Нова документа са Девичанских Острва: Мали је дефинитивно био власник 24 стана

Документа до којих су новинари KРИK-а дошли у оквиру међународног пројекта „Пандорини папири“ доказују да је министар финансија Синиша Мали био власник 24 луксузна апартмана на бугарском приморју. Мали је као власник две офшор компаније са Британских Девичанских Острва купио 23 стана, а још један је купио на своје име.

Kада су 2015. године новинари KРИK-а и новинарске мреже ОЦЦРП открили да је тада моћни градоначелник Београда Синиша Мали купио 24 луксузна стана у бугарском летовалишту „Свети Никола“ на обали Црног мора, он је био бесан на медије. Новинаре KРИK-а оптужио је да лажу.

„Уколико утврдите да сам власник било којег од ових станова, сви су ваши. Добићете кључ истог тренутка“, рекао је новинарима KРИK-а на ванредној конференцији коју је организовао управо због овог истраживања.

Откриће да је Мали купио ове некретнине изазвало је бурне реакције у јавности. Њихова вредност износила је око пет милиона евра – вишеструко је премашивала легалне приходе Малог, наводи KРИK на свом сајту.

Мали је признао да је купио један стан, онај чије се власништво водило на његово име. Тврдио је, међутим, да не стоји иза две офшор компаније, „Бригхам Холдинг & Финанце Инц.“ и „Етхам Инвест & Финанце Цорп.“ које су купиле преостала 23 апартмана.

Фирме и станове није пријавио Агенцији

Мали је био власник ове две офшор компаније са Британских Девичанских Острва и након што је постао градоначелник Београда. Он је тада по закону био дужан да фирме пријави Агенцији за спречавање корупције, што није урадио. Закон прописује и затворске казне за функционере који не пријаве имовину.

Председник Србије Александар Вучић годинама брани свог блиског сарадника од сумњи да је умешан у корупцију, такође тврдећи да је KРИK слагао.

„Имам апсолутно поверење у министра Синишу Малог“, рекао је Вучић раније ове године. „Подсетићу на све лажи о њему, о 24 стана у Бугарској, политичари који су ту кампању водили су лагали, медији су лагали.“

Сада, шест година касније, у међународном пројекту „Пандорини папири“ који предводи Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), појавила су се документа процурила из агенције за оснивање офшор фирми „Тридент Труст“, чији је Мали био клијент, а која су доказ да је Мали дефинитивно био власник две офшор компаније и апартмана у Бугарској.

Kуповина преко офшора

Британска Девичанска Острва, острвска држава у Kарипском мору у којој је Мали основао компаније, важе за чувени порески рај који користе политичари, тајкуни и криминалци да скривају имовину. Захваљујући нетранспарентности у овој земљи, власници компанија могу свој идентитет да држе у тајности.

То се управо догодило у овом случају. Прво је „Тридент Труст“ за Малог регистровао две офшор компаније: „Бригхам Холдинг & Финанце Инц.“ и „Етхам Инвест & Финанце Цорп.“, а оне су затим купиле две фирме у Бугарској – „Ерма 11“ и „Ерул 11“ – које су у свом власништву имале апартмане.

У документима о купопродаји станова, Мали је био наведен као директор офшор компанија са Британских Девичанских Острва, па су га тако новинари KРИK-а раније повезали са овим некретнинама.

Нова документа у пројекту „Пандорини папири“, сертификати о власништву над фирмама, откривају да је био и власник ових компанија.

Докази да је Синиша Мали био власник офшор компанија

Kуповину станова Мали је спровео током 2012. и 2013. године, у време када је био економски и финансијски саветник тадашњег првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића. На тој функцији Мали је био задужен за преговоре с Уједињеним Арапским Емиратима око улагања у капиталне пројекте – приватизацију националне авио-компаније „ЈАТ“ и изградњу „Београда на води“.

Име особе од које је Мали купио станове уноси још већу сумњу у овај посао.

Старо познанство

Мали је 24 апартмана у Бугарској купио од фирме Срђана Дабића, бившег кошаркаша и директора српског огранка чувене руске нафтне компаније „Лукоил“.

Почетком 2000-их, када је радио у Агенцији за приватизацију Синиша Мали је као директор Центра за тендере надгледао приватизацију највећих државних предузећа, био је надлежан за продају српског ланца бензинских пумпи „Беопетрол“ управо „Лукоил“-у.

Мали је у том послу представљао државу Србију, док је бизнисмен Срђан Дабић заступао интересе „Лукоил“-а. Српске пумпе су 2003. године продате „Лукоил“-у за 117 милиона евра.

Савет за борбу против корупције касније је утврдио да „Лукоил“ није испунио уговор и да је „Беопетрол“-у нанео штету од неколико милиона евра. Уместо да инвестира у српске пумпе, „Лукоил“ је извукао новац тако што је од „Беопетрола“ узео кредит од 105 милиона евра.

Сумње на прање новца

Убрзо након што је Мали купио станове у Бугарској, који су на тржишту вредели око пет милиона евра, почео је да их продаје. Два апартмана, који не спадају у највеће, продао је 2013. и 2014. за укупно 120.000 евра.

Затим је изашао из власништва у офшор компанијама.

У августу 2014, неколико месеци након што је постао градоначелник Београда, Мали је офшор компаније пребацио на тамошњу адвокатицу Ану Панајотову која је затим продала још неколико апартмана.

Иако Мали више званично није био власник, и даље је био повезан са становима – KРИK је пронашао његов потпис на документу из 2015. године. Наиме, Мали је у име офшор компаније потписао решење о подношењу финансијског извештаја за њену ћерку-фирму у Бугарској 2015. године.

Мали се у јавности бранио да му је на овом документу потпис фалсификован.

Након серијала текстова KРИK-а о сумњивим пословима у које је умешан градоначелник Београда, реаговала је и Агенција за спречавање корупције. У поступку који је покренула 2015. Агенција је потврдила KРИK-ова открића и пронашла доказе који су указивали да је Мали учествовао у прању новца. Агенција је случај проследила Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Тужилаштво је у случај укључило и Управу за спречавање прања новца од које је захтевало да провери све банковне рачуне и трансакције Синише Малог и чланова његове породице. Након истраге Управа је саставила извештај са детаљима о више сумњивих новчаних транскација које су повезане са Малим, његовом бившом супругом, као и компанијама које је поседовао или за које је радио. Ова институција утврдила је да је Мали контролисао најмање 45 банковних рачуна и располагао новцем који знатно премашује његова званична примања, као и да је поменута бугарска адвокатица, Ана Панајотова, била умешана у низ сумњивих трансакција од којих су неке повезане са продајом поменутих апартмана на бугарском приморју.

Упркос овим открићима, Више тужилаштво је обуставило поступак, наводећи да није пронашло доказе за криминалне радње.

Вучић је затим Малог 2018. године унапредио у министра финансија – овај потез Малом је донео и контролу над Управом за спречавање прања новца.

Од када је Мали министар, више апартмана у Бугарској је одузето или замрзнуто – од стране банке и тамошњих пореских служби.

Из агенције „Тридент Труст“ новинарима су казали да послују у оквиру закона и да не дају изјаве о својим клијентима. Панајотова такође није желела да коментарише. Рекла је само: „Одбијам да коментаришем, већ је било сувише скандала са овим“ и спустила слушалицу.

Мали није одговорио на позив новинара KРИK-а за интервју, нити на детаљна питања која су му послали.

Луфтика.рс