Српска напредна странка наставила је да губи једну по једну месну заједницу на изборима широм Србије. Након што су их овог месеца до ногу потукли кандидати грађана на изборима у Новом Саду, напредњаци су у општини Мало Црниће остали кратких рукава.
И још им се врти у глави јер су освојили НУЛА места у месној заједници Божевац. Победили су их обични грађани који освојили осам од осам места у новом Савету месне заједнице на изборима одржаним 27. јуна.
Мало по мало, топи се мит о непобедивости Вучићеве погојене армије, добро храњене на државним јаслама.
Негде СНС машинерија и даље несметано обавља посао – притисци, уцене, застрашивања, џипови… Тако су 20. јуна у Ваљеву кандидати СНС на изборима за 13 савета освојили свих 83 мандата.
Али тамо где су граани успели да се организују, напредњаци су прошли као боси по трњу.
Тако су на изборе за месне заједнице у Новом Саду потрошили милионе, ангажовали хиљаде активиста и десетине хиљада чланова, у помоћ су стигли џипови и Андреј Вучић, главом и брадом у кошуљи на пруге. На крају, изгубили су у сваком урбаном кварту у којој је постојала каква-таква иницијатива грађана.
Независни кандидати освојили су већину мандата на Лиманима, месту где СНС планира свој велики пројекат – “Нови Сад на води”.
У Рашки је велику победу извојевала Драгица Николић, студенткиња ЕТФ-а запослена као софтверски инз̌ењер. Због ње су два пута поништени избори у МЗ Градац, али је гласовима и трећи пут извојевала победу и освојила једно од укупно 5 одборничких места. Николић је освојила је 71 глас и једина је кандидаткиња опозиције која ће бити у руководству једне месне заједнице.
У 19 месних заједница у Рашки изабрано је укупно 123 чланова савета, 122 су из СНС и једно место је освојила Драгица Николић.
Претходно је СНС, упркос притисцима, доживела тежак пораз на изборима за чланове Савета МЗ у четири места од укупно десет у општини Сечањ, међу којима су Бока и Сутјеска где су сва места заузели кандидати опозиције.
У Боки је победу опозиције предводио Небојша Оберкнежев. И у Сутјесци је победа убедљива, свих 11 места за чланове Савета месне заједнице освојили су кандидати групе грађана, предвођени досадашњим председником Месне заједнице Драганом Жежељом. Њему су грађани и овај пут дали највише гласова.
Kако се наводи у изборном материјалу, опозиција је убедљиву победу однела уз дупло више гласова од сваког кандидата са листе СНС. Учествовало је 23 кандидата, који су се борили за 11 места у Савету МЗ.
Пет кандидата грађана је одмах након избора прешло у ССП Драгана Ђиласа, и показали су нам како ће изгледати политичка сцена у Србији након пада Вучићевог картела. Једино што имају срећу да су насупрот њих напредњаци који срљају из грешке у грешку.
Одлучили су напредњаци да се реванширају победницима путем органа унутрашњег реда којим руководи министар Александар Вулин. Свега 3 недеље након победе на изборима у Сечњу ухапшени су новопечени „ђиласовци“ из Сечња – Драган Марић, Вук Самарџић, Новак Милошевић, Димитрије Милошевић и Душан Милошевић.
И све то јер полиција истражује ко је на сеоској слави развио транспарент на коме је писало “Вучићу лопове” и скандирао “Вучићу педеру”.
Изгледа да нас чека врело лето и још врелија јесен, јер се Александар Вучић спрема за изборе на којима ће покушати да освоји други председнички мандат. Већ је покренуо општу мобилизацију тако што је најавио да ће због тога померити и парламентарне изборе, две године пре него што им буде време.
DA ILI NE, PREDSEDNIK?
Poznata su nečkanja gospodina ΛV u prošlosti. Prvo, nečkao se da iz radikala pređe u naprednjake, nakon nedelju dana skrivanja, objavio je da je prešao u radikalnim naprednjacima Tome Nikolića. Drugo, na predhodnim predsedničkim izborima pričao je kako nije zainteresovan za mesto predsednika i kada je došlo vreme za kandidaturu, zeznuo Tomu i kandidovao se, a Toma se povukao i sada radi na privrednoj saradnji sa Rusijom i Kinom za platu iznad deset hiljade evra I širi se u vili na Dedinju. Tako i sada ΛV zamajava decu da neće se kandidovati za predsednika Srbije. Ko da mu veruje , osim dece i lakoverne, a pitam se šta bi radio osim bavljenja poslova politike, koje radi od rođenja do danas. Fakultet za trenera u košarci nije završio i pored silnih desetki. Prema tome, nema ništa od odustajanja od kandidature za predsednika, a i onako narod ga previše voli na tom mestu, gde je predsednik, premijer, ministar svih ministarstava, policija, vojske, sudstva i običnog građanina i još se upoređuje sa Titom. Eto zašto mora da se kandiduje. O tome ima vremena još da se čuje. Gde da odustane od kandidature za predsednika, kada je doveo Srbiju do šampiona Evrope u ekonomiji i stigao narod plate Nemačke, izgradio na stotine fabrika, autoputeva, bolnica i kada treba da razvija Srbiju još jače i brže i da ubire plodova svoga rada, on će se povlačiti. To ne liči njemu, on je uvek u prvim borbenim redovima, pa makar bio i Vuk Jeremić, skorašnji njegov suparnik u nevaspitanosti i ljudske netolerancije.