Хаос у Аранђеловцу: Заветници најурили Светислава Басару са смотре Мермер и звуци! (видео)

“Топоним сноб, којим се у у регистру угледних енглеских високих школа означавали ученици ”обичног”, грађанског порекла, има корене у латинском језику (sine nobilitate- без племства). Будући да је модерно друштво одавно напустило критеријум пллеменитог порекла као неопходан услов елитности, снобовима се данас сматрају искомплексиране особе, неретко сумњивог образовања и без изграшених културолошких оријентира које бесомучно прате трендове у неупитним сферама живота, а све у грозничавој жељи да буду прихваћени као равноправни чланови и кругова с неупитним легитимитетом изузетности и отмености. И СНОБОВИ СУ ЉУДИ” (https://www.xxzmagazin.com/i-snobovi-su-ljudi)

СНОБОВСКИ ПЕНЗИОНЕР

Замишљен седи, уз шољицу чаја,
На ТВ пажљиво слуша и вести гледа.
Сањари увек да је бољи од змаја,
Спреман је да се том заносу преда.

У “Т’ги за југ” га пустају да одседне
И тамо се за вино или пиво дрзне
Чекајући друштво своје знано,
Њега нема, па мисли да је рано.

Прике увек несметано до њега дођу,
Увече док у кревету мирно лежи.
Гледа им слике да минути прођу,
Признаје пораз и у сан тихо бежи.

У сну преуређује бакра и калупе
Пројектује, црта и нечујно уздише
Бори се и престројава мангупе,
А у слободи све им то напише.

Ко може снобу то да разуме,
Кад небо његове су широке границе
Земљом најчешће да хода не уме
Ветар му листа успеха странице.

Cа облацима белим нежно разговара
Високо на небеском широком своду
Од боја дуге своје иновације ствара
Несхватљив је свом људском роду.

Ломио је некада срца нежна,
Сећа се пензионер млади,
А свестан је, да је неизбежна,
Незасита љубавне глади.

Кад си пензионер онда читаш новине,
Кад си пензионер онда играш домине,
Кад си пензионер коначно си сам,
Кад си пензионер баш си раздраган.

Боже, који на небесима неуморно стоји
И који рађа све, на крају и зору и вече,
Услиши ове молитве свакодневне моје:
Доведи ми старо друштво, за моје среће.

Замишљен седи, уз шољицу чаја,
На ТВ пажљиво слуша и вести гледа.
Сањари увек да је бољи од змаја,
Спреман је да се том заносу преда.

У здрављу и весељу проводио
Пензионерске године много!

Zaključak
Otvoreno sam vam rekao šta sam video kod vas i šta je opasno po budućnost vaše zemlje.
Nisam sve rekao, samo sam vam ukazao na ono najštetnije. Verujte mi da me je to često zabolelo
i da sam tu opasnost možda više osetio nego vi. Zašto? Naprosto zato, što možda s više idealizma
nego vi volim vašu zemlju, od koje ne očekujem ništa, i jer sam joj žrtvovao sve ono što čovek
može da žrtvuje. A znate dobro, što se čovek više žrtvuje za nekoga ili nešto, to mu je privrženiji.
S pravom ili ne, mislim da sam i ja zaslužan, makar i u najmanjoj mogućoj meri što je vaša nacija
uspela da dosegne i ostvari san predaka: da se oslobodi okupacije. U presudnim trenucima sam
jemčio za vas. Ne bih želeo da mi neko kaže da sam to činio za naciju koja to ne zaslužuje.
Da mi se ne bi moglo zameriti zbog svega, požurite da ponovno steknete svoje istinske
vrline i odstranite s vašeg tela ružne mladeže na koje sam vam ukazao na ovim stranicama, koje
ćete čitati tek posle moje smrti. Vi to možete da učinite. Telo vam je zdravo, samo ga prlja
površinska kožna bolest. Trljajte, snažno trljajte svoje telo i skinite tu ružnu prljavštinu koja ga
nagrđuje i pogani.
Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se, na njoj nataložilo
naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko
Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, (ali ne i poražena), uspela da se vrati na svoja
ognjišta kao pobednik, ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih
šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša.
Uprkos svemu ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova
i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi, jer bez njega ćete
možda ponovo doživeti vreme robovanja koje ni u čemu neće zaostajati za onim pretrpljenim koje
su vaši stari pobedili žrtvovanjem i junaštvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava
budućnost ili ponovo ropstvo!
Beograd, 1. juna 1928. god. R. A. Rajs