НАКОН вести да немачке здравствене власти озбиљно разматрају наводе о томе да Пекиншки институт за генетска истраживања (Beijing Genomics Institute – BGI) злоупотребљава генетски материјал прикупљен из пренаталних тестова у сврху војних истраживања – надлежни у Србији, у којој је ова кинеска компанија присутна кроз две лабораторије, ћуте.
Агенција Ројтерс навела је да кинески BGI продаје неинвазивне пренаталне тестове NIFTY широм света које је развио у сарадњи са војском те земље.
Пренаталним неинвазивним тестовима откривају се абнормалности фетуса у трудноћи, попут Дауновог синдрома.
BGI је у Србији присутан кроз две лабораторије за тестирање присуства корона вируса, назване „Ватрено око“, за које је донирао новчана средства.
Прва лабораторија отворена је у Београду у априлу 2020. при Клиничком центру Србије. Друга је отворена у јулу исте године у Нишу.
Отворена још једна српско-кинеска лабораторија за тестирање на корону.
Лабораторије су изграђене на основу уговора који је Влада Републике Србије потписала са Пекиншким Институтом за генетска истраживања.
Како је у изјави из маја 2020. навео државни секретар Министарства здравља Србије Берислав Векић, пројекат две лабораторије из Кине вредан је 710.000 евра, од чега је Република Србија учествовала са 140.000, купујући 90.000 тестова.
Остало је донација кинеске стране.
Ројтерс наводи да су саветници у Влади Сједињених Америчких Држава (САД) у марту упозорили да би огромна банка геномских података коју BGI прикупља и анализира вештачком интелигенцијом Кини могла дати пут ка економској и војној предности.
Ова медијска кућа наводи да је открила да је пренатални тест БГИ извор генетичких података за компанију, која је са кинеском војском радила на побољшању „квалитета становништва“ и на генетским истраживањима у борби против губитка слуха и болести висине код војника.
Компанија BGI демантовала је у саопштењу објављеном 8. јула наводе Ројтерса о злоупотреби ДНК података кроз пренатални тест и сарадњи са кинеским властима.
„Од BGI никада није тражено да обезбеди, нити је (BGI) обезбедио податке из својих неинвазивних пренаталних тестова кинеским властима у сврхе националне безбедности или националне одбране“, наводи се у саопштењу.
Такође су навели да се ДНК подаци прикупљени у оквиру пренаталног тестирања жена ван територије Кине не чувају у кинеској банци гена, већ у лабораторији те компаније у Хонг Конгу и да се уништавају након пет година, у складу са Општим прописом о заштити података.
Општа уредба о заштити података о личности (General Protection Regulation – GDPR је уредба усвојена на нивоу Европске уније (ЕУ) 2016. Ступила је на снагу 2018. и њом се штите права на заштиту података о личности држављана ЕУ.
Компанија BGI у саопштењу истиче да је пренатални тест развила сама, „не у партнерству са кинеском војском“.
Две подружнице компаније BGI од јула 2020. налазе се на црној листи Сједињених Америчких Држава (САД) због кршења људских права мањинске муслиманске заједнице Ујгура у Кини.
Лабораторијом „Ватрено око“ у Београду, у којој се врше тестирања на присуство корона вируса, за чију је изградњу новац делом донирала кинеска компанија BGI, руководи Клинички центар Србије.
У тој здравственој установи нису одговорили на питање Радија Слободна Европа (РСЕ) да ли и које податке грађана Србије прикупљене током тестирања дели са кинеским институтом.
У канцеларији Повереника за заштиту података о личности грађана Србије за РСЕ су навели да до сада нису примили ниједан захтев за пренос података из Републике Србије од стране лабораторије „Ватрено око“, нити се било ко од грађана жалио на кршење закона о заштити података о личности.
На упит РСЕ у вези са наводима Ројтерса о злоупотребама генетског материјала и података од стране кинеског BGI, Повереник за заштиту података о личности у писаном одговору наводи да до сада у лабораторији „Ватрено око“ није било индиција о кршењу Закона о заштити података о личности.
„Повереник није спроводио поступак надзора поводом обраде података о личности у раду лабораторије ’Ватрено око’ у Нишу, нити је добијао пријаве грађана које би указивале на кршење Закона о заштити података о личности“, наводи се у одговору достављеном РСЕ.
Члан 2. Закона о заштити података о личности прописује да је онај ко прикупља податке о личности дужан да обавести особу којој се узимају подаци, између осталог, и о намери да изнесе податке у другу државу или међународну организацију.
Пренос података о личности другој држави или међународној организацији дефинисан је у члану 65.
У њему се наводи да онај ко рукује подацима те податке, без одобрења Повереника, може пренети само у оне државе за које је Влада Србије проценила да обезбеђују „примерени ниво заштите података о личности“.
Адвокат и бивши Повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић упозорава:
„Ако се подаци, кажем ако, јер смо још увек у сфери спекулација, а посебно овакви нарочито осетљиви, генетски или медицински подаци, износе у Кину, то би био разлог за озбиљну забринутост због кршења закона. Ми имамо катастрофално лош, нејасан закон, који је заправо један превод два документа Европске уније, односно Опште уредбе о заштити података и такозване ’полицијске директиве’ али један превод који је потпуно неприлагођен реалном контексту“.
Он наводи да би у конкретном случају надлежни државни органи у Србији морали да саопште грађанима Србије да ли кинеске компаније располажу њиховим подацима.
Осим са Пекиншким институтом за генетска истраживања БГИ, Србија сарађује и са шангајским институтом Materia Medica.
Како је објашњено, лабораторију „Један појас – један пут“ шангајског института и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда, предводиће представници Кине и Србије.
РСЕ
