Младен Ненадић, тужилац за организовани криминал, потписао је оптужницу против групе Вељка Беливука. На 322. стране описани су монструозни злочини тог клана, али не помиње се нико од њихових заштитника из политичког врха. Независно од те монтиране оптужнице, у медијима се наставља много озбиљнија истрага. Покушавајући да заштити себе, свог брата Андреја и сина Данила, Александар Вучић води кампању у којој одговорност за сарадњу с Беливуком пребацује на Небојшу Стефановића и Дијану Хркаловић. Препуцавање у режимским медијима и на друштвеним мрежама скицира следећу оптужницу, много значајнију, на којој се неће наћи само опскурне убице, него и Вучићи и сви остали из врха напредњачког картела. Постоје докази и сведоци њихове крваве спреге, довољни да их све заједно отерају на доживотну робију.
Вељко Беливук је, наводи се у оптужници, клао људе. Нож у руке му је ставио Александар Вучић. Не зна се тачан број њихових убијених, отетих и несталих жртава, али зна се да је њихова нераскидива крвава веза доказана снимцима сусрета и разговора, као и изјавама сведока.
Саша Иванић и Зоран Бабић, заменици тужиоца, шест месеци су водили истрагу, која је завршена оптужницом против Беливука, Марка Миљковића и још 28 припадника клана, који се терете за пет убистава, отмице, једно силовање и продају дроге. Тужилац Младен Ненадић је хируршки прецизно монтирао оптужницу, којом је сву одговорност за злочине пребацио на непосредне извршиоце кривичних дела, не допустивши ни да се наслути било каква веза с политичарима, полацијцима, судијама…
Иако су Беливук, Миљковић и још неки осумњичени помињали везе с представницима власти, то је забележено у списима, али не у оптужници. Занемарене су и изјаве породица несталих и убијених жртава Беливукове групе, у којима су откривени трагови који вуку према врху власти и полиције. Александар Вучић је Ненадићеву оптужницу прогласио за “ремек дело”.
Иако стварају утисак да су задовољни урађеним послом, обојица се тресу од страха. Ненадић се колегама у Тужилаштву за организовани криминал жали да не спава и не једе, горко се каје што је прихватио функцију на којој мора да извршава Вучићеве налоге, који ће га кад-тад одвести на оптуженичку клупу, као саучесника Беливуковог ганга и напредњачког картела.
Као Ненадићу, и Вучићу је касно да се каје. Узалуд је монтирао “ремек дело”, мимо њега несметано цуре бројне информације о спрези породице на власти с месарима из Ритопека. Узалуд Вучић сада, пред сарадницима из тзв. Кризног штаба, признаје ауторство над пројектом “Јањичари”, које је хтео да искористи за прљаве послове на стадиону и на улицама. У страху од суочавања с властитом одговорношћу, Вучић прича да је ангажовао жандара Ненада Вучковића Вучка да на Партизановим трибинама формира нову навијачку групу, што је он и урадио уз помоћ Александра Станковића, званог Сале Мутави, и Александра Видојевића, званог Аца Рошави. Док су они водили групу, под контролом Дијане Хркаловић, све је ишло по плану.
“Јањичари” су разбили партизановце који су скандирали “Вучићу педеру”, тукли су и злостављали грађане на опозиционим протестима, новинаре на председничкој инаугурацији и другим приликама, а допринели су утеривању капиларног страха у предизборним кампањама. Заузврат, имали су заштиту полиције и кооперативних судија, који су им одлагали одлазак на робију по пресудама за диловање дроге. Убиством Салета Мутавог, главну улогу у “Јањичарима” је преузео Беливук. Истиснуо је Вучка и Рошавог и начин деловања подигао на неслућени ниво садизма и патологије.
Вучић се сад заклиње да никад не би дозволио Беливуку да се размахне, али није ни помислио да је спреман на то да отима људе, мучи их, коље, транжира, меље и прави ћевапе од људског меса. Не би имао морални проблем с тим да навијачке хулигане користи за тортуру над политичким противницима, свака власт је то радила, али ови су претерали.
Чак и да је то тачно, а није, то не може да буде олакшавајућа околност, која би могла да аболира Вучића од одговорности за формирање, развој, заштиту и употребу криминалне групе Веље Невоље.
Уосталом, тек ће се открити да ли је Беливук, и по чијем налогу, учествовао у убиству певачице Јелене Марјановић, па и адвоката Владимира Цвијана. Ни Вучић се неће изненадити ако Беливук на суђењу открије појединости о та два злочина, који још нису разјашњени, а чији трагови вуку према људима из Вучићевог окружења, па и према њему лично.
– Да, ја сам убио Јелену Марјановић. Да, ја сам убио Владимира Цвијана – рекао је пре неколико дана Вучић, у једном од интервјуа за Пинк.
Иако је покушао да карикира, изгледа да је из Вучића проговорила подсвест. Јасно му је да ће Беливук испунити претеће обећање, које му је дао приликом последњег сусрета на Хиландару, за Божић ове године: “Ако тонем, нећу потонути сам, повући ћу на дно и тебе”.
Вучић је добро схватио упозорење. Заиста, покушао је да помогне свом војнику Вељи. Као и у случају истраге убиства Властимира Милошевића, компромитовани су многи докази, прикупљени после хапшења Беливука и његових саучесника.
Полицајци, приликом претреса једног штека, тобоже случајно нису видели пиштоље и новац. Такође, док је вршен увиђај код јаме у којој је пронађено тело Александра Халабрина, нико није нашао његов пасош и златни сат, који су се налазили у блату. Највећи пропуст направљен је приликом претреса куће у Ритопеку. Тужиоци и педесетак полицајаца детаљно су претражили кућу. Прикупили су неколико стотина предмета, снимили и фотографисали све, издвојили и дали на анализу узорке ДНК. Заменици тужиоца Иванић и Бабић детаљно су анализирали све што је нађено у Ритопеку и почели су на основу тога да скицирају оптужницу. Ни они, као ни њихови шефови Ненадић и Вучић нису очекивали да неко анализира и њихов рад.
Тужилац Ненадић је 9. маја, два месеца након првог претреса, добио информацију да се у кући налази тајна просторија, с прецизним упутством како се до ње долази и улази. На задњем зиду гараже, ближе поду, постоји метална шипка. Кад се она повуче, помериће се бетонски зид и отвориће се пролаз у “кланицу”. Тамо се налазила машина за млевење меса, секире, корита и најлонске фолије.
Вучић је прво посумњао да је ту информацију пласирала Дијана Хркаловић. Испоставило се да је извор неупоредиво озбиљнији и опаснији, с елементима иностраности. Ненадић није могао да игнорише обавештење које је добио од америчке службе ФБИ, па је наредио да се понови претрес куће у Ритопеку.
Тек тада је Вучић схватио да на мети Американаца није само Беливук. Да су хтели само да елиминишу Беливукову групу, као део Кавачког нарко клана, могли су да то ураде и посредно, препуштајући случај српским институцијама.
Обавештење о кланици, које су послали Тужилаштву за организовани криминал, потврдило је Вучићеве стрепње да ФБИ и ДЕА прате цео случај, па и да усмеравају истрагу, што значи да неће дозволити да се она заустави на линији која би њега и чланове његове породице оставила на безбедној удаљености.
Кад је Беливук схватио да му Вучић не може и не сме помоћи, одлучио је да претњу о заједничком потонућу спроведе у дело. Тужиоцу Иванићу је, почетком јула, испричао детаље својих сусрета с Александром Вучићем, како су се састајали у стану Катарине Шишмановић, о чему су се договарали и по којој цени. Беливук је нагласио да има снимке тих сусрета.
Нехотице, опет услед излива подсвести, Вучић је то потврдио у првом наступу после објављивања Беливукових тврдњи.
– Оно што је ту велики проблем, видели сте, они имају сатове са којих снимају, и тонски и видео. Они су обучени за то, знају шта је контрапратња, знају све друго. За то је потребна нека професионална обука, то није нека криминална обука, већ су то радили неки људи, који су некада били у систему. То без тога није могуће. Неки од њих су ухапшени, неки нису, морамо да неђемо довољно доказа – рекао је Вучић у интервјуу 21. јула.
Вучић зна да га је Беливук снимао, али не зна шта је све забележено и, што му је највећи проблем, не зна где је нестао сат са шпијунском камером. Према ономе што је Беливук испричао тужиоцу, сигурно је снимио разговоре у којима је Вучић тражио да спречи скандирање против њега на стадиону и да запрети таксистима, који су протестовали против апликације “Цар Го”, иза које су стајали Ана и Игор Брнабић. Наравно, то није ни хиљадити део компромитујућег материјала.
На друштвеним мрежама, пре неколико дана, објављен је кратак снимак телефонског разговора Вељка Беливука и Љубише Бухе Чумета, бившег вође сурчинског клана. У разговору нема ничег битног, јавност је сазнала само да један другог зову “лутко”. Међутим, већ и то је јако непријатан сигнал за Вучића. За целу причу није битан Чуме, али јесте његов другар Иван Тодоров, некада врло утицајан у БИА, данас распоређен на функцију амбасадора Србије у Будимпешти. Без одобрења Тодорова, Чуме не би контактирао са Вељом Невољом, што значи да је та струја у БИА подржавала ширење утицаја и снаге клана, који је оптужен за монструозна убиства. Иако не зна ко је аутор тог снимка, Беливук или Буха, ни ко га је пустио у јавност, Вучић је престрављен. Ко год стоји иза тога, није добро по Вучића. Ако је Буха, то значи да је БИА кренула да се дистанцира од Вучића, а у њеној архиви има много тога што може да послужи у те сврхе. Ако је Беливук, односно неко његов, онда је то најава много озбиљнијих открића.
Беливукова група је 8. августа прошле године уловила и злостављала Партизановог навијача И.С. Кад су га видели поред стадиона с телефоном у руци, претпоставили су да их шпијунира, ухватили су га и увукли у “бункер”. Три дана су га држали везаног, мучили су га и испитивали о припадницима навијачке групе “Алкатраз”. Иако су схватили да није никакав шпијун, силовали су га билијарским штапом и отерали уз претње убиством, уколико пријави злостављање.
Братислав Гашић, шеф БИА, 4. августа ове године обавестио је Вучића да постоји снимак тог мучења на Партизановом стадиону и да ће, према информацијама којима располаже служба, ускоро бити окачен на Твитер.
– Јел Данило на снимку? – било је једино Вучићево питање.
Гашић је рекао да не зна, није видео снимак, само зна за њега. Вучић му, наравно, није поверовао. У складу са својом доктрином “рат ин а цорнер”, као прави пацов сатеран у ћошак, Вучић више никоме не верује. Најмање Гашићу. Директора БИА сматра одговорним за губитак контроле над Беливуковом групом. Полиција и БИА су имали сазнања о свему што се дешавало у кући у Ритопеку и на Партизановом стадиону. Кад су супруге Горана Величковића Гоксија и Здравка Радојевића пријавиле њихов нестанак, МУП је лако утврдио кад су, како и у чијем друштву нестали.
Праћењем безбедносних камера и преко телефонских базних станица без проблема су открили целу путању, али ништа нису предузели. Полиција је снимала улаз у “кланицу”, а дроновима је надгледала двориште. Свеједно, ништа није предузето против убица. Вучићу је још много битније што Гашић ништа није предузео како би сакрио трагове дружења Данила са Борисом Карапанџићем и Александром Халабрином. Карапанџић је ухапшен као припадник Беливукове групе, налази се на заједничкој оптужници, а Халабрин није имао ту срећу, убијен је прошле године. Мара Халабрин, мајка покојног Александра, јавно је говорила о познанству и сарадњи свог сина с Данилом Вучићем, као и са Петром Панићем, Вучићевим кумом.
Сад Александар Вучић сматра да је Гашић крив што није спречио објављивање тужне приче мајке чији син је брутално ликвидиран. Гашић ћути и трпи, не покушава ни да негира очигледно бесмислене оптужбе, пошто он није имао битно место у ланцу командовања Беливуковом групом. Не труди се ни да подсети Вучића да је главну реч водила Дијана Хркаловић.
Беливук и Миљковић у исказима, у којима су говорили о контактима с Вучићем, Александром Вулином, Жељком Митровићем и Светозаром Вујачићем не помињу ни Небојшу Стефановића, ни Дијану Хркаловић. Припадник те банде Бојан Хрватин, коме је намењена улога сведока сарадника, тужиоцу је испричао како је чуо да Беливук говори да “група нема будућност уколико Небојша Стефановић изгуби место министра полиције”, али ни то се не цитира у оптужници. Тужилаштво за организовани криминал није покренуло истражне радње, којима би утвдило да ли има истине у Беливуковим и Миљковићевим причама о вези с Вучи-
ћима, Вулином и другим људима из врха власти.
Ненадић зна да ће због тога, кад дође време, и сам морати да одговара, али тренутно се више плаши Вучића, него закона, па и америчких агената, који воде игру. Засад, и он покушава да се представи наиван и необавештен, баш као трио Беливукових политичких заштитника: Вучић-Стефановић-Хркаловић.
Свако од њих има своју улогу у морбидном игроказу. Вучић и Стефановић одржавају равнотежу страха, непрестано тестирајући један другог. Америчке службе су Тужилаштву за организовани криминал проследиле само 69 од 818 докумената о групи Вељка Беливука. Вучић сад стрепи, не зна шта се све налази у осталим прилозима, да ли има доказа који њега директно повезују са Беливуком.
Вучић је 20. октобра прошле године, кад је најавио обрачун с “мафијом која сече главе људима”, не помињући име Вељка Беливука, рекао да полиција поседује доказе из њихове комуникације “скајпом”. Иако данас то представља као лапсус, односно потврду да се не разуме у ту материју, да не прави разлику између “скајпа” и “скаја”, јасно је да лаже. То и сам признаје, пошто се истовремено представља и као експерт, који зна какве су разлике између апликација “скај” и “аном”, ко коју контролише и за шта је употребљавана.
Знао је и раније, кад је и сам користио те криптоване комуникацијске канале. Међутим, до прошлог октобра није знао да је и сам навучен, а да је за све што се спрема био обавештен Небојша Стефановић.
Александар, Андреј и Данило Вучић, Стефановић, Хркаловићка, Вулин, Папић, као и још неки државни функционери користили су обе спорне апликације. Разлика је у томе што је Стефановић знао да ФБИ контролише “аном”, а ДЕА “скај”. Пратећу комуникацију на тим апликацијама, Стефановић је направио богату архиву доказа који компромитују Вучића, али и остале потенцијалне противнике.
Америчка ДЕА је, преко холандске и белгијске полиције, обавестила српско Тужилаштво за организовани криминал о садржају преписке припадника Беливукове групе и осталих корисника “скаја”. То је урадила и ФБИ, преко француске полиције и Еуропола, са садржајем скинутим са “анома”.
Међутим, српском тужилаштву су прослеђене фотографије екрана мобилних телефона, па се то не може користити као доказ у поступку. Ипак, Ненадић је и то уврстио у оптужницу, иако зна да ће то бити оспорено на суду. Тужилаштво је објавило надимке које су на “скају” користили припадници Беливукове групе. Веља Невоља се, као што и приличи вођи ганга, представљао као Сопрано. Миљковић је употребљавао два надимка, Кратос и Леон. Срђан Лалић – Бари. Дејан Тешић – Флеш. Бојан Хрватин – Аникин и Лео Лука. Марко Андрић – Дисенадор…
У преписци учествује и корисник са ник наме “Кум”. Пошто у одређеним разговорима, припадници Беливукове екипе “Кума” називају “Жвалави” и “Шеф”, претпоставља се да се то односи на Александра Вучића. Добро обавешти извор из истраге, за Магазин Таблоид каже да постоје индиције, које упућују да се иза надимака “Поп” и “Доллар” крије Андреј Вучић, а Данило Вучић иза “Дел”. То још није потврђено, ни демантовано, баш као ни претпоставка да је Дијана Хркаловић користила псеудоним “Нари”.
На једном месту, у преписци с почетка децембра 2018. године, наводе се информације о сусрету Сопрана и Кума. Ако су тачни наводи о идентитету корисника “скаја”, значи да су се тада срели Беливук и Вучић. Те вечери је Александар Вучић гостовао на РТС-у, у емисији “Упитник”. Опозиција је тада опколила зграду РТС-а, испред које су, уместо полиције, дежурали припадници Беливуковог клана. На yоу тубе још постоје снимци на којима се види како ћелави и набилдовани момци у цивилу забрањују пролаз грађанима испред улаза у Абердаревој улици. Ни тај догађај, иако потврђује везу Беливука и Ву-чића, није био предмет интересовања тужилаца, који су водили истрагу.
садржајима разговора с убицама, који би могли да се појаве у јавности, а потом и у судском поступку, брине се и Дијана Хркаловић. Поступајући по Вучићевим упутствима и наређењима, она је управљала Беливуковом групом, али и полицајцима, који су криминалцима пружали заштиту у конкретним случајевима. Хркаловић је два пута саслушана у Служби за борбу против организованог криминала, ниједном о организованој криминалној групи Вељка Беливука. Пошто је на време дала до знања Вучићу да ће се бранити свом снагом, он ју је провукао кроз медијско блато, али није смео да усмери истрагу према њој. На њихову жалост, у сваком трену може да неко са стране, као на примеру кланице у гаражи, укаже на пропуст у истрази, па да и она заврши на оптуженичкој клупи, где јој је и место.
“Ако се не плашиш, онда ниси жив. Ако се плашиш, већ си мртав. Ако си обоје, онда можеш наставити да плешеш. Дакле, заплешимо” – написала је недавно Хркаловић на свом налогу на Инстаграмо.
Ни жива, ни мртва, позив на плес је упутила Вучићу. Међутим, око ње плешу многи покојници, њени. Преко друштвених мрежа, па и на њен и телефон њеног оца и брата, као и порукама на вратима њеног стана у Улици војводе Степе, Хркаловићка добија поруке чланова породице, пријатеља и сарадника отетих и убијених жртава Беливукове групе. Мајке убијених је јавно и тајно проклињу, призивају освету и прете обећањима да ће је прогонити до гроба.
Сличну врсту порука добија и од својих бивших војника, од чланова породица Беливукових притворених криминалаца, али и њихових ортака који су на слободи. Они сматрају да их је Хркаловићка издала и пустила низ воду. Беливук и Миљковић су решени да не падну сами, него да са собом повуку Вучиће и Вулина, па, подразумева се, и Хркаловићку. Очекивали су да ће она, баш као и Стефановић, да искористи компромитујући материјал против Вучића, како би га уценила да им помогне. Уместо тога, Хркаловићка и Стефановић брину се само за себе, покушавају да се што лакше провуку кроз цео случај и да оперу руке од крви Беливукових жртава.
Стефановић то ради заклањајући се иза Американаца.
– Истрага против криминалне групе Вељка Беливука је започела у време док сам ја био на челу МУП-а. Кључни сегмент те истраге управо је тренутак када је ФБИ дешировала комуникацију на апликацији “скај” – рекао је Стефановић.
– ФБИ није радио ништа. Под милим богом, ништа – одговорио је Вучић.
– Као што се из моје изјаве јасно чује, ни у једном тренутку нисам рекао да је ФБИ учестовао у истрази против Беливука и његове групе – слагао је Стефановић.
Узалуд таквим будалаштинама замајавају јавност. Можда ће таквим триковима успети да привремено одложе суочење с правдом, али и сами знају да морати да одговарају за подршку клану Вељка Беливука. Права оптужница тек ће бити написана и поткрепљена доказима који откривају природу односа Беливука, Вучића и осталих људи из врха напредњачког картела.
– У наредним недељама почеће да испливавају нови докази о везама људи из врха државе са кланом Вељка Беливука – тврди Вук Јеремић, председник Народне странке.
Александар Вучић је монтирао оптужницу против свог командоса Вељка Беливука, прецизно одредивши границу до које правда може да добаци. У сарадњи с тужиоцем Ненадићем заштитио је Стефановића, Хркаловићку, Горана и Александра Папића, Новака Недић, Ненада Вучковића, Александра Видојевића и многе друге, а све како би заштитио себе, брата Андреја и сина Данила.
У Србији неће бити правде док се иза решетака, поред кољача из Беливукове групе, не нађу и политиканти који су их штитили од закона, хушкали, давали налоге …
magazin-tabloiid.com
