Постоји опасност да ће здравствени систем годинама трпити од мањка специјалиста иако је велики број лекара на бироу. Лоше кадровске политике и недовољно улагање у здравство показују своје разарајуће резултате.
Здравствени систем Србије се суочава са дефицитом 5.000 здравствених радника показује анализа Фискалног савета из 2021. година, а јавља Нова С.
Kадра, који би надоместио тај за животе грађана значајан мањак, и даље има довољно. Kако пише Нова С у Националној служби за запошљавање (НСЗ), према подацима од 30. септембра 2021, на посао у здравству чека скоро 14.000 људи, од тога 13.737 здравствених радника, међу којима је више од 1.500 лекара.
Након што је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић – Батут“ показао да велики део мањка запослених у здравству чине доктори медицине, прецизније, њих хиљаду, Влада Србије задужила је Министарство здравља да предузме мере из своје надлежности са циљем запошљавања хиљаду дипломаца медицинских факултета у здравственим установама широм земље.
Међутим чак и ако до запошљавања дипломаца дође, биће потребно неколико година док они постану специјалисти који могу да попуне актуелни мањак, коментарише за Нову С неуролог др Горица Ђокић, председница Главног одбора:
„Запошљавања 1.000 доктора медицине значиће много нашем здравственом систему, али само ако буду упућени на дефицитарне специјализације. То међутим значи да ћемо још неколико година чекати да ови млади лекари почну да раде као специјалисти.“
У међувремену, не зна се шта ће бити са лекарима специјалистима који су тренутно незапослени и на евиденције НСЗ. Уз то Ђокић изражава сумњу у то да ће будући специјалисти добити стално запослење:
„На бироу чека више од 1.000 лекара на запослење и не знамо шта ће бити са њима. Србији недостаје много специјалиста, а та титула се не добија преко ноћи. Надамо се да ће бар неко од ових младих људи добити стално радно место, јер се углавном дешава да министар најави запошљавање, а онда дипломци добију уговоре на одређено, који трају три или шест месеци, после чега их надлежни раскидају.“
Недостатак запослених је за Машину недавно прокоментарисао и доктор Раде Панић, анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута Србије. Он је скренуо пажњу да је пад броја незапослених лекара са 2500 на 1500 је само привидно побољшање.
Панић сматра да се ситуација није много изменила, и да би број незапослених остао исти када се у запослене не би рачунали привремено и прекарно запослени ангажовани на основу волонтерских уговора, уговора о повећаном обиму посла на одређено време, преко општина, „са врло сумњивим или необјашњивим обрачунима плата“, и слично.
Председник Синдиката лекара и фармацеута Србије је за Машину нагласио да је положај здравствених радника у јавном сектору све гори. Према Панићу пандемија коронавируса је учинила очигледним колико друштво зависи од здравственог система, ствари се за лекаре и друго медицинско особље нису поправиле.
„Према здравстевним радницима се ова држава поприлично односи као према робљу“, оцењује Панић, и додаје: „Током пандемије су здравствени радници често бивали ангажовани са недозвољеним вишком прековремених радних сати, иако Закон о раду каже да прековремени рад не сме прећи обим од трећине укупног радног времена; и то у делатности у којој постоји, напротив, и опција скраћеног радног времена због отежаних услова рада“. Панић је скренуо пажњу и на то да прековремени рад често не може да се наплати, да се не поштује право здравствених радника на топли оброк и регрес, а да покушаји појединаца да се за права изборе на суду завршавају процесима који трају годинама и мобингом на послу.
Порекло мањка лекара специјалиста
Да је здравствени систем кратак за значајан број специјалиста, дуго је времена познат проблем. А познато је да акутни недостатак лекара специјалиста води у хронични, односно у проблем репродукције кадрова.
Kако смо раније писали, пулмолошкиња др Нада Васић је изјавила да је Србија на прагу смењивања генерација лекара са специјализацијама које нема ко да замени. По њеним речима, садашњи лекари који оду у пензију оставиће иза себе радна места која ће се гасити, јер нема ко да их замени. Такво стање у здравственом систему је последица потпуно погрешних образовних али најпре здравствених политика које су се спроводиле током двехиљадитих.
Kонкретан проблем свој корен вуче у уредби донетој 2005. године, када је на челу Министарства здравља био Томица Милосављевић. Још 2003. године тадашњи је министар здравља најављивао промену законске регулативе којом би се прегломазни јавни сектор у здравству коначно рационализовао и смањио. Тада су, поред отпуштања лекара и медицинског особља, увођења допунског здравственог осигурања, брисања одређених услуга из регистра услуга које покрива Републички здравствени фонд, увео и забрану волонтерских специјализација.
То је у пракси довело до смањења броја специјализаната/киња у болницама, а на специјализације су могли само они који имају одобрење Министарства здравља. Тадашњи план Министарства био је да у будућности развија примарну здравствену заштиту, а за то су сматрали отежавајућом околношћу чињеницу да је систем био наводно презасићен лекарима специјалистима и субспецијалистима.
Уведен је нови рестриктивни критеријум за одобравање специјализација, који је обавезивао лекаре да прво проведу две године радећи у струци, па тек онда да траже усавршавање. Пратећи тадашње препоруке Светске банке и Европске агенције за реконструкцију, по којима један доктор медицине специјалиста иде на 50.000 становника одређене територије, док један доктор специјалиста педијатар за школску децу треба да покрива 1.800 ђака, министарство је закључило да постоји вишак лекара, попут, педијатара.
Тада су, без јасних критеријума, укинуте тзв. волонтерске специјализације, које су лекари сами плаћали. И поред јасних негодовања лекара и организованих протеста у Министарству здравља у то време, министарство је било одлучно у својим одлукама.
Волонтерске специјализације су поново дозвољене тек почетком 2015. године. Имајући у виду да оне трају у просеку четири године, јасно је да већ годинама постоји проблем са мањком лекара.
