“Кад год се нека стара кућа сруши у гроб домаћина, у оца без сина. она се руши и у мојој души која је већ пуна таквих рушевина…” Сећању на великог српског песника Добрицу Ерић посвећено! Стихове своје песме посвећене српском селу рецитује песник Добрица Ерић Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019) био је велики српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности „Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас.
И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.”
— Добрица Ерић
Музика , композитор и извођач : Бора Дугић “Трен”
Бора Дугић је српски композитор и музичар. Рођен 10. јуна 1949. у Ђурђеву код Раче. Добитник је Октобарске награде града Крагујевца, Златног беочуга за трајни допринос култури Београда и бројних домаћих и међународних признања.
