“Квира” на југоистоку Сардиније највећи је полигон НАТО-а у Европи. Од 1956. године служи како за вежбе војних снага Алијансе тако и за тестирање и уништавање оружја укључујући и ракете са торијумом и пројектиле са осиромашеним уранијумом. Житељи околних села деценијама умиру у тишини. Обољевају од истих болести од којих и италијански ветерани са Балкана – канцера лимфних жлезда, леукемије, канцера мозга, а пречесто им се рађа потомство са урођеним тешким деформитетима. Локални јавни тужилац Доменико Фиордализи први је јавни тужилац који се усудио да отвори истрагу против једног полигона НАТО-а, а ових дана суду је представио оптужницу против 20 лица међу којима и десет генерала и високих официра. Репортер “Вести” био је на лицу места.
У препуној сали окружног суда у граду Ланузеи, на југоистоку Сардиније, тужилац Доменико Фиордализи говорио је пуних пет сати. Коначно је срушен зид ћутања о болестима и умирању у околини полигона Квира, највећег којим НАТО располаже у Европи. Атмосфера у судници је тешка. Због претњи, Фиордализи и његова породица живе одвојено, под строгим мерама обезбеђења. Тужилац преко недеље спава у касарни, а жена и деца негде у Италији. Локални медији пренели су претходних дана да је испод аутомобила судије из Ланузеија дезактивирана бомба.
Првих пет редова заузело је четрдесетак адвоката двадесеторице оптужених. У дну сале је група становника оближњег села Пердаздефогу, две болесне жене из села Вилапуцу, неколико пастира, пензионисана професорка француског Маријела Као, општепозната као лидер комитета Дејтијамо бази (Избацимо базе), Мари-Клод Мелис, мајка војника Валерија, умрлог од канцера жлезда после служења на Косову и – новинари…
Фиордализи чита листу имена петнаесторо деце рођене са ужасним деформитетима у периоду од 1988. до 1992. године у селу Ескалаплано, у непосредној близини полигона. Међу њима је и Марија Грација, која са више од 20 година има тело петогодишњег детета, деформисану лобању… Никада није проговорила, ни проходала, нити се померила. Марија Грација рођена је 1988. године када и већина деце са тешким деформитетима у Ескалаплану.
[jwplayer mediaid=”15329″]
– Ово нису бајке већ сведочења…Члан 32 италијанског устава гарантује свим грађанима основно право на здравље – грмео је тужилац Фиордализи, а затим изнео застрашујуће статистичке податке.
У зони која непосредно окружује полигон становништво му је пријавило 167 случајева канцерогених обољења од чега је њих 100 већ умрло. У Квири, засеоку Пердаздефогу, од 150 становника чак 21 болује од канцера лимфних жлезда.
– Тумори су десетковали породицу Вака – подсетио је тужилац.
У коси деце из Пердаздефогу нађени су трагови уранијума. У простору који окружује полигон, независни италијански стручњаци, који су вештачили за тужилаштво, нашли су високо радиоактивни торијум у костима 18 пастира умрлих у протеклој деценији као и у костима оваца. Преведено у проценте 65 одсто пастира је умрло од канцера и леукемије.
[quote]
Официри морали да ћуте
– Торијум је нађен у меду, месу и млеку. Високи официри и бивши команданти полигона Квира – генерали Молтени, Ћекети и Кватроћиоћи – знали су да треба да не знају да је од 1986. до 2003. године испаљено 1.187 ракета милан пуњених радиоактивним торијумом и противтенковских пројектила тов са азбестом – рекао је тужилац Фиордализи позивајући се на документа заплењена у војним архивама.
Полигон није ни ограђен
– Команданти војног полигона Квира су ћутали, а задатак им је био да упозоре грађане да су изложени радиоактивној опасности док напасају стоку, док беру печурке или се шетају по полигону који је бар требало да буде ограђен – навео је тужилац Доменико Фиордализи.
[/quote]
Вестионлине