Стара Латинска изрека гласи „Qуод лицет лови, нон лицет бови“, или у преводу „Што је допуштено Јупитеру није допуштено волу“. Цитирана изрека савршен је сажетак односа западних земаља и институција према српском народу не само претходних деценија већ и много дуже. Другим речима, стандарди који важе за грађане водећих земаља ЕУ не важе за грађане банана република, како Европска унија очигледно доживљава и третира Србију. Одавно упозоравам да просперитетна и економски јака Србија није интерес и циљ ЕУ, већ Србија под влашћу неспособног и корумпираног, али према странцима сервилног диктатора.
На изборима 2020. године, Александар Вучић није био само кандидат напредњака већ и запада. Зато је квази дијалог власти и опозиције на Факултету политичких наука организован како је организован, и завршен како је завршен, да би потом цивилизована Европа са нескривеном радошћу признала резултате избора оценивши их у свему као фер и демократске.
Зато је Вучићу, у складу са оном латинском, било и јесте дозвољено све.
До данас, ЕУ није променила свог кандидата, па ће и предстојећи избори несумњиво бити одржани по познатој матрици медијских манипулација, притисака, уцена и куповине бирача. Додуше, фарса од дијалога овога пута је организована на два колосека, али, резултат се ни мало не разликује од претходног бућкуриша из европске кухиње.
Ако закаснели предлог споразума, најпре договорен са режимом па тек потом представљен опозицији, ипак, чему, и може да послужи, то је да макар код дела оних наивних, који и даље верују у европске стандарде, разбије заблуду о добрим намерама Европске уније и њених чиновника.
Иако на први поглед не делује тако, чак ни такозвани дијалог без посредовања странаца није прошао без резултата. Напротив, послужио је као одличан лакмус папир за откривање лажне опозиције спремне да маше репом и шени на сваки Вучићев миг али и да са њим подели по неку бутељку вина.
Оно мало опозиције која није на Вучићевим медијским и финансијским јаслама, већ је изгубило доста времена. Стање у држави треба сагледати онакво какво јесте и о њему се мора говорити без околишања. Народу треба јасно рећи да је Александар Вучић основни узрок бројних болести српског друштва, те да самим тим није и не може бити део решења, нити се преговорима са њим може доћи до жељеног циља. Нема диктатора који је добровољно одступио са власти, па неће ни овај наш, као што се добровољно неће одрећи ни медија на чијој је узурпацији деценијама предано радио.
Иако неспорно јесте веома тешка, ситуација у којој се налазимо није безизлазна. Излаз постоји. Слобода јесте и могућа и достижна. Али, за слободу се не моли. Слобода се осваја!
Славија инфо
