“Стиди се, Вуче Даничин Драшковићу!“

„Но, оно што Бог неће дати – дају Руси, издашно, супрузи ти, царици Даници, плаћајући јој апанажу од седам и нешто хиљада евра месечно ни за шта, да би нека хоклица у борду директора НИС-а звала њеним именом!… Зашто ћутите и плаћате својега душмана?!“

Рекох већ да је сулудо трошити време и речи на ону еволуцијску непогоду звану – Вук Даничин Драшковић, но порекох јер, чини ми се, још горе је оћутати таквима и дозволити да се зло раскомоти и разгрлати.

Ево „комитско“ политички комесар још нариче над Цетињем тврдећи како је устоличење митрополита Јоаникија био насилан чин којем је, да зло буде веће, кумовала Русија лично.

Дакле, аутору „Руског конзула“, викенд равногорцу, (не)човеку који се заклињао и који нас је заклињао у свету Српску православну цркву и Русију, мизернику који је целивао крваву руку Медлин Олбрајт- данас сво зло овога света долази управо из СПЦ и Русије!

Несој је то који је свашта био по мало али је само једно искрено и суштиснки остао- комуниста, ништак, НАТО трећепозивац и нокшир за свачију гузицу (да простите)!

Да имаш образа, да знаш за Бога, да ти је ишта свето осим тог брадатог трупца на раменима-рекао бих ти: “Стиди се, Вуче Даничин Драшковићу“, но стид код тебе, као и све остало, има ценоцник, тарифу…

Kако је то устоличење митрполита био насилан чин, аветињо?

Тако што је владика уведен у трон својих славних предака, у срспкој светињи, манастиру у којем су столовале неке од најумнијих и најдуховнији српских глава, у граду Ивана Црнојевића, Светога Петра Цетињског, Његоша, књаза Данила, краља Николе…

Под Ловћеном су патријарх и владика свете Српске православне цркве насилници, а они који су и камен спалили јуришајући ко Турци на српске главе- они су шта, у дубокој короти због губитка „слободе“, или памети?!

А, где је то, див-јуначе Даничине сукње требало да буде устоличен митрополит па да не буде „насилно“- у мраку и потаји неког бирцуза пред Цетињем, мада је тушта тих бирцуза преметнуто у „богомоље“ теби драже „црногорске православне цркве“, па кад уђеш не знаш дал да наручиш лозу ил станеш на „литургију“, ил најбоље оба па те Мираш уједно исповеди лозовачом и причести пршутом.

Бедо, ти си нашао да Цетиње браниш од рукоположења на земљи која је читава рукоположена светом Српском православном црквом!

Није манастира у Црној Гори но је читава манастир!

Од манастира постала-манастирска остала и остаће довека, даће Бог!

Но, оно што Бог неће дати – дају Руси, издашно, супрузи ти, царици Даници, плаћајући јој апанажу од седам и нешто хиљада евра месечно ни за шта, да би нека хоклица у борду директора НИС-а звала њеним именом!

Та ти милост Русије не смета, дабоме, без разлике што ти се свако мало причини како се врата самог пакла отварају над Московом, но и тај пакао је за тебе рај ако је у њему банкомата…

Тебе, Даничиног малог и наречену Даницу та мрска Русија дословно храни!

Издашно, богато, не да капље него прелива, ничиме заслужено, баш ничиме, и то не смета, напротив, за разлику од свег другог што има призвук рускога а тако пара те осетљиве уши и душу Вука манитога.

Но, донекле те разумем, бивши Србине-вазда Југословену, издао си све што си могао осим себе!

Чиниш што ти је воља јер ти се може, дозволили су ти, мада заиста не разумем коме и за шта ти требаш стари и полупани нокширу, но изгледа требаш..?

Ћути ти се и превише, толерише што никоме не би, па заиста на крају могу само да поставим питање вољеној браћи руској: зашто, побогу?!

Зашто ћутите и плаћате својега душмана?!

Ако је и зарад некаквог мира у кући превише је, јер где се заметну Вук Драшковић и њему слични – ту нема ни мира ни куће!

Своју је тај продао, а неће вашу и моју…

Бескрајна је моја љубав према Русији, али је бесконачно и неразумевање за нека ваша чињења: седам и кусур хиљада евра месечне апанаже и синакура за оне који би вам дроб раздробили?

Не разумем ја ту политику, не схватам докад ће крвник имати место у челу стола у кући ожалошћенога…

Пише: Михаило Меденица

Искра.цо