Kад год припадници актуелне власти осете да им је рејтинг у паду, предвођени човеком који са места председника Републике крши устав и гази права грађана на начин који још увек није забележен у модерној историји државе, они почињу да обмањују јавност са некаквим статистикама и бројкама које наводно сведоче о историјски ниској стопи незапослености у Србији.
Ипак, као и увек када се експоненти власти похвале наводним успехом, истина је нажалост, потпуно другачија. Зато Одбор за рад и социјалну политику Покрета Слободна Србија жели да обавести грађане о томе на какве се то статистике власт позива када, у конкретном случају, на сва уста говори о паду стопе незапослености.
На први поглед је потпуно јасно да наша економска и социјална реалност апсолутно одудара од илузионистичких приказа „златног доба“, а ако се нешто пажљивије анализира методологија сакупљања података и процене стопе (не)запослености, постаје кристално јасно на који начин власт обмањује јавност и злоупотребљава препоруке и стандарде Међународне организације рада.
Пише: Адв. Александар Стевановић, Одбор за рад и социјалну политику Покрета Слободна Србија
Наиме, када год председник Републике или директор Националне службе за запошљавање, бомбастично изјаве да је стопа незапослености у Србији мала и да се налази у константном паду, треба имати у виду да се они позивају на податке до којих се дошло статистичким методом који уистину познаје Међународна организација рада (ради се о анкетирању одређеног узорка радне снаге) и који примењују многе земље, али не онда када се утврђује реална стопа незапослености, већ се користи као допунски/корективни метод.
Власт свесно занемарује да јавност информише о стопи регистроване запослености која даје информацију о томе колико радно способних грађана од укупне популације радно способних, заиста ради на основу уговора, у законски регулисаним условима, уз пријаву на обавезно социјално осигурање.
Према Републичком заводу за статистику регистрована запосленост односи се на категорију радно способног становништва запосленог на основу уговор о раду, на одређено или неодређено време, као и на лица која раде ван радног односа на основу уговора о делу или на основу уговора о обављању привремених и повремених послова; лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи; као и лица која обављају пољопривредне делатности, а налазе се на евиденцији Централног регистра обавезног социјалног осигурања.
Дакле подаци о регистрованој запослености се службено прикупљају у оквиру надлежних државних органа и у систему који функционише, није тешко доћи до приближне процене оних који кроз свој рад заиста остварују адекватну новчану накнаду и сва друга радно-социјална права која предвиђа закон.
Уосталом, запитајмо се колико свако од нас познаје особа које су недуго по окончању школовања добиле запослење у струци у складу са законом и припадајућим радно-социјалним правима. Да је истина све што нам се о стопи (не)запослености сервира са ванредних и редовних конференција за штампу, то би требало да буде готово свака друга особа у нашем окружењу. Међутим, то нажалост није случај.
Међутим, будући да ни регистрована (не)запосленост не може дати апсолутно тачне податке због чињенице да постоји и рад у оквиру сиве економије, да многе фирме које су у стечају или из других разлога, не исплаћују плате радницима, да многи радници нису пријављени на обавезно социјално осигурање, МОР је креирао методе за одређене допунске показатеље, које би требало да укажу на постојање наведених ситуација.
Главни допунски метод је Анкета радне снаге, којим се на одређеном узорку радне снаге (често он није адекватан ни квалитативно ни квантитативно) прикупљају информације о онима који, примера ради, нису пријављени на социјално осигурање, раде без икаквог уговора и томе слично.
Kада се подаци о (не)запсолености прикупљају овом анкетним методом, запосленим се сматра лице које је у посматраној седмици, радило макар и једна сат и за то добило било какву накнаду у новцу или натури. То значи да кад год неко од званичника актуелног режима каже да је стопа запослености порасла, он на уму има и лице које је рецимо изнело на бувљу пијацу стари гоблен и продало га за 200г кафе и наполитанке.
Да ли је то радни однос и да ли желимо да власт и даље на овако перфидан начин манипулише информацијама? Довољно је да се осврнемо око себе и да приметимо да је златно доба стигло, али можда за тетку из Kанаде. За грађане Србије који под патронатом СНС клана нису огрезли у криминал, на сцени је једно од најтежих доба у модерној историји Србије!
Одбор за рад и социјалну политику Покрета Слободна Србија зато упозорава грађане Србије, да кад год чују представнике овог криминалног режима да се хвале повећањем стопе запослености имају у виду ову злоупотребу података и статистичких метода.
Покрет слободна Србија
