Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић рекла је данас да је зелена агенда модел раста и прилика да српска привреда буде не само одржива, него и предводник у том процесу.
Михајловић је на Скупштини Привредне коморе Србије на којој је представљена Стратегија развоја енергетике до 2040. године са пројекцијама до 2050, рекла да је министарство заједно са ПКС, радило на припреми четири закона који су базични за даљи развој енергетике и рударства, као и да ће се наставити заједнички рад и на изради нових стратешких докумената.
„Националним интегрисаним планом за климу и енергетику одредићемо не само како ћемо се развијати у области енергетике, него и шта то значи за животну средину и за привреду. Такође, новом стратегијом енергетике одредићемо циљеве и пут где желимо да будемо 2050. године у овој области, чији ће саставни део бити водонична стратегија“, рекла је она.
Истакла је да у процесу енергетске транзиције Србија мора имати довољне количине енергије у сваком тренутку и нагласила да зелена агенда не значи губитак посла и затварање електрана.
„Зелена агенда значи да ћемо ићи ка другачијим начинима производње енергије који ће се заснивати пре свега на великим и средњим хидроелектранама, соларним електранама, ветроелектранама, гасним електранама, као и водоничним технологијама за које је већ створен законски основ у новом Закону о коришћењу обновљивих извора енергије“, навела је министарка.
Нови инвестициони план у области енергетике и рударства, како је објаснила, обухвата пројекте вредне 17 милијарди евра, од чега су пројекти у области електроенергетике више од седам милијарди евра, а у области ОИЕ више од пет милијарди евра.
Не може се дозволити да „у променама у енергетици будемо само критичари и посматрачи, јер није питање да ли ћемо имати таксе на угљеник, већ када ће оне бити уведене, и морамо да тражимо наш пут како ће наша привреда да производи на одржив начин“, рекла је Михајловић.
Она је најавила и формирање националног савета за зелену агенду у коме ће бити држава и привреда.
„Задатак тог савета биће да направимо план шта радимо ове и наредних година и како ћемо омогућити да и кад будемо имали таксе, из тог процеса изађемо на одржив начин. Биће ситуација и кад ћемо морати и одређене компромисе да правимо, али наша привреда има све шансе да будемо не само одрживи, већ и да будемо предводници у региону“, рекла је Михајловић.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да нема важније теме за развој целокупне привреде и живот становништва Србије од енергетике.
„Највећа технолошка транзиција која очекује Србију у наредних 30 година је постепен прелазак на употребу водоника као горива будућности“, оценио је Чадеж.
Додао је се ових дана очекује предлог уредбе Европске комисије о такозваној такси на угљеник на граници – Царбон бордер адјустмент мецханисм (ЦБАМ).
„Управо ово ће одлучивати да ли ће наша привреда бити конкурентна, да ли ћемо преживети или нећемо, да ли ће наши производи, било цемент, челик, пољопривредне машине, млеко… моћи да буду конкурентни ценом када их извозимо на друга тржишта“, рекао је Чадеж.
ПКС ће у наредних шест месеци радити са локалним тимом експерата и представницима приватног капитала на изради стратегије употребе водоника и очекује се да до краја године, у сарадњи са Министарством енергетике, буде формулисан први акциони план за њено спровођење.
Према речима председника ПКС, развој нових, иновативних технологија, попут успостављања производње водоника и складиштења угљендиоксида, директно је у функцији снажног опредељења Србије ка декарбонизацији енергетског сектора и угљенично интензивне индустрије.
Председница Управног одбора Wестенергие АГ и председница Савета за хидроген Владе Немачке Катерина Рајхе рекла је у онлајн обраћању привредницима да је немачка влада у потпуности прихватила водоничну стратегију.
„Водонична стратегија ће до 2050. године створити значајан број нових радних места у Немачкој и генерисати 80 милијарди евра годишње“, казала је Рајхе.
Компанија Еликсир планира изградњу будућег постројења за производњу водоника у оквиру развоја хемијског парка Прахово, најавио је власник компаније Станко Поповић.
(Бета)
