чини се да је тај тренд прекинут, закључује се у извештају института СИПРИ. Главни закључци су да је у операцијама распоређено више нуклеарних бојевих глава, упркос општем смањењу броја бојевих глава које је забележено до 2020. Око 2.000 бојевих глава држи се у стању високе приправности.

„Ово је значајан нови тренд, који би све земље требало да виде као упозорење: морамо се заиста чувати повратка некој врсти трке у наоружању између нуклеарних сила“, рекао је истраживач СИПРИ-ја Ханс Кристенсен за националну шведску радио-телевизију СВТ.

Између 2020. и 2021. године број бојевих глава у војним нуклеарним залихама повећао се за око 300. То је нуклеарно оружје распоређено у оперативним јединицама и у војним складиштима.

Тренутно је око 2.000 комада нуклеарног оружја широм света у стању приправности, од којих је већина руско и америчко наоружање, наводи СИПРИ.

Иако су САД и Русија смањивале укупне залихе нуклеарног оружја демонтирањем умировљених бојних глава 2020. године, процењује се да су обе имале још око 50 нуклеарних глава у оперативном распореду почетком 2021. године, наводи СИПРИ. Повећање је спроведено углавном распоређивањем копнених интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета на бази подморница.

Ипак, осталих седам држава са нуклеарним оружјем такође развија или распоређује нове системе наоружања или су најавиле да ће то да ураде.

На пример, Велика Британија је ревидирала своју безбедносну политику у марту 2021. године и преокренула претходну политику смањења нуклеарног арсенала. Уместо тога подигла је планирани опсег нуклеарног оружја са 180 на максималних 260. Кина је усред значајне модернизације и проширења залиха нуклеарног оружја. Индија и Пакистан такође шире свој нуклеарни арсенал.

Северна Кореја наставља развој свог војног нуклеарног програма упркос томе што су са Сједињеним Државама одржана два историјска самита о разоружању.

Стога је повећана вероватноћа да нека држава искористи нуклеарно оружје у рату, оценили су стручњаци СИПРИ.

„Све ово показује да је утрт пут за потенцијалну употребу нуклеарног оружја. Сматрамо да се ризик, вероватноћа повећава. Видимо да земље не само да шире оружани арсенал, већ модернизацијом снага стављају јачи нагласак на нуклеарно оружје у својој војној стратегији “, рекао је Кристенсен.

Кристенсен је истовремено нагласио да ситуација ипак није тако напета као што је било у Хладном рату.

Укупни арсенали девет држава са нуклеарним оружјем (САД, Русија, Велика Британија, Француска, Кина, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја) процењени су почетком 2021. године на 13.080 бојних глава.

Спутник