На 8896-ом заседању Савета безбедности Уједињених Нација, Русија је поново бранила и одбранила Србију и српски народ у Федерацији БиХ. За време руског „рата“ за очување наших интереса, српски амбасадор при УН, наводно некакав бивши саветник Ане Брнабић, Немања Стевановић, само је понављао да Србија поштује суверенитет и територијални интегритет ФБиХ, ни једном не поменувши Републику Српску и покушаје њеног укидања, а камоли Шмитово именовање и његов бесрамни извештај.
Русија је гласно рекла да Кристијан Шмит не постоји те да је позиција „Високог представника“ упражњена, а његов извештај од 30. отобра 2021. оценила као „екстремно пристрасан анти-српски документ усмерен на уништење крхког мира и сарадње“, додавши да „демонизација Срба постаје главни правац нечије политике“. За то време наш „дипломата“ вероватно је дремао.
Кад су Устав и закони Републике Србије у питању, Александар Вучић поставља и опозива амбасадоре Републике Србије. Донедавно, Министарство иностраних послова, које даје дипломатски кадар, било је удробљено контролисано и препуно фелера. Дачић је довукао Одаловића и буљук старлета, а Вучић се потрудио да у амбасаде пошаље најгоре. Да зло буде веће, на најважнија места одаслао је највеће смеће.
То је резултирало обраћањем празним столицама на светским скуповима и потпуном деструкцијом угледа српске дипломатије, што се одразило на углед и положај Србије у свету. Тако смо недавно сазнали да Вучић сатима чека на пријем код Путина, док му Трамп уваљује хоклицу и лизалице, а Французи гурају у други ред, иза Тачија. Није боље прошао ни на сликању код Словенаца, а шака пријатељског јада му протерује сопственог држављанина у улози српског амбасадора. Брука невиђена.
Из нама наклоњених дипломатских извора долази вест да је недавни скуп „Несврстаних“ замало пропао да није било руске сламке спаса у последњи час и додатних буџетских средстава за „покривање“ дневница и путних трошкова многим учесницима нижег ранга који су тиме условили свој долазак, јер они вишег ранга су били захтевнији и избирљивији па их нисмо могли приуштити.
Међутим, најгора последица пацерске дипоматије и аплауз дипломата је та што на међународном плану пролазимо као боси по трњу. Чак су и косовски Албанци стекли европску и светску наклоност па са лакоћом изигравају све уговоре и обавезе, а од наше дипломатије праве 5:0 мајмуне. Зналци дипломатских послова ваљали су се од смеха када су поједини медији лансирали вест да се Мирослав Лазански спрема пут Москве, а Марко Ђурић пут Америке. Када је хорор постао стварност, врсни новинар прославио се моловањем амбасаде, а Инцитатус доделом медаље. У најави је неки Шаулић, да одлети пут Цириха. Сада смо опрезнији у смеху, можда се тај тамо стварно обре?
Вучићева способност да регрутује горе од себе је ванвременска. Осим класичне издаје АП КиМ, довођењем дилетаната свуда и на сваку позицију, успео је да изда сваку струку и све чега се дохватио. У том процесу деструктивног кадрирања талогом, довео је државу и себе у безизлазну позицију заточеника сопствених „кадрова“. Гладни пси које хушка на друге зачас могу да искезе зубе на Вођу чопора и да га растргну. Зато му се стално привиђају атентати који попримају сва обележја маније.
Давор Калајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног изасланика Генералног секретара УН
Директно.рс
