Притом, није реч само о Канади и њеној либералној влади Џастина Трудоа који је мета непријатне гласине глобалних размера да заправо није син свог оца, некадашњег премијера Канаде Пола Трудоа, већ незаконити син кубанског лидера Фидела Кастра, на кога упадљиво личи. А конвоји слободе проширили су се из Канаде широм западног света, од Аустралије и Новог Зеланда до Париза и Брисела.
Режимска репресија
И свуда су власти реаговале на сличан начин, то јест, применом силе којом покушавају да ућуткају незадовољство. „Режими који се распадају увек прибегавају оваквим методама“, оцениће тим поводом Такер Карлсон, коментатор америчке „Фокс“ телевизије, чија све већа популарност свакако да не може да буде по вољи власницима тих режима због његове подршке свим неприхватљивим циљевима – од противљења провоцирању рата с Русијом до отворених симпатија за канадске камионџије које је њихов премијер Трудо с презиром описао као „малу рубну мањину с неприхватљивим ставовима“.
Протести канадских возача камиона започели су због увођења обавезне вакцинације против COVID-19. Према проценама организатора, чак око 50 хиљада камиона укључило се у блокаду главног града Канаде, Отаве, седишта провинција и најфреквентнијих граничних прелаза између Канаде и Сједињених Држава. А конвој слободе постао је најдужи конвој у историји.
Да би затим све то „подстакло неочекивани глобални покрет. Полицијске снаге широм света овог викенда су растурале и блокирале сличне акције… У Француској, хиљаде полицајаца зауставиле су ‘конвој слободе’ на улазима у Париз, а полиција је употребила сузавац против демонстраната на Јелисејским пољима“, с нескривеним одобравањем пише лондонски Обзервер – недељно издање либералног Гардијана – док своје читаоце настоји да увери како су у конвојима слободе окупљени „западни сепаратисти, антиваксери, теоретичари завере, антисемити, исламофоби и остали екстремисти“.
„Фајзер“ и елита из Давоса
Занимљив избор речи употребљених да се опишу они које обеспокојава то што америчка Агенција за лекове и „Фајзер“ заједничким снагама пред судом настоје да на 55 година одложе објављивање документације на основу које је вакцина ове компаније против COVID-19 одобрена за употребу. Док истовремено, евидентно суочена с обиљем разлога да то учини, Европска агенција за медицину објављује упозорење да учестала конзумација бустер доза вакцине може да ослаби имуни одговор организма; и уз то, како је јавио „Ројтерс“ прошлог петка, ово званично тело Европске уније истражује везу између „Фајзерове“ и „Модернине“ мРНК вакцине и озбиљних менструалних поремећаја. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен за то време одбија да обелодани садржину СМС порука које је разменила са генералним директором „Фајзера“ Албертом Бурлом, а ова компанија се својим акционарима хвали како је током 2021. године њен приход износио преко 81 милијарде долара – повећање од чак 95 одсто у односу на 2020. Збиља, у обавезну вакцинацију „Фајзеровим“ производом могу да посумњају само непоправљиви теоретичари завере и остали друштвено непожељни елементи, она „мањина с неприхватљивим ставовима“.
Премијер Џастин Трудо тим људима сад прети без много увијања: „Све је на столу, јер ова незаконита активност мора да се оконча, и биће окончана… Последице (кршења закона) постају све теже и теже. Завршићете с одузетом дозволом и са кривичним досијеом, што ће имати утицаја на ваш посао, на ваша средства за живот, чак и на вашу могућност да путујете у иностранство, укључујући и САД.“
Узгред, кад смо код Џастина Трудоа и разноразних теорија и завера, вреди указати и да се председник Светског економског форума Клаус Шваб јавно хвали како је канадски премијер један од питомаца његове организације Младих глобалних лидера. А међу организаторима Швабовог Светског економског форума је и компанија „Фајзер“…
Другосрбијанска мржња
Шта је подстакло конвоје слободе у Канади и другим земљама Запада? Зашто владари некадашњег слободног света све више морају да употребљавају репресију? И како ће се окончати овај сукоб између народа и његове самозване елите?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар и публициста Срђа Трифковић и политиколог Александар Павић.
Канадске камионџије које протестују проглашавају се за „антиваксере, теоретичаре завере, антисемите, исламофобе и екстремисте“, истиче Срђа Трифковић, „из истог разлога из кога је Хилари Клинтон 2016. присталице Доналда Трампа прогласила достојним гнушања… Мржња ових либералних елита према обичним Американцима и Канађанима упоредива је с презривом мржњом другосрбијанске квазиелите према просечним Србима које проглашавају за крезубе и примитивне – они у свему настоје да подражавају своје узоре са Запада, који пак бруталним методама сад настоје да своје узусе наметну и код куће и на глобалном нивоу. Отпор на који због тога наилазе је, нажалост, дифузан, а видимо и да апарат принуде – полиција и војска – остаје лојалан тој елити.“
Рат елите против народа
Притом, указује Александар Павић, „управо су припадници средње класе који сад исказују незадовољство највише пострадали откако је започела пандемија ковида и затварања која су из ње проистекла – док је глобална олигархија на томе профитирала у невероватним размерама, тако да је успостављена концентрација богатства каква никада раније није постојала. А сада те структуре предводе нападе на људе које је корона највише осиромашила. Ово је рат елите против народа.“
Елита, додаје Срђа Трифковић, „побуну народа и револуционарни набој покушава да спречи атомизацијом друштва, која се спроводи форсирањем разноразних сексуалних и других мањинских идентитета.“
Уз то, примећује Александар Павић, „све су израженији и покушаји успостављања потпуне контроле наратива путем мејнстрим медија који су у власништву те елите. Уз новац и остале полуге моћи којима располажу, укључујући и политичаре које је корумпирала фармацеутска индустрија, господари тог тоталитарног поретка, а Светски економски форум из Давоса је тренутно њихов најистуренији представник, имају огромну предност у односу на хетерогене и спонтане протесте који избијају широм Запада, од жутих прслука у Француској до возача камиона у Канади… Штавише, имајући у виду да исти актери сад учествују у вештачком подизању тензија у односу на Русију, евидентно је да је реч о повезаним процесима – једноставно, да би очували позиције које су ипак уздрмане незадовољством народа, прибегава се измишљању спољног непријатеља. А да би то могли да учине, јако им је важно да имају потпуну контролу јавног дискурса, и зато укидају РТ и успостављају цензуру на друштвеним мрежама.“
„Владајући режими више не могу да, кроз индоктринацију путем медија, сузбијају манифестације незадовољства. Сада је заиста огољена та челична песница која је до сада била умотана у плишану рукавицу“, опомиње Срђа Трифковић, и предвиђа:
„Ипак, не треба очекивати да ће због тога брзо наступити ескалација кризног стања – Запад се налази у латентној кризи која може да потраје годинама и деценијама упркос томе што се обичан народ осећа све отуђенијим од институција система, али још не поседује инструменте којима би га довео у питање. Тај дисфункционални систем анархотираније, наиме, на располагању и даље има апарат репресије. Западни свет тренутно се налази у раним фазама отпора, и позним фазама стезања контроле елите над народом. А последица таквог стања биће даља консолидација отпора који је до сада био дифузан.“
Аутор Никола Врзић
