Од кад је дошао на власт и постао први потпредседник владе, Александар Вучић је радио на томе да сву моћ у земљи концентрише код себе. Данас, практично десет година од промене режима, Србија је постала држава у којој један човек одлучује о сваком сегменту живота, преузима улогу институција, пресуђује “кривцима” и ослобађа “невине”. Да парадокс буде већи, борба против корупције и криминала, захваљујући којој је добио велико поверење грађана, одавно је престала да буде део агенде шефа српске државе. Како је јавност недавно сазнала и Радна група формирана како би се разрешиле спорне приватизације и корупција, угашена је када више није била потребна. Послужила је за кампању и дизање рејтинга, а онда је постала скупа.
Паралелно са формирањем прве заједничке владе СНС и СПС, почео је и вртоглави политички успон шефа напредњака Александра Вучића, који је у првих годину дана своје власти градио себи имиџ непоколебљивог борца против корупције и особе која ће без страха да уђе у обрачун са финансијским моћницима и криминалцима.
Почео је са хапшењем власника Делта холдинга бизнисмена, Мирослава Мишковића и његовог сина. Осумњичени су били за малверзације у путарским предузећима.
“Мирослав Мишковић није јачи од државе. Ја вам то вечерас јасно и гласно кажем. Можда је он лично јачи од Александра Вучића. Јачи је много. Али од државе није јачи и држава ће победити”, рекао је председник уочи хапшења власника Делте.
Мирослав Мишковић је по тој оптужници ослобођен али му је на терет накнадно стављено дело „утаја пореза“. То суђење и данас траје.
Након хапшења Мишковића, Вучић је тврдио да тужилаштво има јак предмет, те да је реч о случају где је “исисано 33 милиона евра државног новца”. После најаве да постоји могућност да се Мишковић брани са слободе, тадашњи потпредседник Владе Србије је реаговао са негодовањем, тврдећи да би то био његов лични пораз.
Напослетку то се и догодило.
Власник Делте је био само почетак. Вучић истовремено најављује и обећава да ће разрешити све спорне приватизације у земљи с почетка двехиљадитих. Чувене 24 спорне приватизације.
О томе како је изгледала Вучићева борба против корупције и криминала, говорио је у недавном разговору за недељник НИН инспектор у пензији Синиша Јанковић, некадашњи члан Радне група за 24 спорне приватизације.
Како је рекао, поменута радна група је тада проширила своје истраге на друге коруптивне послове, али да се у међувремену испоставило да се добар рад у МУП-у плаћа казнама и деградацијом.
“Ова власт никада није имала искрену намеру да се упусти у иоле озбиљнију борбу против политичке корупције, како су најављивали када су долазили. Сада смо дошли до тога да неко брани наркодилере и убице, што је раније било незамисливо. Ни једна политичка власт пре ове није то радила”, рекао Јанковић.
НИН је пренео да је Јанковић, као руководилац једног тима који је имао највише успеха, испричао како су радили и како су заустављени кад су дошли до моћних људи повезаних са властима.
“Када смо дошли до људи који имају већу моћ и који су се већ повезали са новом влашћу онда су почела опструкција на разне начине. У јесен 2012, када је Радна група почела да ради и када је требала да се прикажу резултати онда је Вучић излазио у Скупштину са нашим недељним приказима и махао најављујући нова хапшења. Сви они који су значајније учествовали у криминалу и корупцији, а у почетку су се повезали са новим властима остали су нетакнути”, испричао је он.
Јанковић је објаснио да су ухапшени “неки бивши министри и Мирослав Мишковић”, али да они тада нису имали највећу моћ. Додао је да је Радна група распуштена након две године уз образложење да много кошта – наводно два милиона.
“Ми смо кроз кривичне пријаве, оно што нам је признато, дошли до суме од 800 милиона евра. Оно што нам није дато да реализујемо, а водили смо истраге до самог краја је око 1,2 милијарде евра. Нисмо водили само истраге због приватизације, већ, на пример, због корупције са ђубривом. Ушли смо дубоку у истрагу, на пример, у Србијагас, али је Радна група укинута и нисмо могли да реализујемо. Звали су нас Вучићева група, а онда смо доживели оно што је Кафка написао у Процесу. Покренута је кампања против нас са намером да се стави цело друштво под контролу, па и криминал. То сада видмо после оволико година. Никада није поостојала искерена воља ове политичке власти да се обрчуна са криминалом. Имали смо само, како сам назвао у мојој књизи, притворско месо, јер су хапшења била само информација за режимске медије. То су били маргиналци, а све је прекинуто када је власт заштитила главне кривце који су се повезали са њом” рекао је, између осталог, Јанковић.
Резултат Вучићевог игроказа – устоличење
Без обзира на епилог хапшења и обећања политички профит је био вишеструка.
СНС је, захаваљујући причи њеног лидера, да се бори против највеће друштвене пошасти савременог доба, на парламентарним изборима 2014. године освојила 48,35 одсто подршке, што је био дупло бољи резултат у односу на мај 2012. године, кад су под вођством Томислава Николића дошли са 24,04 процента гласова.
Након окончања парламентарних избора, Вучић је преузео функцију премијера Србије, а након тога и председничку.
Истовремено, док је расла моћ лидера напредњака, прича о борби против корупције и криминала је постепено одлазила у заборав и само се спорадично помињала у моментима кад су истраживања јавног мњења указивала да је добро рећи нешто на ту тему.
Да је борба против корупције и криминала далеко испод агенде власти и првог човека државе, показало се у међувремену и на примерима попут рушења у Савамали, аферама “Крушик” и “Јовајица” и стварању клана Вељка Беливука.
Ни у једном од поменутих случајева држава, односно владајућа странка и њен лидер, нису спречили ширење криминала и корупције. Штавише,откривено је да су управо представници власти, директно или индиректно, били учесници ових афера.
Колико се сам председник удаљио од приче с почетка своје владавине, говори и то да је у међувремену, од непоколебљивог борца против свих друштвених аномалија, постао неко ко, с позиције шефа државе, отворено брани осумњиченог нарко дилера.
“Тај човек је провео две године у притвору, не постоји сличан случај да је човек за такво кривично дело био две године у притвору, а да се притом води хајка зашто није и даље у притвору. Врло чудно сложићете се јер он није убио никога, није имао 10 тона кокаина или нешто слично, већ, колико сам разумео, тону марихуане, колико пола окружења, Немци и остали су легализовали. Што он такође негира да је имао уопште. Али две године да проведете у притвору због нечега таквог, очигледно се неко плашио онога што би могло да се чује”, рекао је Вучић.
Нова.рс
Скоро половина становништва, којег посебно воли вођа, је на ивици сиромаштва, дневно троши око 1,0 долар. Вођа са 30 евра је обрадовао пензионере, бар ће се данас наједу, као људи у нормали. Како није срамота вођу да нас понижава са милостињом од 30 евра, с којим ћемо се данас најести, а година траје 365 дана, шта јести 364 дана преосталих. Друго, вођа нам је отимао пензију четири година и нема намеру да врати отетога. Отео ми је изнад 5.000 евра, а сада ми баца маглу у очи са 30 евра, срамота га била идиотска. Ко ли га васпитавао да буде таква битанга, као што и јесте. Након свега, поздрављају га Јовањица, Крушик, РТБ Бор и много других с којима га повезују, оправдано или не, закључите сами. Нека му је наздравље понижавање грађана који га изгласали у захвалности што им дао милостињу од 30 еврића. Након отимања пензије две године пензије су мировале, а од 2019. г увео је ноншалантно грубу формулу, његову, а назвао је швајцарску са корекцију пензије са закашњењем од годину дана. Просечне пензије са некада 70% просечне плате су пале на 45%. Бори се за пензионере, а види се како да их уништи. Плате су порасле за скоро 10%, а пензије ће таљигати са 5,5%, уколико се не сети и то да смањи, а пензионерима даће 20 евра. Како га није срамота да прича добро о пензионерима, а постаје њихов гробар.