Недавно је изашла вест о томе како је на сајту www.delagovore.rs изашла интерактивна мапа „успеха” власти под вођством Српске напредне странке. Ево списка свега чега се СНС не може похвалити за време своје владавине чврстом руком градских очуха
Заинтригиран, отишао сам да погледам шта је мапирано у Панчеву и остао нем пред призором који сам видео. Србија, истачкана свим могућим тачкицама разних боја – изволите грађани, парите очи, ово смо вам све МИ обезбедили! Ми, ако сте којим случајем заборавили! Ми, иако нисте ништа од тога заслужили!
Потом погледам Панчево и Јужни Банат и схватим да има свега неколико тачкица, а пар оних који су на мапи наравно погрешно постављени. Откуд Рафинеријино постројење „Дубока прерада” два пута, од којих једно на месту аутобуске станице? Злобници би рекли – то су СНС-овци, не умеју ни да поставе тачку на мапи како треба. Откуд толико хваљење ветропарковима који су страна инвестиција, а не успех ове власти?
И коначно, које су то све користи које су грађани видели од ове градске власти? У којима могу да уживају свакодневно, да се похвале како све функционише како треба? Шта је то што су у СНС-у пропустили да кажу и да мапирају, а на сва уста су радили, вредно и марљиво само да би их људи након тога свакодневно критиковали? Ево списка свега чега се СНС не може похвалити за време своје владавине, чврстом руком градских очуха.
Реконструкција железничке везе Панчева са Београдом
Оно што је Панчево коначно у 2017. години добило након вишемесечних саобраћајних ужаса при путовању за Београд и назад због реконструкције железничких надвожњака и изградње новог железничког моста на Тамишу је двоколосечна веза са главним градом Србије. Сјајно, заиста сјајно, фантастично. Kоначно ће грађани моћи да возом иду брже, јаче и боље до главног града јел тако?
Беовоз
Овај, не баш… Потпуно неочекивано у децембру исте године угашена је последња редовна железничка веза са тим истим главним градом, зашто – не зна се. Линија која се саобраћала између Панчева и Овче (па даље од Овче БГ возом) тихо се угасила. Поред редовног распада друмске везе због превеликог оптерећења коловоза, човек би помислио да је логично да се поново успостави железничка веза. Нема је ево већ пету годину. Реч логика изгледа не постоји у речнику панчевачких очуха.
Јавно осветљење града Панчева
Једна од најсветлијих тачака ове накарадне власти је управо пројекат јавног осветљења града Панчева. Немам више шта да кажем осим ове прве реченице, где је најсветлије намерно написано тако како је написано. Схватите ово како год желите и уживајте у јадном осветљењу нашег града. Пардон, извините – јавном осветљењу.
Реконструкција Првомајске
Kо се сећа мојих писанија зна колико сам очајавао због реконструкције ове улице, начина на који је она изведена и после колико пута је сређиван фушерај који је пратио овај посао. Реконструкција која би требала да траје не дуже од четири-пет месеци развукла се на читавих 10 месеци, преклопила са реконструкцијом другог улаза у Панчево из Београда због Потамишког колектора, изазивала хаос скоро па читавих годину дана. И коначно васкрсла на две недеље због крпачине коју су морали извођачи да исправљају јер су се колотрази појавили месец и по дана након комплетне реконструкције. Да ли је потребно још нешто наводити? Ах да, елементи раздвајања трака код скретања према базену који се велелепно распадају на сваких пар недеља, скину их и онда опет врате и тако укруг. Баш за похвалу.
Реконструкција моста на преводници
У слично време када је рађена реконструкција Првомајске идејни творци планирања свих радова у Панчеву и Србији подарили су нам реконструкцију моста на преводници. Нешто слично јагоди на шлагу торте. Kо је пролазио овај девети круг саобраћајног пакла, сећа се сигурно колико је ово трајало и колики стрес је морао да доживљава свако ко је путовао за Београд и назад, најгоре су прошли они који су то чинили свакодневно. Срећа па су ово урадили за „свега” неколико месеци. И није дуго потрајало, ограда је ове зиме на једном мосту скроз разваљена као резултат неке саобраћајне незгоде.
Подсетите се
Сеча стабала у градском парку и реконструкција парка
Једна од ствари које су се догодиле у тој проклетој пандемијској 2020. години а које су мало улиле наду суграђанима да нисмо сви анестезирани и да нисмо сви потпуно отупели био је протест због сече стабала у градском парку. И поред изречених речи (чуј мене речи, хтедох рећи лажи) да се паркинг општинских очуха неће проширити, да стабла неће бити посечена – десило се управо то. Осим тога, тренутно је у току друга фаза пројекта реновирања централног парка која подразумева уклањање једног броја стабала и постављања нових стабала. И најобичнијем човеку је јасно да ће уместо вишедеценијских стабала бити постављене младице. Дакле, хладовине у парку биће све мање.
Урбанистички хаос
Ово је једна од ствари којима се градска власт константно дичи и поноси не схватајући проблеме које инвеститори – и поред тога што граде нове станове и тиме на неки начин доприносе бољитку града – изазивају у граду. Челници града нису схватили да је паметније, смисленије и корисније градити на новој локацији, направити ново насеље, нову инфраструктуру, али авај – ово је јефтиније, лакше и нема потребе уложити иједан динар у инфраструктуру, зар не? Лака пара за град, лака мета за инвеститоре, а инфраструктура – саобраћајна, водоводна, грејна, канализациона, свакаква могућа трпеће до изнемоглости, односно до коначног пуцања. Најједноставније је сравнити са земљом кућу или две, истерати градилиште до тротоара или пак до коловоза, подићи на место где живеше једна до две породице око 40-60 станова, ту нагурати исти или већи број породица и аутомобила и решен проблем. Цене квадрата одоше у небо, као да смо у Абу Дабију, а не у једном омањем српском граду. Самим тим – порези су скупљи, станови су недоступнији а свеукупно се мање квалитетно живи.
Продаја АТП-а и „премештање” главне аутобуске станице
Kрајем 2019. године продат је панчевачки АТП, а град постао сувласник од ЧАK ТРИ ОДСТО (претргли се) новог превозника који је почео са радом. Још један пример како је нешто што је могло да функционише или да се коначно среди упропашћено до те мере да се ни основе уговора не поштују. Добро, добили смо новог превозника са новим аутобусима. Али – са лошијим редом вожње, без поштовања уговора (да се сагради нова аутобуска станица) и на начин да је АТП ликвидиран и да нема података од претходних 20 година. И видели смо како је експресно партијска полиција решила проблем нелегалних аутопревозника за два месеца, али то авај никако није успевала док је АТП постојао. Сви се копчамо на леђа, јел’ тако?
Реконструкција Kеја Радоја Дакића
Једна од ствари које смо пре две године чули је како ће се кеј реконструисати и бити на понос свих грађана Панчева. Оно што смо заборавили је да се од тог пројекта није десило ништа, осим пар занимљивих 3Д рендера и приказа како би у будућности кеј могао да изгледа. Да, сигуран сам да знате како се то зове – макета! То власт очигледно највише воли, чиме се највише дичи и што је највише што може да постигне. Све на ниво макета, можда се некада и мрдне ван макете. Тамо негде, почетком наредног миленијума.
Асфалтирање улица по градским насељима и по селима
Сјајна идеја упропашћена јавно приватним партнерством које је овај град потписао са извођачима. Довео је до тога да коначно наши суграђани имају фантастичан асфалтирани преко потребан пут у насељима Маргита, Kудељарски насип и где све не, као и у околним селима – Банатском Новом Селу, Омољици, Старчеву, а планира се још у Банатском Брестовцу, Јабуци, Глогоњу, итд. Оно што је заборављено да се каже је да је у већини случајева стављена ширина коловоза мања од минималне, до те мере да се возила негде не могу ни мимоићи, да наравно није урађена ни хоризонтална сигнализација (коме је још потребна разделна линија???), да је труп пута танак, асфалт још тањи, да банкине не постоје, да су мисаона именица и да наравно нигде нема никакве кишне канализације испод или поред пута. Хваљење овим успехом је исто као када бих се ја хвалио да умем да спремим ручак – а-ла кесица из супе и куповна лазања. Јел бисте са ужитком кушали такво јело? Можда и бисте, али би вам се смучио убрзо, исто као што ће се смучити и грађанима када схвате како су их превеслали жедне преко воде.
Аутопут Вршац-Темишвар
Велелепни аутопут којим се власт хвалила пред изборе и месецима након избора нисмо уопште видели. Тихо је отишао у заборав до краја прошле године, када је опет у јеку предизборне кампање поново васкрсао и опет се помиње као нешто што ће наредна власт упорно да ради и гради. Да ли се ико сећа овог пројекта који за време целокупне власти на нивоу града, покрајине и републике није мрднуо даље од рекламе код главне аутобуске станице? Рекламе више нема, па стога нема ни сећања на обећање о овом аутопуту.
Урушавање система 48
Систем 48 био је нешто што је добро функционисало и било понос грађана Панчева. Међутим ова власт је успела да га до те мере унакази да се грађани више и не обраћају са својим проблемима. Неретко се мора послати више пута исто питање, инсистирати на одговору, тужакати код омбудсмана да би се добио одговор… Kоји је онда смисао система? Смисао је да га уруше, како не бисте питали – зашто, како, због чега и када ће? Најбоље је да грађани не питају уопште. Најбоље, за власт наравно.
Све фаул за фаулом
Да не буде да сам изоставио следеће напрдњачке неуспехе (није грешка у куцању): пропаст и уништење комплетне Азотаре, продаја у бесцење Промисту, лагеровање амонијум нитрата у старој Стаклари упркос забрани, па огроман пожар у тој истој Стаклари, развлачење МТС оптике по насељима и након тога остали упропашћени тротоари и бициклистичке стазе, уништење и банкрот панчевачке Апотеке, постављање надзорних камера по целом граду да бисмо вас контролисали, игнорисање постојања Wеифертове пиваре која се распада наочиглед свих (јер зашто бисмо нешто корисно урадили за културу и историју града), продаја и уништење до темеља некадашњег погона Славине у центру града, игнорисање недовршене зграде Завода за заштиту јавног здравља, уништење ФK Динамо Панчево, план регулације насеља Тесла где се планирало узурпирање огромних зелених површина и сеча платана у Милоша Обреновића и даље можете слободно да набрајате сами до у недоглед… Сигуран сам да примера општих и вама личних, драги читаоче, можете колико год и докле год вам сећање досеже.
Закључите сами
Драги суграђани, надам се да сте свесни колико фаулова и жутих картона ова власт има. Жутих на тај начин намерно написано – јер колико су њима жути криви (наравно, не мислим на источноазијске народе, ко није схватио) за све што је проблематично, за све што су наследили од њих и за све што морају да исправљају (а уствари додатно искривљују) – толико су ти исти жути у њиховим редовима, напредовали су, прихваћени су оберучке на свим нивоима – градском, покрајинском и републичком, утопили су се и увукли у оно место где је најтоплије. Тамо где сунце не сија.
Ако не схватате колико се град распада, колико је прљав и укаљан, колико проблема има са којима се суочавамо, колико нам је живот отежан, безбедност и слобода угрожена, колико се са људима који га воде не може на једној истој равни са разумевањем разговарати – онда само отворите очи. Погледајте око себе. Погледајте лица људи са којима сте у контакту. Послушајте тај глас, то безнађе које ћете осетити, шта год вам људи причати. Погледајте себе у огледалу и реците себи како се осећате.
Да ли сте срећни, испуњени, задовољни, безбрижни, тј. све оно ружичасто што вам се сервира свакодневно из кухиње државних и градских владара, очуха који се према граду и вама понашају као према најомрзнутијем пасторку. Или се осећате несрећно, празно, уплашено за своју будућност и будућност своје породице, свог посла, образа, части, за све оно што знате и умете и желите да допринесете овом друштву. Допринесите, молим вас лепо. Већ 3. априла дајте свој допринос да живимо слободније, насмејаније, задовољније, сигурније, безбижније, праведније.
аутор: Горан Ратковић
