Регион “Јадар” је у агенди зеленог транспорта Европске уније означен као “зона жртвовања” за индустрију зелене енергије, што практично значи да Рио Тинто има њихову подршку за рудник литијума у Србији јер им он отвара врата за производњу 30 милиона електричних аутомобила који су део њихове стратегије заштите животне средине.
Тако бар наводи угледна британска невладина организација Цорпорате Ватцх, која се бави екологијом, у тексту под насловом “Србија: Рио Тинто изазива еколошко уништење у долини Јадра” који је објављен 22. октобра на њиховом сајту. У том тексту изнете су бројне негативне оцене на рачун Рио Тинта али и ЕУ а индиректно провејава нит да је Брисел спреман да жртвује српску животну средину зарад благотети својих 27 чланица.
Да није тако, логично је да лежишта која су значајно богатија у земљама чланицама, као што су Немачка и Чечка, експлоатишу и дођу до литијумских батерија за електричне аутомобиле. Међутим, овакви пројекти у њиховим земљама би изазвали велике потресе јер технологија прераде литијума оставља несагледиве последице на животну средину и здравље људи, па их Брисел, у сарадњи са Рио Тинтом, вешто сели у туђа дворишта, ван граница ЕУ.
Текст Цорпорате Ватцх управо то сугерише уз напомену да се Европи жури да дође до литијумских батерија са свог тла.
– Продаја електричних возила порасла је за 43 посто у 2020. години, упркос паду укупне продаје аутомобила а у Европи је највећи потрошач била Немачка. Европска комисија жели да постави најмање 30 милиона електричних аутомобила на европске путеве. У складу са агендом зеленог транспорта ЕУ, која промовише електрична возила, регион Јадар у Србији је, као још неки у Европи и Америци, заправо је означен као „зона жртвовања“ за „зелену“ енергетску индустрију – стоји у тексту.
Поред тога, сугерише се и на отпор овом пројекту јер би он региону Јадра нанео несагледиве последице.
– У чилеанском Салар де Атацама, литијум и друга рударења потрошиле су 65 одсто воде у региону, узрокујући исцрпљивање подземних вода, контаминацију земљишта и другу деградацију животне средине, приморавајући локалне заједнице да напусте насеља предака.У мају 2016. године, у тибетској реци Лићи пронађене су мртве рибе, контаминиране цурењем токсичне хемикалије из рудника литијума Ганзиџоу Ронгда,кинеске компанија БИД. Лешеви крава такође су пронађени како плутају низводно након што су пили контаминирану воду – пише Цорпорате Ватцх.
Део српске научне јавности, која се противи овом пројекту, наводи да због таквих последица, земље ЕУ не желе у свом атару рудник литијума.
– Рудник би био овде у Србији, а не у њиховим земљама, где се ради по другачијим правилима.Ризика од овог рудника је много један од њих је арсен. Рио Тинто није утврдио хемијски састав једињења у коме се арсен налази у руди, односно депонованом отпаду, а процењене количине износе око 6.000 тона у 57 милиона тона отпада, током 40 година експлоатације – рекао је недавно академик Богдан Шолаја за НИН.
За њега је велика вероватноћа да ће рудник и комплетно уништити резерве најквалитетнијих и најиздашнијих подземних вода у Србији.
– Не постоји довољно поуздано решење које у случају хаваријских оштећења депонија опасног отпада рудника може да спречи потпуну деградацију Јадра и регионалног изворишта дринског алувиона са озбиљним последицама на реке Дрину и Саву и изворишта за водоснабдевање низводних градова. Нико не помиње цену такве девастације са вековним последицама када планирани рудник престане са радом – навео је Шолаја.
И Академија инжењерских наука Србије (АИНС) има сличан став.
– Спровођење пројекта ризично је јер је Јадар узрок деструктивних бујичних поплава, па је немогуће гарантовати заштиту од пробијања насипа, разарања депонија, загађења долине и транспорта загађивача до Саве, низводно до Шапца и Београда.Поред тога, Студија просторног утицаја рудника уопште се није бавила ризиком од природних радиоактивних зрачења јер су ранија истраживања на подручју Цер – Иверак, које се граничи али и поклапа са рудним пољем јадарита, садржи изотоп урана 238.Ако урана има у јадариту, третманом концентрованом сумпорном киселином ће се ослободити и угрозити здравље људи, фауну, флору, тло и, што је посебно значајно, водене системе и на тај начин ће се пренети на знатно шире окружење-стоји у Студији коју је урадио АИНС.
Из Рио Тинта тврде да у агенди зеленог транспорта ЕУ није означила подручје Јадра као “зону жртвовања” за индустрију зелене енергије.
– Навод који сте поменули је нетачан, материјално неутемељен и у супротности је са политиком ЕУ. Није нам познато да се Пројекат „Јадар“ помиње у било ком званичном документу ЕУ којим се одређују стартешке дирекције и агенде развоја, укључујући зелени транспорт и енергију. Невезано за тај навод, сваки индустријски пројекат има известан утицај на животну средину, самим тим што се за потребе градње нових објеката пољопривредно или шумско земљиште конвертује се у грађевинско. Сви потенцијални утицаји Пројекта “Јадар” биће сагледани и примениће се најсавременије мере како би се сви процеси одвијали безбедно и да се сви параметри одржавају у законом прописаним границама-наводе за “Блиц” из Рио Тинта и додају:
– ”Јадар” треба да буде позитиван пример како је могуће реализовати индустријски пројекат, заштитити животну средину и обезбедити квалитетан живот људи. Према СЕВЕСО анализи која дефинише хемијске ризике, “Јадар” је оцењен као пројекат нижег ризика. У Србији функционише 49 постројења вишег ризика, док у Немачкој ради преко 1.000.
Извор: Блиц
