Удружење „Порекло“ у сарадњи с Билошким факултетом из Београда завршило је студију о етногенези и пореклу Срба Старе Херцеговине. Истраживање ће бити објављено почетком следеће године и пружа податке о пореклу и појединачних родова и, уопште, становништва тог дела некадашње Југославије.
У оквиру пројекта тестирано је више од 1.100 мушкараца којима је на основу пи-си-ар теста, анализиран узорак „ипсилон ДНК хромозома”. Сви мушки припадници једне непрекинуте лозе имају исту генетску компоненту – ипсилон (Y) хромозом се непромењен преноси са оца на синове и тако кроз генерације.
„Натполовичан број тестираних мушкараца Срба у Херцеговини има порекло који их доводи у везу с другим словенским народима. Има и, што је врло интересантно, веза са онима који су били хиљадама годинама раније, да их назовемо, предсловенским становништвом. Такође, имамо и оних чији су преци дошли пре 800, 900 година“, наводи Јовица Кртинић из Удружења „Порекло“.
„У оквиру те хаплогрупе која је карактеристична за Словене ми ћемо сада да урадимо подхапло групе и да видимо да ли су све оне присутне у популацији Србије или је можда само нека од подгрупа хаплогрупе присутна код нас“, објашњава др Милица Кецкаревић Марковић са Биолошког факултета.
Истраживање је трајало готово пет година, а све чињенице и резултати обједињени су у публикацији са преко 1.200 страна.
„Хаплогрупа која је најчешћа код Херцеговаца, И-два је несумњиво дошла у тој словенској сеоби почетком седмог века са замишљене тромеђе Белорусије, Украјине и Пољске“, напомиње Кртинић.
Ово је једно од највећих истраживања такве врсте на нашим просторима, а на њему су осим генетичара радили и други бројни стручњаци.
„Показало се да је ово мултидисциплинарна ствар. Да то није само молекуларна биологија. Да је то историја, лингвистика, археологија, физичка антропологија… Много тога је ту укључено и данас било шта да се ради, мислим да мора тако да се ради управо тако. Да се из разних углова проблем осветли и онда добије студија попут ове“, додаје Јовица Кртинић.
„Оно што ја волим да поменем, то је само један предак, у низу предака који је по непрекинутој мушкој линији наш предак. Значи, нема неког великог значаја ко смо, шта смо, нити нас нешто посебно одваја као српски народ, већ нам говори о томе како су се народи кретали и мешали пре настанка нација“, истиче др Кецкаревић Марковић.
„Српски ДНК пројекат“ сматра се једном од највећих ДНК националних база овакве врсте у свету. До сада је за потребе више истраживања које је радило ово удружење у сарадњи с Биолошким факултетом, тестирано више од 7.000 људи.
РТС.рс
