У свом животињском царству, Александар Вучић је за себе изабрао улогу вука самотњака. Мтрвом вуку сви мере реп. Вучић је још жив, али страни и домаћи ловци већ му мере казне за криминал и корупцију. Почео је лов на уцењеног диктатора, његове рођаке, кумове, политичке и пословне ортаке. Браћа Вучић су трофејни примерци, баш као и кум Никола Петровић и Синиша Мали. Какве замке су спремне за њих, ко ће бити препариран или стављен у кавез, анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.
Животиње са људским особинама су јунаци басни. Људи са животињским особинама налазе се у врху Српске напредне странке и дворској свити Александра Вучића. За разлику од књижевних, савремене српске политичке басне неће имати срећан крај.
-У циркусу сте видели лавове, слонове и тигрове. Вука самотњака никад у циркусу нисте видели. Увек бих пре прихватио улогу вука самотњака, него хијена, бестидних и неморалних. Још горе од хијена, којима опет морате да одате поштовање на крволочности, ако ни на чему другом, још горе је бити мува зунзара, која се врти око њих и чека да јој хијена донесе неки плен – рекао је недавно Александар Вучић, покушавајући да увреди своје политичке и пословне партнере Аљбина Куртија и Мила Ђукановића поредећи их са мувама зунзарама.
Вучић се добро разуме у животињско царство, што не чуди, пошто је политички стасао међу радикалима. “Шешељева подгузна мува”, како је тада Драган Ј. Вучићевић називао Вучића, сада се представља као вук самотњак. Без обзира с којом животињом се идентификује, оде му кожа на шиљак.
Сезона лова је у пуном јеку. Ловци из Стејт департмента растурају напредњачки чопор. Вељко Беливук је смештен на сигурно, у притворску јединицу београдског Централног затвора. У кавезу ће завршити и Звонко Веселиновић. Вучић не може да га заштити, иако покушава.
-Оливера Ивановића је убио Љубомир Лаиновић. Човек који је организовао његов долазак на Косово, који је припремио логистику убиства Оливера Ивановића је Милан Радоичић. Човек који је наредио Оливерово убиство је Звонко Веселиновић. То је оно што ми је рекао Александар Глигоријевић Пуке – открио је Бобан Богдановић, бизнисмен с јаким везама у врху Српске напредне странке.
Вучић је намеравао да заштити Веселиновића на исти начин како је, злоупотребом утицаја на правосуђе, у неколико случајева штитио себе и бату Андреја.
Кад је јавност обавештена да је Предраг Колувија, власник највеће европске плантаже марихуане, приликом хапшења упомоћ звао Андреја Вучића, старији брат је наредио Милошу Вучевићу да подигне лажну кривичну пријаву против њих. Наравно, тужилаштво је одбацило кривичну пријаву, а режимски медији су тај игроказ представили као потврду да браћа Вучић немају везе с Колувијом.
Поступак је поновљен након што су Беливук и Марко Миљковић, у јулу прошле године, описали своје везе, сусрете, разговоре и послове које су обављали по налогу Александра Вучића и Александра Вулина. Опет је Вучевић поднео кривичне пријаве, како би биле одбачене. Такав сценарио је требало да се примени и у случају Богдановића.
Пре месец дана, кад је објавио сазнања о убиству Ивановића, министар полиције Вулин је најавио тужбу против њега због непријављивања кривичног дела. Тужилаштво за организовани криминал није било заинтересовано за Богдановићев исказ јер, наводно, није поткрепљен доказима. Међутим, две недеље касније, под притиском страних центара моћи, ТОК је позвао Богдановића на информативни разговор.
– Пријатно сам се изнанадио кад сам подигао позив, јер је Тужилаштво стегло петљу да ме позове да разговарамо о мојим сазнањима о убиству Ивановића. Нисам се томе надао. Постоји много тога у мом исказу што би могло потпомоћи истрагу и, надам се, довести до налогодавца. У Тужилаштву ћу поменути и притиске на које сам наишао приликом саслушања у МУП-у, када је Нинослав Цмолић покушао да ме натера да одмах одем на полиграф, вероватно са циљем да не прођем тај полиграф и да се дискредитује прича. Из свега сам закључио да Нинослав Цмолић и Александар Вулин имају разлога да некога штите због овога што се десило – рекао је Богдановић, кога је, пре неколико дана позвало и косовско тужилаштво.
Косовски медији су, у петак 21. априла, објавили да је на саслушање у Приштини позван и Звонко Веселиновић. Истог дана у Београду су пласиране информације да је Веселиновић ухапшен. Тако режим припрема јавност да се не изненади кад заиста дође до хапшења незваничног господара северног Космета.
Где је Веселиновић, ту је Никола Петровић, а ту су браћа Вучић. Другим криминалним ланцем браћа Вучић су повезани с браћом Мали. И та веза је пред пуцањем, такође под притиском странаца.
Уз Синишу Малог, на мети се нашао његов брат Предраг. Истрага њихових послова почела је раскринкавањем спорних активности још једног братског пара – Немање и Новака Стајића. Браћа Стајић управљају напредњачким механизмом за присвајање грађевинског земљишта и пословног простора у Београду. Новак Стајић, преко своје фирме “Лоyал Труст”, незаконито гради објекте, које касније легализује градски Секретаријат за озакоњење, на чијем челу се налази Немања Стајић.
У насељу Миријево ИИИ ниче комплекс стамбених зграда браће Стајић. Зграде су зидане без потребних дозвола, а легализоване су супротно закону. Посао се обавља преко “Лоyал Труста”, фирме која је основана у јуну 2019. године, а чији сувласници су били офшор компанија “Лоyал Санибел ЛТД” са Британских Девичанских Острва и извесни Иван Коматина. Иза офшор компаније крије се Новак Стајић, који је постао стопроцентни власник “Лоyал Труста” кад је Коматина напустио фирму. Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде, прошле године је за Коматину тврдила да рекетира људе који покушавају да дођу до грађевинских дозвола или решења о легализацији.
– У рекеташком ланцу најпознатији су браћа Немања и Новак Стајић. Важна је и особа задужена за инспекцијске послове Соња Подунавац Божовић, а главни покровитељ читаве ове мафијашке мреже је Новак Недић, дугогодишњи генерални секретар Владе и кум Новака Стајића. Они прво наплаћују информације о слободном државном земљишту. Онда се посебно плаћа да почнете да градите без да вас ико дира. Посебно плаћате и убрзану процедуру за потребну документацију. Онда посебно плаћате за недирање док тај посао траје и, на крају, саму легализацију. У свим тим фазама имате посебне емисаре који посебно наплаћују по квадрату за ту градњу. Тај посао обавља Иван Коматина, за кога кажу да узима по 50 евра и више по квадрату да се тај објекат не би дирао – рекла је Тепић.
Браћа Стајић већ осам година, откад је СНС узела власт у Београду, управљају рекеташким системом. На њих, као и на њиховог шефа Горана Весића, жалили су се чак и многи утицајни предузетници, међу којима има и спонзора браће Вучић и СНС-а. Жалбе су биле узалудне, јер Стајићи само извршавају што им нареде надређени. Зато су имали заштиту све до пре неки дан, кад је тужилаштво покренуло истрагу.
Иако је покушао, Вучић није могао да спречи истрагу. Републичка јавна тужитељка Загорка Доловац му је на тај начин показала да више држи до “сугестија” из америчке амбасаде, него до његових интереса. Вучић се засад теши уверавањима да је акција усмерена против браће Стајић, Весића, Недића и браће Мали.
– Та два говнета знам десет година. Кад сам их упознао нису имали за кифлу, али буквално. У последњих 5-6 година су постали милионери. У еврима милионери. Храбри увек у групи. Кад су сами, мањи су од маковог зрна. Можеш колико хоћеш, али не и докле хоћеш – написао је на Твитеру бивши ватерполиста Данило Икодиновић своје утиске о браћи Стајић.
Сличан утисак има и Вучић. Он зна и да новац који су Стајићи инвестирали у грађевинске пројекте није њихов. Зато је скренуо пажњу браћи Мали, првенствено Синиши, да што пре извуку свој капитал. Пред неколико сведока Вучић је упозорио браћу Мали на крајњи опрез.
Синиша Мали је толико разгранао мрежу својих компанија и послова да ни сам не зна шта све има и на чија имена се то води. Колико то може да буде опасно, Вучић му је илустровао примерима Зорана Ђинђића и Александра Тијанића. Кад је Ђинђић убијен, нико није знао шта је све оставио иза себе, с којим пословним партнерима је делио власништво у фирмама. Вучић тврди да има информације да је Ђинђић имао статус “тихог партнера” у компанијама Миодрага Костића, Мирослава Мишковића, Драгољуба Марковића и Филипа Цептера.
После његове смрти, тајкуни су присвојили власнички удео, заборављајући да га пренесу на удовицу Ружицу. Мишковић и Марковић су помогли Ружици Ђинђић да задржи вилу на Дедињу и да добија месечну апанажу, али то, како се процењује, није ни стоти део онога што дугују покојнику.
Још драстичнији је пример Александра Тијанића. После његове смрти, ожалошћена породица је сазнала да је имао рачуне у четири швајцарске банке. Знали су за рачуне, али не и шифре за њих. Тијанићеви адвокати процењују да се на рачунима налази око 15 милиона евра, које нико не може да подигне. Узалуд је удовица Кети обилазила пословне ортаке свог покојног мужа, сви су знали за његове тајне рачуне, али не и за шифре. Пошто се Тијанић разумео у технологију колико и у морал, дакле нула – нула, Кети је претпоставила да је шифре записао у неку свеску. Претурила је све његове белешке, али џаба. Нашла је 18 верзија тестамента, али не и оно што је тражила. Тијанићево благо чами на неком рачуну, баш као и његов прах у некој тегли на Новом гробљу.
Ако икад умре, неће бити изненађење да и Александар Вучић, као Пантелија Топаловић, сву своју имовину остави самом себи. Односно, да се његовим милијардама евра не уђе у траг. На неком његовом рачуну, вероватно у некој кинеској банци, налази се и сто милиона евра, које је добио од Рио Тинта као прву рату награде за подршку око покретања експлоатације рудника литијума у Јадарској долини. Кад тај пројекат буде реализован, Вучић ће, у две рате, добити још 400 милиона евра. Зато, после предизборног затишја, наставља да лобира за Рио Тинто.
– Кад бисмо отворили рудник литијума у овом крају, Лозница би била као Токио – рекао је недавно Вучић.
У праву је, Лозница би заиста личила на неки јапански град, али пре на Хирошиму 1945. године. Вучић неће одустати од зараде коју му обећава Рио Тинто, без обзира на противљење еколошких удружења и грађана који одбијају да имања продају тој компанији. Побуну народа, која је избила крајем новембра и почетком децембра прошле године, Вучић је амортизовао договором са Савом Манојловићем, организатором блокаде саобраћајница. Пристао је да повуче Закон о експропријацији и да унесе безначајне измене у Закон о референдуму. Незадовољство народа је каналисано у погрешном смеру, Рио Тинто је наставио припрема за почетак ископавања, а политички профит су оставрили и Вучић и заштитници екологије, који су тај “устанак” искорисли за позиционирање на политичкој сцени.
Марија Алимпић, чланица удружења “Заштитимо Јадар и Рађевину”, пре неки дан је објавила своје виђење акција Рио Тинта и политиканата из власти и опозиције, који су на тој теми реализовали личне интересе. Вучићевим речником, Алимпић је описала вашарску афмосферу отимања о Рио Тинто.
– Свега има, као у циркусу: фондашких лешинара који су с напрасно сетили да могу да наплате своју подршку, аполитичних будућих посланика, поносних револуционара без принципа, ставова и идеологије, полуписмених, неуких и неваспитаних мр-др, разних логореичних дародаваца, итд. Пошто циркус и даље ради и забавља народ, ред је да разјаснимо неке ствари. Саво Манојловић нам је нудио у новембру 2020. године да будемо потписници петиције, што смо одбили. Петицијом је захтеван мораторијум, а не забрана рада Рио Тинта, а то није исто. На истим западњачким јаслама као и власт, Саво је контролисао блокаде и замајавао људе. Саво сада планира да уђе у политику, јер је камповање на Новој С ипак исплативо. Ту је и Александар Јовновић Ћута, који је недавно изјавио како се за Рио Тинто сазнало тек кад је почео да буши у Горњим Недељицама, и то у њиви Златка Кокановића. Сам Златко каже да никада није бушено у његовој њиви, а у Недељицама се буши од 2004. Чему толика потреба да се о тако баналној ствари лаже? Готово да прелази у патологију и код једног и код другог – написала је Марија Алимпић.
Патологија се проширила на Твитер, где је Саво Манојловић ударио на Млађана Ђорђевића, председника покрета Ослобођење. Ђорђевић тешким речима критикује Манојловића због договора с Вучићем о обустављању блокада ауто-путева и мостова.
– Прошли су избори, па нема потребе да се фолирамо због вишег циља како је (Ђорђевић) ова неспособна ботина наводно сам против свих. У суштини има улогу кера да запишава целу опозицију сем свог кума. Драгане Ђилас, вежи џукелу да не добије опет по лабрњи – написао је Манојловић.
Ђилас није везао “кера који запишава целу опозицију” тврдњама да није требало учествовати на изборима, него дизати устанак против Вучића. Ђорђевић је на Твитеру објаснио природу односа са Ђиласом, кога није поштедео критике и оптужби да је дао легитимитет диктатору.
– Добијам брдо порука како је можда требало ићи на изборе или се сада удружити с опозицијом, или како би требало да утичем на Драгана Ђиласа да (не) предузима неке кораке. Наш лични однос нема ама баш никакве везе с овим. Ми смо пријатељи преко 30 година, али нас двојица немамо комуникацију од јула 2020. године, када сам направио Ослобођење, јер он није био за то. Политичке разлике међу нама су непремостиве. Он учествује на овим и оваквим лажним Вучићевим изборима и даје му легитимитет за издају и пљачку, што ја никада не бих урадио. Он жели да преговара и разговара о смањењу тензија с “председником свих грађана”, ја са издајнком не бих седео у истој просторији, а камоли разговарао. Он подржава издајника у одлукама против Русије у Уједињеним нацијама и пузеће увођење санкција зарад некакве европске будућности, ја никада не бих био против Русије из хиљаду разлога, од Космета до Републике Српске, јер сматрам да нас је управо занесеност Европском унијом довела довде. Он би био спреман да прави власт с онима који су до јуче били “издајници бојкота” и “Вучићева опозиција”, а данас, када су потребни за већину, то више нису. Ја никада не бих разговарао о политици с таквим људима, камоли правио договоре с њима. Да, мислим на све, од Заветника, ПОКС-а, Двери, ДСС-а, ПСГ-а, Зеленовића, Живковића, Тадића, Радуловића, Саве Манојловића-Несторовића… Њему су, очигледно, сви потенцијални партнери, за мене су исти или гори одВучића. На Драганове политичке одлуке не могу и не желим да утичем и зато молим, пре свега пријатеље и оне који ме познају, а онда и остале: ман’те ме, људи, нема ништа од тог посла – написао је Ђорђевић.
Ђорђевићево и Ђиласово кумство је нанело штету њиховом политичком статусу, обојици подједнако, али помогло је да проблем који у Подрињу ствара Рио Тинто стигне и у режимске медије.
– Саво Манојловић се крајње некултурно и неваспитано обраћа Ђорђевићу, који је дошао у помоћ пре њега, никада ништа није тражио, никада није урадио ништа по овом питању без консултација са нашим удружењем, никада нас ничим није увредио, нити је нанео штету нашој кампањи. Млађан Ђорђевић је први пут дошао пре протеста, а онда и на протест у Брезјаку. Медији су нас до тог тренутка игнорисали, нико није хтео да извештава о томе, а онда су се упецали на фору “а, Ђиласов кум”! Загризли су добро и од тада више нико није могао да крије да постоји протест против отварања рудника – написала је Марија Алимпић.
Саво Манојловић је зауставио акције свог удружења “Крени – Покрени” око блокада саобраћаја после разговора с Вучићем. Драган Ђилас је дао легитимитет монтираним изборима после разговора с Вучићем. Но, дикатору је неопходна помоћ свих и свакога на јавној сцени. За дување у његову тикву добар је и Горан Свилановић, бивши шеф дипломатије СР Југославије и актуелни генерални секретар Савета за регионалну сарадњу.
У време ДОС-ове владавине Вучић се заклињао да ће Свилановића, због “продаје србетине Хашком трибуналу”, истребити као губу. Вучић је тада тврдио да је Свилановић Албанац, па је логично што ради против српских интереса. Сада заједно продају целу Србију, а неистребљени Свилановић је постао други омиљени Вучићев Албанац. (Фахри зна ко је први.) Свилановић годинама подржава Вучићеве “политичке и економске реформе” и “бескомпромисни пут ка Европској унији”. Свилановић тврди да Вучића треба подржати да остане на том путу и да уведе санкције Русији. Вучићу је потребна помоћ таквих мува зунзара, које га стимулишу да што брже и јаче удари у зид. Поред њих, Вучић понекад изгледа као да је нормалан човек и одговоран политичар.
– Ми немамо непосредне алтернативе за руски гас. Дугорочни уговор о снабдевању истиче у мају. Ми ћемо покушати да потпишемо нови уговор. Морамо то учинити. Пре него што диверзификујемо наше изворе за снабдевање гасом морамо то учинити, морамо да преживимо, морамо да живимо – рекао је Вучић.
Условљен шибицарским карактером, Вучић намерава да у мају потпише нови дугорочни уговор о испоруци руског гаса, па да онда уведе санкције Русији. Због таквих примитивних штосева, којима годинама замајава све стране партнере, Вучић је већ нанео несагледиву штету Србији. И, наставиће. У најбољем случају, Руси ће пристати да продају гас по тржишним ценама, много вишим од досадашњих, и то с уговором с краћим роком. То неће помоћи Србији да преживи привредни колапс, али можда хоће Вучићу да добије похвале вашингтонских и бриселских дипломата и њихових абонената попут Свилановића.
Вучићу годи и мизерна, али много јефтинија, подршка јавних личности као што је Предраг Мики Манојловић. У наступу полтронства, Манојловић је Вучића назвао “српским Шарлом де Голом”. Пошто и сам има француско држављанство и порекло, по мајци, Манојловић је сличност Вучића са Де Голом пронашао, вероватно, у начину на који је окончана политичка каријера ратног војсковође и председника Пете Републике. Французи су одбацили Де Гола, а и Срби ће Вучића. Док се то не деси, Манојловић ће да га хвали. Многи верују да је за улизиштво награђен тиме што је његова супруга Тамара Вучковић постављена за директорку Југословенског драмског позориштва. С друге стране, Милан Лане Гутовић је тврдио да Манојловић бесплатно подржава Вучића: “Мики се није продао. Па, ко би хтео да њега купи?”
– Мики Манојловић је наш највећи живи глумац, поносан сам што је на тај начин говорио о мени. Поносан сам што је тај човек говорио слободно и из своје главе и што нисте могли чак ни медијски безобзирним приступом да му промените став – рекао је Вучић.
Као што је заборавио на претње истребљењем Свилановићу, заборавио је и своје старе тврдње да је Мики Манојловић масон и непријатељ Србије. Вучић је спреман да искористи свакога ко има употребну вредност за његове пропагандне акције. Спреман је и да их награди. То доказује и пример рвача Давора Шефанека.
После освајања златне медаље на Олимпијским играма у Бразилу, Штефанек је похвалио Вучића. Награђен је местом председника Спортског савеза Србије. Као прави напредњак, Штефанек се на тој функцији истакао корупционашком афером.
Против Шефанека и троје његових сарадника (секретара ССС Горана Маринковића, председника Рвачког савеза Србије Жељка Трајковића и секретара РСС Милана Јелића) поднета је кривична пријава због сумње да су, у периоду од 22. октобра 2021. до 21. априла 2022, са жиро рачуна ССС, противзаконито и без одлуке органа ССС на рачун приватне спортско-медицинске гимназије “Давор Штефанек” пребацили 37.345.456 динара. Гимназија “Давор Шефанек”, чија власница је његова супруга, новац је добила на име, како се наводи у пријави, “измишљеног и непостојећег школовања рвача у Србији”. Шефанек и његови партнери осумњичени су за злоупотребу службеног положаја и ненаменско трошење средстава, којим су му омогућили противправну имовинску корист. Такође, у кривичној пријави се наводи да су Штефанек и Маринковић новац (1.723.527 динара) намењен Спортском удружењу за рвање “Суплекс” из Краљева, у тајности и противзаконито, пребацили на рачун суботичке гимназије “Давор Штефанек”.
Не зна се колико ће тек кривичних пријава да буде поднето против Вучића. По ценовнику Шумског газдинства Јужни Кучај, одстрел једног вука кошта 63.750 динара. Политички одстрела Александра Вучића коштаће много више, у складу са штетом коју је нанео након што се из радикалске подгузне муве трансформисао у вука самотњака.
Ако буде имао среће, казну ће одробијати у неком српском кавезу, на месту злочина.
