Грађанима је већ кад оду у продавницу и на бензинску пумпу, као и кад им стигну рачуни, јасно да су цене значајно порасле у односу на прошлу годину, што потврђује и статистика која каже да уље плаћамо око 17 одсто више, поврће 11,5, нафту 14, воду и струју више од 8 одсто.

Половина производа који значајно утичу на инфлацију скочила је за двоцифрен постотак, упозорава економиста Горан Радосављевић и оцењује да му због тога званична статистика, по којој је инфлација од почетка године између 2 и 3, личи на манипулацију.

Цене производа и услуга за личну потрошњу, према подацима Републичког завода за статистику у односу на јун прошле године, у просеку су скочиле за 3,3 одсто. Међутим, оно што људи највише купују поскупело је значајно више. Храна је у односу на јун прошле године у просеку отишла горе за 4,1 одсто, од чега су цене уља и масти скочиле за чак 16,9 одсто. Скупље је и поврће, које сада кошта 11,5 одсто више. Цене шећера, џема, меда и чоколаде веће су за 3,2 одсто, хлеба, житарица и меса 2,6 одсто, млека и јаја за 1,7 одсто. Скупљи је и дуван и то за 5,3 одсто, алкохолна пића коштају 3,4 одсто више.

Осетно већи и рачуни за струју и воду

Снабдевање водом и различите комуналне услуге свеукупно је поскупело за 8,5 одсто, од чега само одношење смећа кошта 10,9 одсто више, а снабдевање водом 7,2 одсто. И рачун за електричну енергију стиже са већим цифрама за плаћање, јер је цена у домаћинствима већа за 8,2 одсто. Ако се у стану нешто поквари, за поправке се сада издваја 4,4 одсто више, од чега већи део иде на материјале, који су за 5,7 одсто скупљи. Ни брига о здрављу више нема исту цену, па смо тако и здравствене услуге, осим болничких, прошле године плаћали за 4,1 одсто мање.

Скупљи и превоз и смештај

За транспорт овог лета у просеку издвајамо 6,1 одсто више него прошлог, од чега цене горива и железничког саобраћаја највише ударају по џепу. Статистика каже да горива и мазива за путничке аутомобиле коштају 11,9 одсто више. Цена дизела је највише скочила. Ово гориво у просеку сад кошта 162 динара по литру, док је у јулу прошле године било за 23 динара или 14 одсто јефтиније. Занимљиво је да је и превоз путника железницом поскупео за 15,4 одсто, док и бицикли коштају 10,2 одсто више. За оне који иду на пут овог лета скупља су и преноћишта за 4,9 одсто, храна у хотелима и ресторанима за 1,8 одсто више, а свеукупне цене угоститељских услуга 2,4 одсто.

Кукуруз код ратара скупљи за 60,2 одсто

Најдрастичније промене десиле су се код цене пољопривредних произвођача. Цена пшенице, која је основна сировина за производњу хране у Србији, скочила је за 14,8 осто, док је цена кукуруза чак за 60,2 одсто већа. Индустријско биље, које би могло да утиче на цену стоке кошта чак 84 одсто више. Живина и говеда тако већ коштају више – за 10,1, односно 6,5 одсто. Цена свиња је пала за 15,2 одсто, па је укупна цена стоке и живне чак незнатно мања. Поскупела су и јаја за 7,1 одсто, док је цена млека код произвођача остала готово иста.

Званична инфлација не одражава реалан раст цена

Просечна инфлација у 2020. години, према мајским подацима НБС, износила је 1,6 одсто, а пројектовано је да ће се међугодишња инфлација у наредних годину дана кретати око три одсто, са одступањем плус или минус 1,5 одсто.

Професор ФЕФА факултета Горан Радосављевић каже за дневне новине „Нова“ да су, када се погледа раст цена, индекси инфлације у званичним статистикама необјашњиви.

„Осим хране и горива ту су и цене грађевинских материјала које су готово дуплиране. Када погледате око сбе, све цене су појединачно значајно порасле. Бар половина онога што има највећи утицај на инфлацију поскупело је за двоцифрен постотак, а када погледате индекс званичне статистике видите да је инфлација од почетка године између 2 и 3 одсто“, каже Радосављевић.

Он сматра да се неко игра бројкама:

„Гледајући методологију израде и појединачне цене, у крајњој линији и купујући, нисам могао да закључим зашто је то тако. Мени и као економисти и као грађанину је то нелогично“, закључио је.

Нова.рс