Од почетка године до средине августа цена горива у Србији је скочила, па је тако бензин БМБ 95 поскупео за 27,89 динара, што је повећање од 20,8 одсто, а за евродизел данас морамо да издвојимо 21 динар више. Такође, поскупео је и течни нафтни гас (ТНГ) и то за 11,62 динара од почетка године.
На пумпама у Србији је почетком јануара цена бензина била 134,39 динара по литру, а ових дана цена је, према подацима Удружења нафтних компаније Србије (УНKС), 162,27 динара. Kада се упореди са средином маја када је цена била 152,56 динара, БМБ 95 је поскупео за скоро 10 динара.
Дизел на већини бензинских станица у Србији данас кошта 163,48 динара док је на почетку године коштао 142,48 динара, што је раст од 21 динара. Средином маја, дизел је коштао 157,23 динара, што је раст од скоро шест динара.
Поскупљење је погодило и купце ТНГ-а, па тако на пумпама у Србији гас ових дана кошта 88 динара, док је пре месец дана био 83,46 динара, што је пораст за скоро пет динара. У поређењу са почетком године, ТНГ је поскупео за скоро 12 динара, када је цена била 76,38 динара.
Томислав Мицовић из Удружења нафтних компанија Србије (УНKС) каже за Нова.рс да је до поскупљења горива у Србији дошло због последица глобалних промена цене нафте, нечега на шта, како тврди, не могу да утичу, као и да гориво поскупело и у државама региона.
„Посматрајући кретање цене бензина и дизела у Србији и десет земаља у окружењу види се да је у првих седам месеци ове године цена горива у сталном расту, за разлику од прошле године када је у истом периоду углавном била у паду. Просечна цена барела сирове нафте БРЕНТ 2020. године је била 43,26 долара, а у 2021. до 18. августа је 66,84 долара. Повећање просечне цене нафте за чак 55 одсто неминовно се одразило и на цену горива“, каже Мицовић за Нова.рс.
Додаје да је на цену у последњих годину и по дана, доминантно утицала цена сирове нафте, односно сировине за производњу моторног горива.
„Србија дели судбину свих земаља региона и Европе, пошто се кретање берзанских котација, као глобалне категорије, одражава на све земље. Рафинерије једноставно не могу да прерадом скупље нафте произведу гориво по истој цени, што се након неког периода одрази и на цене на бензинским станицама. Kолико ће се брзо мењати цене горива у једном или другом смеру, зависи у највећој мери од бројности доступних извора деривата нафте и од развијености тржишне конкуренције, али глобалне промене цене нафте се на крају одразе једнако на сва тржишта“, објаснио је Мицовић за наш портал.
Упитан о будућим кретањима цене нафте, Мицовић наводи да је тешко предвидети сценарио изласка из кризе пандемије, од којег зависи у великој мери и кретање цене нафте. Kако истиче наш саговорник светско тржиште нафте је веома осетљиво на све врсте глобалних политичких тензија.
„Kада и ту претпоставку укључимо у процену даљих кретања цена горива, онда заправо схватамо колико су све процене заправо нису поуздане. У последњих две године процене раста светске потрошње нафте, које су износили врхунски експерти у овој области радикално су се мењале из месеца у месец, тако да је готово немогуће поуздано рећи шта нас очекује. У доброј мери цео свет зависи и од одлука земаља које редукцијом своје производње нафте покушавају да одрже равнотежу између производње и потражње“, каже наш саговорник и додаје:
„Утисак је да су последњих месец два успели да одрже овај однос и да је пред нама период променљивих цена, али у уском опсегу од 65-75 долара по барелу, што би била и најава стабилизације цене горива.“
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, каже за Нова.рс да се поскупљење дешава и указује да ће цена нафте када се деси нешто на светским берзама обавезно да се одрази на нашу цену на пумпама.
Међутим, како каже, када цена на светском тржишту пада, онда се код нас та цена симболично спусти.
„Kада на светској берзи поскупљује цена сирове нафте одмах се то код нас осећа и подигне се цена, а када падне на светски минимум, онда се та цена симболично спусти код нас. То је највећи проблем и ту држава не реагује, мада и она узима акцизе, свако ту добро прође осим потрошача, наравно“, рекао је за Нова.рс Паповић.
Један од потрошача рекао је за Нова.рс да је приметио да цена горива већ извесно време расте.
„На оним рекламним тотемима видим цене горива свако вече за 50 пара расту, некада радим ноћни развоз и приметим сваки дан да цена иде горе и то траје 10-15 дана и онда спусте цену за 5 динара и онда опет подижу и редовно поскупљују“, испричао нам је саговорник.
Иначе, према подацима Удружења нафтних компанија Србије за почетак 2021. године, цена бензина је тада била само скупља у Грчкој, Хрватској и Албанији, а у Црној Гори, Мађарској, Словенији, Северној Македонији, Румунији, Бугарској је било јефтиније него у Србији. Најјефтинији бензин у југоисточној Европи је био у БиХ где је коштао 0,89 центи.
Kада се ради о дизелу, Србија почетком године имала најскуљу цену од свих других држава у овом делу Европе, са 1,22 евра по литру, затим је следила Грчка са 1,21 по литру, а најјефтинији дизел био је у БиХ.
Гас су од Србије једино скупље плаћали у Грчкој и Мађарској, у свим другим земљама је гас био јефтинији тада.
Аутор:Александар Настевски, Нова.рс
