Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се називао у множини – Богојављења, као што се и данас у богослужбеним песмама назива, а такође и празником Просвећења. Уочи овога празника крштавали су се оглашени и на тај начин се просвећивали Христовом божанском светлошћу. Ту светлост, приликом крштења символизовали су мноштвом упаљених свећа.
У поноћ овога празника, освећује се вода за крштење оглашених. Ο свежини ове воде која се годинама чува и не поквари се, говори свети Јован Златоусти. Πο Јерусалимском уставу, којим се руководи у своме богослужењу и Српска Православна Црква, вода се освећује двапут. Уочи Богојављења, као и на сам дан Богојављења после заамвоне молитве, у спомен Спаситељевог крштења, и у спомен самог јављања Спаситеља људима и откривања тајне Свете Тројице: Бог Отац говорио је Сину са неба, Бог Син се крштавао у реци Јордану, а Бог Дух Свети сишао је приликом крштења на главу Бога Сина у облику голуба.
Водоосвећење на навечерје Богојављења врши се у храму, а на Богојављење изван храма, обично на реци, мору или извору воде. По своме склопу, служба Богојављења је иста као и Божићна служба. Ако се Богојављење догоди у недељни дан, Васкрсна служба се потпуно изоставља и поје се служба празника. Празновању овог великог непокретног Господњег празника претходи Недеља пред Просвећењем, а празновање се продужава Недељом по Просвећењу и попразништвом које траје осам дана. Једино се у Српској Православној Цркви празновање скраћује за један дан како би се служба светог Саве могла самостално вршити.
Будући да су александријски епископи, у чијим крајевима је цветала астрономска наука, били задужени од стране Првог Васељенског Сабора да израчунавају тачан датум празновања Пасхе, и да ο томе благовремено извештавају црквене старешине, њихове пасхалне посланице стизале су епископима света око Богојављења. Парохијско свештенство је ο датуму празновања Васкрса обавештавало своје верне одмах после Богојављења, и том приликом кропило домове својих верних, који су већ пре Ускршњег поста знали време почетка поста и датум Васкрса. Тај обичај очувао се и данас у деловима бивше Карловачке Митрополије, у Америци и Канади.
Богојављенска вода је освећена вода после свете Литургије на празник Богојављења. Постоји чин великог и малог освећења воде. У појединим крајевима свештеници ο Богојављењу иду у благослов кућа, кропе водицом и певају (обично деца или појци) тропар „Во Јордање“. Богојављенска вода се чува у кућама преко целе године, узима се „на таште“ као и нафора. То је вода која се не квари, јер је благослов Божији ослободио последица Греха; „исцељена“ је и иста је каква је била пре људског греха и његових последица по природу. Назива се још и великом агиазмом.
Тропар, глас 1.
Во Јордање крешчајушчусја Тебје, Господи, Тројическоје јависја поклоњеније: Родитељев бо глас свидетељствовавше Тебје, возљубљенаго Тја Сина именуја, и Дух во видје голубиње извјествовавше словесе утвержденије, јављејса Христе Боже, и мир просвјешчеј, слава Тебје.
Када си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показало се поклоњење Тројице. Јер, глас Родитељев сведочаше за Тебе, називајући Те љубљеним Сином; а Дух у виду голуба, потврђиваше истинитост речи. Христе Боже, који си се јавио, и свет просветио, слава Ти.
Кондак, глас 4.
Јавилсја јеси днес всељењеј и свјет Твој, Господи, знаменасја на нас, в разумје појушчих Тја: прише јеси и јавилсја јеси, Свјет неприступниј.
Јавио си се данас васељени, и светлост Твоја, Господе, показа се нама, који ти свесно певамо. Дошао си, и јавио се јеси, Светлости неприступна.
Епархија рашко-призренска у егзилу
