Сви знамо за ону народну мудрост о томе да крчаг иде на воду док се не разбије.
У основи ово значи како поједине ствари иако су максимално робусне, чак и када се пазе могу да се покваре и да онда настане велики проблем.
У нашем случају крчаг из народне умотворине представља електроенергетски систем који ево већ неколико деценија иде по воду и преживљава и у најгорим условима обезбеђујући овом народу макар енергетску сигурност када већ друге немамо.
Међутим, пракса је показала како би актуелна власт покварила и наковањ, тако да ни електропривреда у њиховим рукама није имала пуно шансе да опстане.
И да не околишам.
Вучићев режим је свесно и са предумишљајем разорио производњу елчектричне енергије у Србији како би се тржиште од неколико милијарди евра препустило страним мултинационалним компанијама.
Познато је да електрична енергија треба сада и сигурно ће је требати више у будућности, такође цена тог производа ће само расти, тако да ти који буду добили наше тржиште могу да рачунају са сигурним и високим профитима.
Механизам урушавања производње електричне енергије је такав да се свесно уништавала производња угља тиме што се није улагало у системе за експлоатацију, а онда се у тренуцима када зафали производње (што је доста често) ишло на ургентне увозе мазута који се додаје у ложишта, као и на увоз електричне енергије за балансирање снаге.
Погађате да када се нешто ради ургентно и „из вишег интереса“, онда се заобилазе разне процедуре и обезбеђују масне провизије за увознички лоби.
Тај увознички лоби је уједно повезан са оним страним корпорацијама које желе да уђу и преузму српско тржиште струје.
И опет погађате, тај увознички лоби је врло близак врху власти и самом Александру Вучићу.
Да ствари буду још занимљивије, сам Вучић је још 2004. године у Народној скупштини предводио анкетни одбор за утврђивање истине о злоупотребама у електропривреди.
Тада је из прве руке могао чути све о механизму увоза мазута и намерног саботирања домаће производње струје како би увознички лоби остваривао профите.
Очито је као добар и савестан ученик све ове механизме добро изучио, али не да би их укинуо већ да би их унапредио.
Овако унапређен систем је исисао стотине милиона евра из електроенергетског система Србије и припремио га за преузимање од стране неке мултинационалне компаније или инвестиционог фонда.
Из тог разлога је у августу месецу потписан уговор у Влади Србије са једном америчком консултантском кућом о изградњи великих соларних електрана са идејом да читав посао преко локалних партнерстава са Американцима добију људи из непосредног Вучићевог окружења, чиме би уједно добили и неку врсту политичке заштите.
Све то би било плаћено са три посто тржишта електричне енергије и задуживањем државе од милијарду евра. Такође, интензивно се ради да буде укинут мораторијом на изградњу нуклеарних електрана.
Имали смо прилике да чујемо како директор ЈКП „Београдске електране“, Раде Баста позива да америчке компаније (експлицитно је споменуо фирму ТерраПоwер која је у власништву Била Гејтса) добију посао изградње нуклеарки.
Слично је потврдио и сам Вучић, који је у октобру најавио могућност да Србија сама гради модуларне нуклеарне електране, а што је управо и област којом се бави компанија ТерраПоwер.
Кроз читаву ову игру иде се на оно што је потписано у Вашингтону, а то је одвајање Србије од Русије у сектору енергетике.
О овоме је недавно говорио Ричард Гренел, који је иначе у америчкој администрацији био задужен за рушење сарадње Москве и Берлина, тако да није ни чудо што му је крајња тачка ангажмана била у Србији, где се интереси Немачке и Русије додирују.
На примеру енергетике би рецимо тај заједнички руско-немачки интерес у нашем региону могао бити изградња гасних електрана, а у перспективи и прелазак на водоник.
На овај начин би се извршила праведна енергетска транзиција којом би се са угља прешло на земни гас и потом на водоник (и друге гасове који нису штетни за животну средину).
Оваква енергетска транзиција би омогућила да заједнице људи који живе у Костолцу, Лазаревцу, Обреновцу добију могућност да остану у сектору производње електричне енргије за шта су већ генерацијама обучавани.
На овај начин би се сачувао и људски капитал који је вредан колико и савремене технологије.
Међутим, ако интереси Вучића и његове екипе надвладају, Србија ће добити америчке нуклеарне електране и тиме ће постати енергетски, економски и политички роб, а у перспективи и батина којом ће се ударати по Русији и ЕУ блокадом пута њихове сарадње који тренутно иде преко нас.
Било како било, може се рећи да је ово преломни тренутак не само за електроенергетски систем већ и за будућност Србије уопште.
Видимо да овај клептократски режим има очигледан задатак да разори централну Србију и да на тај начин заобилазним путем изврши издају Косова, Српске и свих других националних интереса.
Познато је да у сектору производње електричне енергије ми као народ и држава имамо највећи степен суверености и управо зато је сламање овог система у ствари ломљење последње кости која Србију држи усправно.
Због тога је сада већ од животне важности што хитније оборити ову власт.
Уверен сам да су нам Саво Манојловић и Црни дали модел како се то може урадити.
Грађанска непослушност и спремност да се напусти политичка коректност у моменту када је живот угрожен су пут до победе!
У таквој борби нема места страначким и предизборним калкулацијама већ мора постојати акционо јединство свих нас који се противимо овом лудилу које влада државом.
Мирослав Паровић
Србин.инфо
