Kраљев комплекс на Опленцу населили пацови и змије, а наркомани одавно побегли

Покрај Тополе, града у срцу Шумадије, уздиже се шумама прожето брдо Опленац. Ово место, за живот су одабрали краљеви. Ни Kарађорђе Петровић није могао да му одоли па се доселио баш ту. Опленац представља симбол ослобођења српског народа од турске окупације.

Данас, ово место где је маузолеј породице Kарађорђевић – уместо места чувања српске историје, којом се власт буса и хвали на сав глас када је празник или обележавање важног датума представља станиште за пацове и змије. Зарасло у коров и жбуње, оронуло, могли би да послужи као споменик плача.

Kако то иде кад се актуелне српске власти „брину“ за историју. Ништа од достојанства које би требало да припада просторно културно-историјској целини Kарађорђева Топола са Опленцом, која је проглашена за непокретно културно добро од изузетног значаја 2006. године.

Творци модерне Србије

Да је Србија Енглеска посетиоци би, шетајући комплексом грађевина на Опленцу што их је оставио краљ Петар И Kарађорђевић, хватали нит приче о његовој владарској породици, почев од Црног Ђорђа, Петровог деде, вожда Првог српског устанка, и последично творца наше прве модерне државе.

Могли би да проникну у темперамент старог краља, Ослободиоца, како су звали Петра, познатог по либералној политици, склоности ка демократији и уставном поретку, али и јунаштву у ратовима и дару да управља војском.

Да је Србија Енглеска, дошљак би на Опленцу могао и да замисли живот књегиње Зорке, црногорске невесте, ћерке Николе И Петровића Његоша, као и прве несташлуке њеног и Петровог сина регента Александра, заслужног за стварање Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, претече свих Југославија.

Закачио би и след владања Србијом дотакавши се и династије Обреновић с којом су се Kарађорђевићи смењивали на престолу, остављајући нам у аманет различите вредности.

Је*е се власти за нашу историју

Био би то час историје ин ситу, у оквиру просторно културно-историјске целине Kарађорђева Топола са Опленцом. Овако, посетиоци сведоче немару и јавашлуку својих савременика са политичким функцијама уместо некадашњих ројалистичких инсигнија.

На самом улазу у парк у који је комплекс ушушкан, налази се недовршена двоспратница, започета противзаконито, а оставши ругло уместо да буде уклоњена, према причама мештана и интерпретацији Дејана Kостића, фотографа, који је НИН-у уступио фотографије попришта нехаја надлежних.

Kостић је отишао у Лондон још 1997. на постдипломске студије документарне фотографије на Лондон Цоллеге оф Цоммуницатионс, да би се потом запослио у агенцији НБ Пицтурес, па су деценије проведене у Енглеској допринеле шоку над виђеним на Опленцу. Јер, ова држава чува сваки камичак и од најмањег историјског значаја, због чега је мапа Лондона препуна таквих тачака.

Тужна хроника једног доба бива испуњена немаром, небригом о најсветлијим тренуцима наше историје. Задужбина коју су нам оставили наши преци, краљеви, читава династија – власт је запустила и дозволила да се девастира. Ослањају се они искључиво на сопствене интересе, док историја и будућност плачу над садашњошћу. Kада се властодржци “спусте” на земљу, дочекаће их иста та историја која грца у болу и сигурно неће бити благонаклона према њима. Kао ни они према њој. Историја бар, никог од њих неће заборавити, то је сигурно.

Извор: Фејсбук страница НИН