Немачке социјалдемократе на челу са Олафом Шолцем воде на парламентарним изборима у Немачкој са 26 одсто, показују прве излазне анкете канала ЗДФ након затварања бирачких места.
Партија немачких конзервативаца (Хришћанско-демократска унија/Хришћанско-социјална унија) на челу са Армином Лашетом нашла се на другом месту са 24 одсто гласова.
Партија Зелених на челу са Аналена Бербок заузела је треће место са 14,5 одсто гласова.
Алтернатива за Немачку се нашла на 4 месту с 11 одсто, док је Левица пета са 5 одсто гласова.
Како показују излазне анкете друге телевизије АРД, блок Лашета и Социјалдемократе су изједначени – имају по 25 одсто гласова.
На основу ових резултата, највећи победници ових избора су СПД и Зелени који су успели да побољшају прошли резултат за више од пет одсто.
Избори за Бундестаг одржани су данас на око 60.000 бирачких места у целој земљи.
У Немачкој су јутрос отворена биралишта на којима грађани бирају 20. сазив Бундестага, а у савезним покрајинама Берлин и Мекленбург – Западно Поморје бирају се и покрајински парламенти.
На изборима право гласа има око 60,4 милиона Немаца, што је готово милион бирача мање него пре четири године на последњим парламентарним изборима 2017. Око 2,8 милиона људи гласа први пут на изборима за Бундестаг.
Немачка је подељена на 299 изборне јединице од чега их је највише у најмногољуднијој савезној покрајини Северној Рајни – Вестфалији (64) а најмање у савезној покрајини-граду Бремену (2).
Ове године се због пандемијских услова очекује и рекордан број гласача који су свој глас предали писменим путем. Њихов број је у сталном порасту последњих година а на изборима 2017. је писменим путем гласало 28,6 посто бирача.
Двадесети сазив Бундестага би могао бити и највећи до сада. Број посланика је такође у сталном порасту а у актуелном сазиву износи 709. Минимално у Бундестагу може бити 598 посланика, али њихов број расте захваљујући компликованом изборном систему и тзв. вишак мандата настаје када у изборној јединици кандидат странке добије више директних гласова него странка којој припада.
Излазност бирача је од осамдесетих година, када је била готово 90 посто, у константном паду. На последњим парламентарним изборима 2017. она је износила 76,2 посто. Први подаци о излазности биће објављени нешто после 15 сати.
Прве процене на основу излазних анкета биће објављене одмах по затварању биралишта у 18 сати. Резултати на основу пребројаних гласова ће стизати током вечери а први непотпуни званични резултати се очекују око поноћи.
Одмах након централне информативне емисије јавног сервиса АРД у 20 сати се одржава и традиционална ТВ расправа на којој учествују представници свих странака заступљених у Бундестагу. Током ове расправе често се постављају темељи и за будуће коалиционе преговоре.
Очекује се да ће након ових избора формирање коалиција бити изузетно тешко. Без обзира на то која од странака освоји највише гласова, биће највероватније потребна коалиција три странака. Тренутно су у опцији коалиције странака Зелени и ФДП (либерали) или с Унијом или са СПД-ом на челу.
Према последњим испитивањима јавног мнијења института Алленсбацх за дневник ФАЗ, Унија ЦДУ/ЦСУ с канцеларским кандидатом Армином Лашетом је смањила водство СПД-а социјалдемократског кандидата Олафа Шолца на само један посто.
Према већини испитивања, СПД може очекивати подршку између 25 и 27 посто гласача док би Унију бирало између 22 и 25 посто. На трећем месту се налази странка Зелени с 15-17 посто, иза које следе АфД и ФДП с по 11 посто гласова. Странка Левица може очекивати између шест и седам посто.
Агенције
