Све је више заражених короном, али је све више и оних који протестују против мера и вакцинације. Ко су људи који протестују, шта их повезује и шта им је заједничко? И зашто ти протести неће стати?
Европа бележи велики број новозаражених короном. Више држава повукло је „кочницу“ и увело додатне мере у борби против пандемије – од обавезе ношења маски и за децу, делимичних забрана окупљања, па до обавезне вакцинације, нарочито за поједина занимања.
Али, како пандемија траје, тако је и бес код многих људи све већи. На десетине хиљада њих у читавој Европи већ недељама излази на протесте. Шта их тера на улицу? И у којим земљама има нарочито много противника мера против пандемије?
Протеста, незадовољних и неповерљивих има свуда, па тако и у централној Европи. У главном граду Аустрије полиција је недавно опет имала посла с око 40.000 оних који су демонстрирали против најављене обавезне вакцинације, а на протесту је било и насилних инцидента.
И у Бриселу је протеклог викенда демонстрирало око 8.000 људи. Они су кренули према седишту Европске уније, где су се неки упустили и у окршаје с полицијом.
У Луксембургу су се демонстранти окомили на жичане ограде око божићних вашара, јер на њих иначе смеју да долазе само вакцинисани, излечени или они који имају негативан тест на корону.
И у Холандији је ситуација узаврела. Пре пар недеља у Хагу стотине људи свој бес је усмерило на бицикле остављене на улици, а и на полицију су бацали камење и друге предмете. Протеста у тој земљи има и у последњих неколико дана, али ипак пролазе без инцидената.
Кува се и у Немачкој: у више градова су одржани митинзи, а у покрајини Саксонији, у којој су због короне окупљања забрањена, људи се позивају на такозване јавне шетње. Тужни врхунац тих протеста био је мимоход с бакљама пред приватном кућом покрајинске министарке здравља Петре Кепинг у месту Грима.
Шарено друштво
Још од почетка пандемије направљено је мноштво „грешака у комуникацији“, већ и због тога што се много тога није знало о коронавирусу. Због страховито великог броја преминулих у Италији или Шпанији на почетку пандемије, и процене смртности од вируса биле су час овакве, час онакве. Чак се и о ефикасности заштитних маски дуго расправљало. Једни стручњаци (и политичари) су говорили једно, други нешто сасвим друго.
Зато су неки већ тад почели да сумњају – да ли „они тамо горе“ заиста случајно мењају мишљење или не желе да кажу шта се заиста догађа? Медији су ту добрим делом само досипали уље на ватру пишући како су против мера пре свега „негатори короне“, хулигани, неонацисти…
Професор политичких наука Марк Хоџ, са католичког универзитета у белгијском Лувену, оцењује да су демонстранти „комбинација веома различитих социјалних група, од којих свака има свој мотив“. Он људе који протестују у његовој земљи пореди са протестима „жутих прслука“ у Француској на којима су, нарочито у почетку, заједно били припадници најразличитијих социјалних слојева.
Слично је и у Немачкој. „Оно што им је заједничко јесте фрустрација – и то не само због политике против короне, већ и због демократије и улоге политичких институција. А то онда сеже све до антропозофа и њихове неповерљивости према модерном добу“, објашњава социолог Јоханес Киз са универзитета у немачком Зигену. „Оно што смо свуда могли да видимо јесте да се актери с десног политичког спектра стављају на чело протеста, да их они организују и мобилишу људе.“
То се већ месецима није променило: „Та прича како је ’десница преотела покрет’ је глупост. Они су учествовали од самог почетка. И од почетка никоме нису били проблем“, указује професор Киз.
И на демонстрацијама у Бечу, како преноси аустријски јавни сервиз ОРФ, чланови екстремно десног Идентитетског покрета окупљени око Мартина Зелнера били су важна покретачка снага. Десно оријентисана странка ФПО и даље позива на протесте, а на њиховој интернет-страници налази се својеврсни „календар демонстрација“ који се, како наводе, „стално допуњава“. Додатна подршка стиже им из конзервативних католичких кругова – то је њихов портпарол Александер Чугел, који је одраније познат по противљењу браковима хомосексуалаца, и који изражава сумње у смисао заштите климе.
Ипак, демонстранте није тако лако „стрпати у једну фиоку“, каже Киз. „Увек све зависи од контекста и политичке културе у одређеној земљи“. Тако у Холандији у истим редовима ступају и припадници евангелистичког спектра, али и фудбалски хулигани. „Тако нечег нема у другим земљама у том облику“, каже Киз.
И унутар једне државе могу се уочити огромне разлике. Према истраживању које је универзитет у Базелу спровео по налогу фондације „Хајнрих Бел“, блиске немачким Зеленима, а које је спроведено крајем новембра, људи који протестују на југозападу Немачке добрим делом вуку корене из „алтернативних покрета“, противника „званичне“ медицине, као и политички више лево настројених група. С друге стране, на истоку Немачке удео десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) много је већи.
Шта желе – и не желе демонстранти?
„У начелу се може рећи да се ту увек ради о много, много више, а него само о корони“, каже проф. Киз. Тако су у Француској протести на први поглед били усмерени против мера заштите, „али у ствари, увек се ту ради о председнику Макрону и његовом начину вођења политике.“
У Холандији су протести тесно повезани са социјалном политиком и све већим јазом у друштву између оних који имају и оних који су остављени по страни: „Не смете да потцењујете опасност од тог бурета барута. Оно лако да се може запали, на пример због мера против короне.“
И у немачкој покрајини Саксонији се пре свега ради о осећају да демократија има недостатке и о незадовољству политиком: „Тамо практично нема никаквог поверења у ’званичну’ политику“, каже Аксел Залхајзер, који је један од аутора редовног испитивања јавног мњења „Тириншки монитор“. Он оцењује да је корона само повод за мобилизацију: „Екстремна десница искористила је ову прилику како би ширила своје тезе о пропустима комплетног (политичког) система.“
Да ли ће бити још већих немира?
Стручњаци нису оптимистични: „Стање се заоштрава и то већ месецима“, каже Киз. И министри унутрашњих послова немачких покрајина претпостављају да ће протести бити све радикалнији, а и Служба за заштиту уставног поретка упозорава да ће се посебно заоштрити ако се уведе обавезна вакцинација. Социолог Киз такође очекује да ће бити још више насиља и указује да је „требало још раније и још жешће спречити илегалне протесте тако што би се, на пример, новчане казне доследније писале и да су се окупљања распуштала. Дуго се свему томе попуштало, пре свега у Немачкој.“
Али за многе су „мостови срушени“ и тешко ће опет поверовати „онима горе“, шта год да буду рекли, па чак и кад короне више не буде било.
