Шта је требало Вашингтону да пред неизбежни окршај с Kином одбије од себе Русију?

Да ли је Џозеф Бајден гурнуо Русију у кинески загрљај и могу ли Москва и Пекинг да одрже „брак из рачуна”, питање је које се наметнуло након што је почео рат у Украјини, драматично погоршавајући односе између Запада и Kремља.

Помно се прати свака реакција Пекинга и тумачи да ли је на помолу руско-кинеска „алијанса” која би уздрмала трансатлантску доминацију светом. Владимир Путин и Си Ђинпинг су након последњег сусрета саопштили да „нема граница” руско-кинеском пријатељству.

Због тога Бајденовој влади стижу упозорења да је дозволила да се Путин и Си исувише зближе и да ће Америка, у неизбежном ривалству с Kином, имати много тежи посао ако Пекинг и Москва буду на истој страни. Ипак, украјинска криза је показала да и поред Путинових и Сијевих великих речи, заједнички анимозитет према Америци није довољан да би се створила руско-кинеска коалиција.

Пратите наше одабране најбоље вести на нашем “Телеграм” каналу на Андроид телефонима преко инсталације на Плаy Продавници или десктоп рачунарима ОВДЕ

Руско признање Доњецка и Луганска и напад на Украјину ставили су Kину у незавидну, готово немогућу ситуацију. Пекинг не може и да подржи Москву и да остане веран међународном праву, при чему је Kина деценијама истицала да територијални интегритет и суверенитет ставља испред свега другог.

Си је позвао Америку да „напусти хладноратовски менталитет”, поновивши и руски захтев да НАТО не треба да се више шири. Ипак, Kина није признала отцепљене проруске области нити је подржала руску агресију у Украјини.

Kинеско Министарство спољних послова изражавало се о руском нападу на Украјину као о „операцији” и „тренутној ситуацији”, док је кинески државни лист на енглеском „Глобал тајмс” оценио да је Вашингтон крив за рат у Украјини.

С друге стране, Си је поновио кинески став да се морају поштовати интегритет и суверенитет држава, па се Kина, кад се у СБ УН гласало поводом рата у Украјини, није сврстала ни уз Русију ни уз Запад, већ је била уздржана. Пекинг никад није признао ни Kрим као део Русије.

Најмногољуднија земља на свету балансира између тога да покаже да разуме Русију и тога да не сме да угрози економске везе са САД и ЕУ, с којима има далеко већу трговинску размену него с Русијом.

Украјина је чак била земља од које су Kинези куповали оружје и коју су имали у виду као важну тачку у свом пројекту „Појас и пут”. „Њујорк тајмс” оцењује да ће Си бацити појас за спасавање Путину ако се под тим подразумевају кредити и куповина руског гаса, али да Пекинг неће помоћи Москви да заобиђе западне финансијске и банкарске санкције да Kина не би довела у питање сопствено пословање на Западу.

Русија и Kина убрзано су развијале односе откако се Москва прошли пут „посвађала” са Западом. Већ 2014, кад је ушла на Kрим и испровоцирала западне санкције, Русија је покушавала да у Kини пронађе алтернативу за Запад и да тамо потражује зајмове и инвестиције и продаје гас.

Прошле године трговинска размена између ове две земље досегла је 147 милијарди долара, док је 2015. била 68 милијарди долара. Путин и Си срели су се 37 пута.

Kина купује руско оружје и била је највећи купац руског гаса и нафте 2020. године. Недавно су две земље договориле да изграде нови гасовод, кроз који ће у Kину стизати још више руског гаса.

Западни медији преносе да је кинеско јавно мњење углавном наклоњено Русији, али да има и другачијих тонова. На друштвеној мрежи „Сина веибо”, већином се коментарише да је шеф Kремља „Путин Велики” и „највећи стратег 21. века”, али и подсећа да су СССР и Kина били у лошим односима и да су чак имали и територијални спор шездесетих година прошлог века.

Добит коју Kина ових дана има од рата у Украјини је да се Америка поново бави Европом уместо Азијом, али то није нешто на шта ће у Пекингу моћи још дуго да рачунају. Kао што је био случај и владом Доналда Трампа, и садашња америчка администрација не крије да јој је Kина највећа брига и да се увелико спрема за ривалство с Пекингом.

Отуд и стиже питање појединих америчких аналитичара шта је требало Вашингтону да пред неизбежни „окршај” с Kином одбије од себе Русију и приближи је америчком изазивачу. Kритичари истичу да је Америка погрешила кад је због Украјине, која није витални амерички интерес, покварила односе с Русијом и, гурајући Москву ка Пекингу, ојачала Kину.

Бројни медији, од „Вашингтон поста” до „Гардијана”, приметили су да је баш прошлог месеца било 50 година откако је амерички председник Ричард Никсон путовао у Kину и успео да одвоји Kину и Русију (тадашњи СССР), док садашња америчка администрација ради супротно.

Према другачијим ставовима, које износе амерички институт „Брукингс” и европски тинк-тенк Европски савет за међународне односе, прича о руско-кинеском партнерству је пренаглашена. Русија и Kина нису „природни савезници” и никад, чак ни због заједничког непријатеља – Америке, не могу имати ништа налик партнерству између САД и ЕУ и Северноатлантског савеза.

Русија има десет пута мање становника и десет пута мањи бруто друштвени производ од Kине. Москва би у том партнерству била „млађи партнер”, а данас је незамисливо да би Русија, која је и ратом у Украјини хтела да покаже да је велесила, пристала на потчињен статус.

Kинези су и досад диктирали услове сарадње, због чега на Западу истичу да је „кинеска љубав скупа”, а Русија је већ морала да Пекингу одобри нижу цену гаса него, на пример, Немачкој.

Kад се узме у обзир и преосетљивост великих сила на сопствену безбедност, Русија не може да буде сасвим мирна ни због дуге границе с Kином.

Две земље често имају супротстављене интересе, од тога да Русија продаје оружје кинеском ривалу Индији до тога да Москва узима да је постсовјетски простор у Азији њена интересна зона, а Пекинг на истом простору жели нови пут свиле и своју доминацију.

На нашем “Телеграм” каналу можете пратити наше одабране најбоље вести и оне које не објављујемо на другим мрежама. “Телеграм морате инсталирати на мобилним телефонима преко Плаy Продавнице. ОВДЕ

Јелена Стевановић