Др Србољуб Живановић рођен је у Сарајеву 21. децембра 1933. године, српски антрополог, палеопатолог, професор Универзитета у Лондону, члан Краљевског антрополошког института и Краљевског медицинског института у Лондону, директор Европског института за проучавање Древна словенска историја у Лондону, о Јасеновцу, председнику Фонда за истраживање геноцида и члану Словеначке академије наука и уметности. Мало је познато да је др Живановић у Србији пронашао – кромањоне, најстарији тип Европљана! – Током археолошких истраживања Ђердапа видео сам да су најстарији костури робусни, слично кромагнонским костурима – каже професор Живановић.
Да би били сигурни о чему се ради, понео је неке кости и фотографије на институт у Лондону и позвао најрелевантније стручњаке да дају своје мишљење. Сви су се сложили да је реч о кромањоњским костима, а чувени лист Натуре објавио је то као сензационалну вест. Тада су професор Живановић и његове колеге из Британског музеја направили методу радиокарбонског датирања која се и данас користи за испитивање старости костију. Утврђено је да су прегледани костури стари око 10.000 година, а др Живановић је тврдио да су они преци локалног становништва.
Кромањонски тип мушкарца висок је преко 170 цм, великих песница и стопала. Доктор Живановић додаје да су најстарије лобање, пронађене у Житишту и Бачком Петровцу, старе чак 40.000 година!
АС: Колико траје та срж у костима, по којој се може утврдити старост скелета?
СЖ: Зависи од многих ствари – земље, климе. Тако смо код Ђердапа пронашли остатке кромањона од којих пратимо порекло, јер од њих потиче становништво Балкана – и шире, Паноније, Подунавља, (Кромањонци су праисторијски народ (Хомо сапиенс сапиенс) из горњег палеолита у Француској, у близини кромањонске пећине (по којој су и добили име) Најстарији познати остаци кромањона радиометријски су датирани пре 35.000 година и колико је њихово време забринути да су били прилично напредни, могли су да говоре, чланови своје заједнице.
АС: Који је временски период?
СЖ: Па, око 30-40.000 година пре Христа. Најстарије лобање које сам пронашао биле су у Житишту и Бачком Петровцу.
Људи су се питали – одакле најстарији остаци, где нема планина ни склоништа. Међутим, било је Панонско море и људи су пали у тресетиште.