Само нешто више од једног процента британске популације редовно иде у цркву, а политичари и јавне личности не желе да покрећу тему своје вере. „Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања“ – мото је у тој земљи. Зашто Хришћанство изумире у Британији, открива руски сервис ББЦ.
„У Британији је организована религија у опадању, а млади имају верску апатију“, каже за руски сервис ББЦ парохијски свештеник и истраживачки психолог Џонатан Јонг, који је задужен за три парохијске цркве на југу Енглеске у Западном Сасексу.
„Многи људи верују да рај и пакао не постоје, али, уместо у Бога, верују у духове мртвих које су волели“, рекла је Еби Деј, професорка на лондонском универзитету Голдсмит. „Британци налазе утеху у веровању у духове вољених. „Ова вера им доноси утеху и подршку. За старију генерацију најважније је да су им покојни рођаци добро и да им душе нису ни у рају ни у паклу, већ негде веома близу.“
Англиканска црква је између 2017. и 2020. потрошила више од 240 милиона фунти (285 милиона евра) да заустави пад верника, али тај напор је био неуспешан. То је признао и њен поглавар, кентерберијски надбискуп Џастин Велби.
Новац је, посебно, ишао за стварање модерних цркава са теретаном и кафићем; једна од најпознатијих од њих је у згради бившег ноћног клуба у Бредфорду на северу Енглеске. Црква је потрошила милионе фунти да обнови оронуле зграде. Програм је финансирао претварање некадашњих железничких радионица и робних кућа у култне зграде.
Међутим, ове мере нису довеле до повећања броја парохијана, већ се наставио његов пад. Просечна годишња посета недељним богослужењима пала је са 740.000 у 2016. на 690.000 у 2019.
Отприлике три и по процента британског становништва присуствовало је недељним службама касних 1960-их. Та цифра је пала на један одсто у 2019.
Просечна старост англиканских парохијана у Британији сада је 61 година, а младих верника у парохијама нема.
„Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања“ уверење је савременог Енглеза.
Истраживач Еби Деј нову генерацију назива „постхришћанском“. „Постхришћани су мотивисани етичким разматрањима родне и сексуалне једнакости, социјалне правде, борбе против климатских промена“, објашњава истраживач. „Црква није успела да одговори на моралне проблеме нашег времена и изгубила је свој кредибилитет. Данашња млађа генерација верује да је историја цркве пуна насиља. Она не одбацује расизам, хомофобију и сексизам.“
„Сада не морате бити хришћанин да бисте следили западни канон морала“, потврђује англикански свештеник Џонатан Јонг.
Према његовим речима, савремена идеја доброг човека више није повезана са верским учењем. „Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања и показатељ да сте добар грађанин, – каже свештеник. – Са становишта западног морала, више не морате да будете хришћанин да би били добар човек“.
Истраживања показују да нерелигиозни Британци више воле да имају везе са неверницима. „Неверници често сматрају да су религиозни људи мање отворени за нова искуства и нове идеје и верују да верници имају ужи поглед“, каже свештеник Џонатан Јонг. „Из овога следи да они нису тако добри партнери“, закључује он.
Он наводи пример божићне вечере 25. децембра. „То је добар ритуал, празнична вечера са ћурком, а затим филм на Нетфликс-у“, каже он. Али, верски значај Божића је изгубљен, а одлазак у цркву на тај дан одавно више није њен битан догађај. „На Божић и тих један посто верника сматрају да је важније испећи ћурку, а онда, тек ако нису уморни, отићи ће на мису увече“, каже Јонг.
Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ
