Уместо чланства у ЕУ, сад нуде „европску политичку заједницу”

БРИСЕЛ – Француски председник Емануел Макрон има подршку Италије за стварање „европске политичке заједнице”, која би земљама Западног Балкана, Украјини, Грузији и Молдавији омогућила да се економски прикључе Европској унији ако поштују европске вредности, пише данас француски лист Монд.

Макрон има подршку италијанског премијера Марија Драгија за предлог формирања „европске политичке заједнице”, којом би, како оцењује Монд, била створена „Европа у две брзине”.

То се поклапа с изјавом бившег италијанског премијера Енрика Лете да је нарочито нужно отворити врата приближавању Унији Украјине, која је у рату с Русијом, кроз стварање „европске конфедерације” у којој би ЕУ биле придружене и земље Западног Балкана, као и Грузија и Молдавија.

Макронов предлог је добио видан одјек у јавности и медијима у ЕУ, али се указује и да је немачки канцелар Олаф Шолц, после јучерашњег разговора с француским председником у Берлину, указао да је то „веома занимљива замисао с обзиром на велике изазове” с којима је Унија суочена.

„Али, то не сме спречити оно што смо започели, а то су захтеви за чланство у ЕУ на којима дуго радимо са земљама Западног Балкана”, додао је Шолц, пренела је Бета.

Француски медији подсећају да је европску конфедерацију још 1989. предложио тадашњи председник Француске Франсоа Митеран, али да није наишао на подршку, и наводе да је Макрон сада нагласио да је створена ситуација у којој је нужно да све европске земље „покрену историјско размишљање о будућности континента”.

Лета, генерални секретар италијанске Демократске партије и председник Института Жак Делор, наводи да прикључивање земаља Западног Балкана и Украјине, Грузије и Молдове Унији нарочито може да уклони разочарање и незадовољство због спорог напретка западнобалканских партнера на путу ка чланству у ЕУ.

Макрон је јуче, током говора у Европском парламенту, оставио могућност да у „европску политичку заједницу” буду укључене и државе које су напустиле ЕУ или су одустале од уласка, Велика Британија и Исланд.

Утешна награда уместо пуноправног чланства

Председник Француске Емануел Макрон је предложио формирање нове политичке заједнице у Европи, у којој би били и Украјина и Западни Балкан, док Немачка не жели да буде „кочничар”, али има другачије погледе на будућност региона.

Макрон јуче у Берлину рекао да би централни део те заједнице чинила Европска унија јер би се тако, у актуелној геополитичкој ситуацији, могле окупити и оне земље које нису или не желе да буду чланице ЕУ и додаје да је немачки канцелар Олаф Шолц ту идеју назвао „веома занимљивом”.

Ради се о идеји која подсећа на привилеговано партнерство, што је ЕУ одавно хтела да понуди Турској као својеврсну „утешну награду”, уместо пуноправног чланства, а Макрон је представио и у Европском парламенту у Стразбуру, где се одржавала Конференција о будућности Европе, пише данас Дојче веле.

У ЕУ, а поготово у Француској, влада велика скепса око идеје даљег проширења и да се Макрон, баш као и његови претходници у Јелисејској палати, уместо тога залаже за продубљавање интеграција ЕУ у садашњем саставу.

Он је у понедељак предложио и промену Уговора о ЕУ, односно укидање консензуса приликом доношења одлука које се тичу рецимо фискалне или одбрамбене политике. По том предлогу, предвиђа се доношење одлука „квалификованом већином” гласова.

Упркос томе што је немачки канцелар Шолц благонаклоно реаговао на Макронове предлоге, формирање евентуалне политичке уније могло би да доведе до нових конфликата: Украјина инсистира на пуноправном чланству у ЕУ и НАТО.

Канцелар је после састанка с Макроном на конференцији за новинаре изричито рекао да та идеја не би смела да доведе до тога да се одустане од ЕУ-перспективе шест земаља Западног Балкана – преноси немачка агенција и подсећа да се због руског и кинеског утицаја у региону Шолц протекле недеље заложио за улазак Србије, Албаније, Северне Македоније, Црне Горе, Косова и БиХ у ЕУ и то што је брже могуће.

Макрон и Шолц су, како се наводи, нагласили значај сарадње са шест наведених земаља Западног Балкана, Макрон је потврдио да током председавања ЕУ (до краја јуна) жели да организује самит о Западном Балкану, а Шолц је најавио да и убудуће жели да форсира Берлински процес с циљем да се успостави заједнички економски простор у региону што је процес који је започела његова претходница Ангела Меркел, подсећа Дојче веле, пренела је Бета.

На Макронове захтеве за промену Уговора о ЕУ, Шолц одговара да Немачка неће бити „кочничар”. Ипак, по његовом мишљењу, могуће је доћи до ефикаснијег функционисања ЕУ и на друге начине као на пример укидањем начела доношења одлука у Унији консензусом.

Више земаља ЕУ у понедељак се успротивило француском предлогу. Међу тих 13 држава су и скандинавске чланице, као и Хрватска, Словенија и Пољска. За усвајање промена Уговора о ЕУ потребна је подршка свих 27 земаља, односно ратификација у парламентима свих чланица Уније.