Транспарентност Србија затражила је да институције утврде одговорност због незаконито додељене субвенције италијанској компанији Геокс, којој је, по налазу Комисије за контролу државне помоћи, исплаћено 3,5 милиона евра више него што је то дозвољено.
То није коначан износ, јер ће Комисија тражити и камату за период од 2016. када је инвестиција завршена до дана исплате а проблем може да буде то што је Геокс, односно његова фирма регистрована у Србији, Tehnic Development у августу ове године, ненајављено затворила погоне и отишла у ликвидацију, оставивши 1.300 радника без посла.Не зна се да ли ће наплата те штете бити могућа из преостале имовине а реч је о изграђеним халама и земљишту од 10 хектара у индустријској зони које је компанији поклонио и опремио инфраструктуром Град Врање.
Ситуација би требало да буде нешто јаснија почетком децембра, када истиче рок за пријаву потраживања.
У саопштењу Транспарентности подсећа се да је та организација још у мају 2017. сачинила студију „Субвенције инвеститорима – сврсисходна државна помоћ или промоција“ у којој је између осталог указала да одлука Комисије о разматрању доделе ове државне помоћи није објављена, а јавности да је „уговор о субвенцији за фабрику обуће Геокс споран, због износа који излази из лимита постављеног Уредбом о правилима за доделу државне помоћи“.
Управо то је утврдила и Комисија за контролу државне помоћи, али са четири и по године закашњења, наводи Транспарентност.
Интересантан је и тајминг када је контрола помоћи покренута – пет дана после одласка Геокса у ликвидацију, 5. августа 2021. а на основу иницијативе коју је пре више од две године, 6. јуна 2019. поднело привредно друштво Sanch doo Врање, сада у стечају.
Наиме, после пропасти фабрике обуће Коштана, на тржиште рада у Врању доспео је велики број радника, мајстора обућара. Они су у једном тренутку почели да се удружују, отварају мале радионице са по неколико запослених, али израсла је и једна већа фабрика, Sanch.
– Када сам по савету адвоката поднео иницијативу Комисији за контролу државне помоћи, хтео сам да укажем како је додела тих огромних субвенција Геоксу моју фирму ставила у неравноправан положај. У том моменту био сам највећи домаћи произвођач обуће са 600 радника. Нешто раније и ја сам добио субвенције, 600.000 евра или 2.000 по раднику и запослио у почетку 300 људи. Кроз каснију инвестиције вредну укупно 2,3 милиона евра, 4.500 квадрата са опремом изграђену уз помоћ сопственог капитала, СИЕПА и пословних банака, удвостручио сам број радника баш у време доласка Геокса, просек старости им је био 36 година – каже за Данас Срђан Дејковић, власник домаће фабрике.
Долазак Италијана у Врање одмах се осетио. Почели су да раде и пре него што су хале изграђене, у изнајмљеном простору, преузели су много радника из малих радионица које су се после тога гасиле.
Дејковић каже да је то био страшан удар који је њега највише погодио јер не само да је био највећи, него је тек завршио циклус великог улагања.
– Није био проблем само отимање обучених и верзираних радника. Одмах се осетило да доласком конкуренције која није поштена, добијам статус фирме високог ризика. Тако нисмо више од добављача добијали робу под ранијим условима, сада су оклевали, отезали испоруке, тражили додатна обезбеђења. Банке су одустајале од краткорочних пласмана, од било каквог праћења фирме. Ми смо покушавали да укажемо да има простора за све, појединачно смо и преко кластера подносили захтев да нам се кроз субвенције дода још неки износ да се бар приближимо по условима ономе што је добио Геокс. Веровали смо да има простора за све, али није било разумевања ни у локалној самоуправи ни код других – каже Дејковић и додаје како је иницијативу Комисији поднео да заштити своју компанију, бивше раднике и породицу, без намере да било кога оптужи или етикетира.
И више него преплаћено
Комисија за контролу државне помоћи израчунала је да укупна инвестиција у Геоксову фабрику износи 2,1 милијарду динара, а да је износ додељене помоћи 1,5 милијарди или 68,95 одсто вредности улагања. Како је уредбом која прописује висину регионалне државне помоћи прецизирано да она не може да пређе 50 одсто вредности улагања, испоставља се да је Геоксу дато 18,95 одсто или 414 милиона динара, односно 3,5 милиона евра више него што закон дозвољава.
При том, у рачуницу нису ушли износи које је Геокс стекао ослобађањем од пореза на добит у трајању од десет година, затим свих царинских и других дажбина на увоз опреме као ни трошкови обуке радника које је за потребе те компаније организовала Национална служба за запошљавање, јер то нису била давања по нормативима за доделу државне помоћи, већ су регулисана другим законима.
Данас.рс
