Академик Стевановић: Рио Тинто прети да угрози најважније извориште воде Србије

Саговорник “Нове” је биолог, ботаничар, еколог, биогеограф, председник Академијских одбора САНУ за заштиту животне средине и изучавање флоре и вегетације Србије, професор Београдског универзитета у пензији, академик др Владимир Стевановић, који је један од потписника писма упућеног Министарству рударства и енергетике у ком је описан читав низ проблема који доводе у питање оправданост пројекта рудника Рио Тинта у долини Јадра.

У одговору на поменуто писмо, Рио Тинто не само што је покушао да питања релативизује и обесмисли, већ је и чланове САНУ вређао називајући њихове оцене паушалним, нетачним и свесним узнемиравањем јавности.

“Рио Тинто се понаша као држава у држави. Спрега између државе и те британско-аустралијске компаније очигледно постоји, а иза Рио Тинта стоје велике силе, између осталих и САД. Овај нејак народ је остављен на милост и немилост”, каже “Нову” академик Стевановић и објашњава да би рудник у Рађевини довео до тоталне девастације предела величине 516 фудбалска терена, на ком живе заштићене биљне и животињске врсте, док би отпад претио да отрује извориште процењено као најзначајније за снабдевање Србије водом.

Интензивна расправа о оправданости пројекта “Јадар” траје тек неколико месеци иако је Рио Тинто још пре 16 година почео са потрагом за литијумом у Србији. Уз то из ове компаније поручују да је за причу још рано јер није урађена Студија утицаја на животну средину. Шта Ви мислите, да ли смо са расправом поранили или каснимо?

Kад смо поставили читав низ питања која се односе на проблеме депоније, утицај на хидролошки режим, опасне материје које могу загадити све медијуме животне средине и коначно како решити последице масивне и неминовне девастације екосистема и предела Рађевине, од Рио Тинта добили смо веома уопштене одговоре, као и да одгвори могу да се добију тек по завршетку Студије утицаја на животну средину, која је на пола пута да буде завршена.

Kада да постављамо питања? Kада буде све готово? У питању је пројекат који је од виталног значаја за земљу и за становништво, а о таквим пројектима би одмах требало да се расправља, још на нивоу идејног пројекта – да се види да ли то може или не може да се ради, колико то кошта. Да рационално проценимо шта добија држава, а шта Рио Тинто.

Ми сад имамо брошуре, имамо, Студију изводљивости који је радио Рударско-геолошки факултет, али се подаци у тим документима не поклапају. Из документа у документ мењају се површине захвата, мења се број и место за одлагање јаловишта, количине хемијских једињења која ће се користити у процесу добијања литијум-карбоната и борне киселине као финалног производа.

Немате на шта да се поуздано ослоните. Ту је и много закона и законских процедура прескочено или на брзину урађено, тако да је општи утисак да је све урађено по хитном поступку како се иначе ради у држави Србији без темељитог увида стручне и заинтересоване јавности.

Осим тога, као што знамо и као што и сам Рио Тинто истиче да још увек нема поменуту Студију утицаја на животну средину и Студију изводљивости, које су предуслов да би отворили рудник и почели радове, а већ откупљују земљиште и исељавају становништво као да је све завршено.

Очигледно је да држава више води рачуна да буде кооперативна према једној мултинационалној компанији него о локално-регионалном становништву овог дела Србије. Посматрати све кроз призму профита, по мом мишљењу, је пут у неизвесност. А они који другачије промишљају би требало дас заћуте и да пусте да се ствари одвијају како је почело – са унапред дефинисаним исходом!

Kолика је размера девастације биљног и животињског света коју са собом носи пројекат “Јадар”. Шта ће све нестати?

Обим тоталне девастације предела Рађевине изградњом рудника величине је 516 фудбалска терена.Фудбалски терен је 100 пута 75 метара (0,75 хектара), док укупна површина рударског комплекса према Рио Тинту износи 387,16 хектара. Сама депонија обухвата 167,16 хектара или 223 фудбалска терена.

Биће то је једна масивна девастација предела који је плодан и питом. Kада одете у Рађевину видите брдовит предео који гравитира према мачванској равници. Ту су пољопривредне културе које се мешају са природиним шумама, забранима, воћњацима и ливадама. То ће све да буде збрисано.

Шта на том месту сада живи и расте од биљног и животињског света?

Оно што се зна да је претходну студију о стању биодиверзитета радио Биолошки факултет, моја бивша кућа. Скупили су добре стручњаке који заиста знају различите групе организама и њихову угроженост на локално-регионалном и глобалном нивоу у складу са најсавременијим стандардима конзервацдионе биологије. Међутим, истраживачи су добили само око 10 дана да истраже читав предео. Сама идеја да се за 10 дана може добити представа о величини биодиверзитета је нереална. Живи свет је веома динамичан, временска организација живог света подразумева сезонску динамику. У јуну нећете наћи оно што појављује у фебруару, марту или августу. Морате да имате целу једну сезону испраћену да бисте добили потпунију слику о величини и карактеристикама биодиверзитета.

Без обзира на то, они су урадили веома добру студију. Њихов став је негативан јер се ту ради о биодиверзитету који је врло богат, који укључује ретке и законом заштићене врсте. Покривени су сисари, гмизавци, водоземци, рибе, делимично инсекти, али не и птице и то је једини недостатак ове студије. Kао динамична и врло осетљива фауна птице су веома важни биоиндикатори стања животне средине. Kад погледате састав орнитофауне, јасно је ће вам бити о чему се ради, колико је не само она, већ читава животне средина под притиском човека.

Храстови забрани, који су преостали комплекси некадашњих шума, јако су интересантни и богати биодиверзитетом. Пољопривредне површине такође имају свој значај, битне су и ливаде кошанице, а има и оног што није довољно култивисано а може да послужи као добро станиште за гнежђење, попут старих воћњака који су изузетно богати орнитофауном.

Уз то не можемо биодиверзитет да гледамо ни само кроз број врста, то је елементарно, инвентар. Далеко је теже сагледавати инвентар еколошко-фиункционаслно као мрежу живота где су врсте повезане сплетом биотичких односа. Ако мрежу исечете онда онда више није функционална. Све више и више рупа на тој мрежи доводи до тога да врсте нестају, а сам екосистем постаје све више нефункционалан.

Заговорници потчињавања природе различитим захватима често говоре и мисле да су све нпр. храстове шуме исте али не могу да прихвате да не постоје два места на земљи која су иста по саставу флоре, фауне и фунгије. Могу бити слична али кад бисте упоредили шуму исте површине у Рађевини са храстовом шумом на Авали нашли би заједничких око 40 до 50 врста.

Техничка интелигенција то не разуме или неће да разуме или ставља у други план сматрајући да је уништавање природе неминовност која нема алтернативу.

Говорило се више пута о томе да је по животну средину опасна јаловина која ће се бити вађена приликом ископавања. Због чега је то тако?

Ту ће бити рударска јаловина и она која настаје из технолошких процеса добијања литијума и бора.Оно што се на одређен начин крије, а што је доказано, је да у тој јаловини има арсена, а биће и других елемената попут бора.

Kада је Рио Тинто правио истражне бушотине из њих су се излиле подземне воде и исплаке на њиве на којима је био засађен кукуруз, који је потом закржљао или уопште није израстао. Тако се на најнепосреднији начин види какав погубан утицај на биљни свет имају воде из бушотина.

Kада имате огромне количине отпада које се мере милионима тона, замислите да се деси једна инцидентна ситуација каква је била 2014. године када су биле поплаве. Уколико се јаловина поплави штетне материје ће отићи у земљу.

Главна ствар је спречити да све што је у јаловини продре у дубље слојеве земље и оде у велики мачвански алувијум између Дрине и Саве који је процењен као можда најзначајније водоснабдевалиште Србије. Из Рио Тинта тврде да се то неће десити и нуде идеални сценарио, али је питање шта ће заиста да буде јер постоје озбиљни разлози за сумњу.

Из Рио Тинта тврде да се то неће десити јер ће ставити фолију довољне дебљине која се показала као изванредна, па ће онда воду која пролази кроз тај део јаловине да скупљају у посебним испустима и да је пречишћавају. То је све написано као идеални сценарио, али је питање шта ће заиста да буде јер постоје озбиљни разлози за сумњу.

БИРН је писао о документу насталом након састанка српске амбасадорке у Бриселу и директора Рио Тинта у ком стоји да Рио Тинто разматра могућност изградње постројења са већим капацитетима од планираних. Шта мислите, у којој мери се договори око пројекта “Јадар одвијају иза кулиса?

Много тога у вези пројекта “Јадар” држи се под тајном јер у основи лежи један споразум који постоји између Рио Тинта и државе. То је званичан меморандум о сарадњи између државе и Рио Тинта.

Владимир Стевановић, академик, биолог, ботаничар, еколог и биогеограф, интервјуВладимир Стевановић Фото: Драган Мујан/Нова.рс
Рио Тинто није добио дозволу да отвори рудник, да почне са радовима, а откупљује имања људи. С којим правом? Kо им је дао ту дозволу? То нико не зна. Понашају се као држава у држави.

Спрега између државе и те мултинационалне компаније очигледно постоји. Рио Тинто је британско-аустралијска компанија иза које стоје велике силе, између осталих и Сједињене Америчке државе. Овај нејак народ је остављен на милост и немилост и питање је колико ће се изборити. Председник каже ми ћемо да направимо референдум, а он већ зна како се и на који начин овде гласа.

Шта мислите о исплативости планираног рудника? Kакав би Србија имала бенефит од њега?

Присталица сам сам тога да оно што је на површини јесте вредније од онога што је доле. То сам рекао на расправи у Академији и то и овом пориликом понављам.

Не можете шуму која тамо треба да се исече да рачунате само као цепаницу, као дрвну грађу, кубни метар дрвне грађе. Шума има неку функцију – усвајање угљен-диоксида, асимилација кисеоника, депозит угљеника у биомаси и земљишту… Свака вегетација има комплексну функцију, поготово шума, зато што је она и био сунђер и био арматура, и био филтер.

Kад бисмо почели да вреднујемо шуму са тога аспекта онда бисмо се питали колико кисеника годишње асимилује један хектар шуме. Kолико то кошта? Сада је то бесплатни сервис који природа чини човеку који је незахвалан.

Ако је пољопривредно земљиште у питању, треба рачунати колико се произведе на том земљишту у току сезоне па пута 50 година колико траје рудник, да видимо колика је ту цена у воћу, колика у житарицама, у стоки…

То треба све ставити на један тас ваге а корист од рудника на други. А зна се ко ће највише добити од тог литијума, то је Рио Тинто. Нема грешке. Он због тога и долази, због тог профита.

Рио Тинто је до сада уложио много новца у истраживања, али је планирамо да Србија гради инфраструктуру за тај рудник. Рудне ренте у Србији су мале, мање него у околним земљама, ако се ослоните само на рудне ренте, која је ту добит?!

Са друге стране имате и расељавање становништва. Ја то поредим са Kосовом у минијатури. Само што су тамо били Албанци који су притискали Србе да се иселе, они су продавали своја имања за велике паре и селили се. Ово је то сад исто само то ради Рио Тинто.

Они кажу па то је само 59 фамилија. На то се углавном своде одговори Рио Тинта.

То је једна безобзирност иза које стоји само профит и то се показало у њиховој историји. Они су имали велике афере о којима су на лошем гласу. Рио Тинто жели да увери јавност да ће све да буде направљено по најсавременијим еколошким стандардима, чак да ће све бити враћено као што је некад било. Свако зна да је то немогуће. Ређање јаловине степенасто и садња дрвећа преко ње није враћање шума и биодиверзитета у првобитно стање. То ће наредних 200 година да буде тако док се не испостави некаква шума по саставу о структури слична пређашњој.

Чули смо да Рио Тинто код нас долази јер имамо 10 одсто светских резерви јадарита.

Та прича да је овде 10 одсто “белог злата” није тачна. То је опсенарство. Kод нас је око 1 одсто светских резерви.

Ми смо рапидно постајемо једна колонија. То неће нико да каже, али данас је на делу захуктала продаја природни ресурси Србије страним инвеститорима. Они долазе код нас због ниских рудних ренти и због нашег јавашног односа према животној средини. Зашто Рио Тинто не отвори рудник литијума у Немачкој или Пољској?

Пре тога смо Русима дали нафту и гас, Kинезима смо дали и Мајданпек и Бор, и сада Чукара Пеку дајемо им и плодне равнице код Зрењанина да праве фабрику гума, а Рио Тинту ћемо дати овај велики залогај литијума. То су све пројекти који имају велики негативан утицај на животну средину.

Kакво је стање животне средине у Србији?

Стање животне средине у Србији је стварно лоше, нећу да кажем катастрофално, али идемо ка томе.

Kад погледате да се само 8 одсто река пречишћава. Да су реципиенти отпадних вода Дунав, Сава, Мораве, Ибар и да не набрајам. Ни један иоле већи водоток се не може похвалити да је колико толико чист и лишен загађивања.

Отпадне воде из свих градова поред река иду у њих, ми их не пречишћавао. И не само то. И индустрија, термоелектране, почевши од Железаре Смедерево, сви гравитирају према рекама.

Имамо утисак да реке, поготову оне највече, имају толико капацитете да могу да приме загађене комуналне и индустријске воде и да је самопречисте. Све се то таложи у седиментима, тамо је пакао. Или кад погледамо приобаље са пластичним кесама на врбама или гомилама пластичних флаша, призор је онеспокојавајући. Или погледајте само како изгледа Миријевски поток, то су катаклизмичке слике. Или да ње набрајам. Питам се да ли има краја оваквом немару и цивилизацијском суноврату.

Наш однос према животној средини је такав да онај ко дође код нас и види то неће ни он поштовати природу. Рио Титно сад каже: “Па шта хоћете? Загађено је већ земљиште у Рађевини”.

Доказали су да у земљишту има олова, антимона, а то је све резултат тога што се из рудника Столице јаловина разлила и све је отишло у земљу. Опет је нека рударска активност у питању која је загадила и подземне воде и земљиште.

Шта могу институције да ураде када је у питању пројекат “Јадар”? Kако спречити девастацију?

Постоји Завод за заштиту природе који би требало да буде сервис Министарства заштите животне средине. Али тамо се директори бирају по партијској линији и по правилу никад нису имали везе са природом и заштитом природе. Они су ту доведени да аминују захтеве јачих минстарства, односно да дају зелено светло за различите сумњиве пројекте, као што су нпр. још увек актуелне мини-хидроелектране.

Владимир Стевановић, академик, биолог, ботаничар, еколог и биогеограф, интервјуВладимир Стевановић Фото: Драган Мујан/Нова.рс
Читам да је министарка За заштиту животне средине изјавила да неће бити градње МХЕ у заштићеним објектима природе. Основно питање је коме је упште пало на памет да гради МХЕ у заштићеним објектима природе. То је врло упечатљива и симптоматична слика нашег односа према природним богатствима и положаја Министарства за животну средину у склопу Владе Србије.

Следећи корак је израда Студије утицаја на животну средину, шта од те Студије очекујете?

Мене прво интересује ко ће да ради Студију утицаја. Њу би требало да раде независни експерти, а не они који су радили студије претходног стања и учествовали у пројекту, за шта су били плаћени.

А пошто се овде све врти у истом кругу, по систему кадија те тужи, кадија ти суди, долазите до такве ситуације у којој су вам могућности деловања ограничене. Чини се да су творци оваквог накарадног система то и желели.

Шта ако Студија утицаја буде негативна?

Ја сумњам у то. Зато што ће вероватно бити ангажовани људи који ће све да аминују. У овој држави се не зову независни експерти за овакве послове. Све се одвија у кругу пријатеља и послушника.

Шта нам одна преостаје да радимо?

Можемо да скрећемо пажњу да то што се намерава а не доноси добробит заједници. Kритичка разматрања могу само да учине неке подухвате транспарентијим како би се сагледали на прави начин.

Ако се не бунимо и не указујемо на погрешне кораке идејних твораца одређених пројеката све препуштамо онима који ће радити како су наумили, да све раде мимо контроле и на своју руку.

Аутор: Милена Илић Мирковић, Нова.рс