Док полиција и тужилаштво испитују сумње да је Дијана Хркаловић трговала утицајем у случају убиства Властимира Милошевића, а јавност је повезује са криминалним структурама, немогуће је не присетити се развојног пута некадашње државне секретарке у Министарству унутрашњих послова и чињенице да је на ту позицију доведена, да је са ње командовала под покровитељством државног врха и Српске напредне странке (СНС), али и да је била страначки „војник“ онда када се за тим указивала потреба.
Некада награђивана, хваљена и поштована, а данас препуштена политичким струјењима у држави, Дијана Хркаловић тренутно је једна од најконтроверзнијих личности о којој се годинама тихо говоркало, а данас се о злоделима, за које је јавност оптужује, гласно „звони на сва звона“. Управо тај податак, ако се на страну ставе све друге појединости, јасно говори да је њена каријера диригована малтене од самог почетка, те тако ни заслуге за та „злодела“ не може носити само она.
Ову тезу потврђују и синхронизовани, рафални напади режимских медија на бившу секретарку након њеног привођења, посебно имајући у виду да се о њој није смело писати чак ни у позитивном контексту док се не добије зелено светло „одозго“.
Ако бисмо се вратили само неколико година уназад и присетили се свих „послова“ које је одрађивала по налогу Српске напредне странке, схватили бисмо због чега је ова ситуација потпуно парадоксална. Тако је, рецимо, Хркаловић владајућој странци била добар „војник“ када је у Поточаре послала полицајце да сниме уколико дође до напада на председника Александра Вучића, о чему је говорио бивши припадник Одељења за тајно праћење МУП-а Милан Думановић, додајући да је тада навијачима додељено 200 полицијских значки.
Хркаловићева врху државе не само да није сметала тада, већ је 2018. године послата у Лучане, да смири тензије између власти и опозиције на тамошњим бирачким местима, а одговорност за њен одлазак преузео је тадашњи министар полиције Небојша Стефановић. Тада је, као и много пута пре и после тог инцидента, Стефановић нудио оставку Вучићу, али је председник казао да ће тадашњи министар полиције из странке изаћи када и он.
Маја 2012. године, уочи београдских избора на којима се Хркаловићева нашла као 12. на листи Српске напредне странке „Покренимо Београд – Томислав Николић“, а онда и постала посланица у Скупштини Београда, догодио се напад на активисте странке „Удружење правда и право“. У изјави коју су дали у полицији идентификовали су њу и још четворицу мушкараца, али је до данас остало непознато да ли је позвана у полицију да да изјаву тим поводом, иако се одговор може наслутити.
И ово су само неки од примера за које је јавност у Србији сазнала стицајем различитих околности, а право је питање шта је све Хркаловићева са својих високих позиција одређивала за појединце и странку далеко од очију јавности.
Нова.рс
