Колико год да су пандемија и украјинска криза, а посебно санкције Запада Русији, пореметиле пре свега тржиште хране, енергената, вештачких ђубрива, Кина се успешно носи са овим изазовима који су додатно усложили глобалне трендове, сматра стручњак за Кину, др Драгана Митровић. Спољнотрговински показатељи о томе су недвосмислени.
Укупан спољнотрговински суфицит Кине у априлу је био 51 милијарду долара у односу на 47,3 милијарде у марту. Тај мартовски је, пак, више него дупло премашио прогнозираних 22,4 милијарде долара. О добром мартовском резултату најбоље сведочи податак да је у истом месецу прошле године спољнотрговински суфицит био око четири пута мањи и износио 11,8 милијарди долара.
У Кини нема кризе
Упркос већ видљивим последицама специјалне руске војне операције и Западних санкција, посебно по привреду ЕУ, мањи раст кинеског извоза у априлу због закључавања појединих кинеских градова услед појаве ковида, ипак је био већи него што је Блумберг предвиђао. Уместо процењених 1,9 одсто, порастао је 3,9 процената.
На питање да ли је Кина у неку руку искористила ситуацију до које је довела украјинска криза, професорка београдског Факултета политичких наука (ФПН) и директорка Центра за азијске студије, Митровићева за Спутњик каже да су ови показатељи само наставак од раније присутног тренда, јер је глобално привредно клатно још раније усмерено на исток и Азију.
Она не спори да ће због дешавања у Украјини неминовно поскупети и производња у Кини због раста цена одређених сировина из Русије и Украјине. Додаје и да ће тржишта Америке и ЕУ унеколико бити затворена за Кину, али не из политичких разлога већ зато што је куповна моћ грађана опала, а повећала се неизвесност у привреди. Због тога ће генерално бити смањен њихов увоз, не само из Кине.
Трговински суфицит
Упркос томе, трговински суфицит Кине са ЕУ је у априлу био готово 50 одсто већи у односу на исто време прошле године. Нарастао је на 19,6 милијарди долара, каже наша саговорница.
Ни украјинска криза није зауставила раст кинеског спољнотрговинског суфицита
© AP Photo
Митровићева, међутим, указује да упркос свим изазовима динамизам у Азији, која је кинеско највеће тржиште, нимало не посустаје.
„За Кину је тржиште десет земаља АСЕАН-а највеће спољно тржиште, после њега је тржиште ЕУ, а на трећем месту тржиште Америке. Кинески извоз у земље АСЕАН-а је порастао готово осам посто у односу на прошлу годину, а такође и увоз. Ту је тај динамизам готово неометен, док је увоз из ЕУ опао готово 12,5 процената, а извоз растао око осам посто“, илустровала је професорка ФПН-а.
Она објашњава да је сада много веће учешће свих економија у међународним ланцима продаје и производње и да је Кина као чворишна тачка глобалне производње у прилици да више извози. Већа је глобална тражња, почеле су да се отварају друге привреде, САД и ЕУ су гурнуле огроман новац да би одржавале привреду и потрошњу грађана. Све то, како додаје, даје подстицај кинеском извозу.
Способност ублажавања кризе
Због улоге Кине у глобалном економском систему, где је она за сваку државу један од два-три највећа економска партнера, она има далеко већу могућност ублажавања кризе до које дође у једном сегменту економије јер се увек отвори нека нова могућност на другој страни.
Напросто, има већи маневарски простор, истиче Митровићева, поготово што, подсећа она, постоје растуће економије које нису толико зависне од Запада.
„Индија, која је имала огроман раст у првом кварталу ове године, Индонезија, Малезија, Тајланд, Филипини, све су то растуће економије са великим потенцијалом. Земље АСЕАН-а имају уговор о слободној трговини са Кином, преговарају са Евроазијском економском унијом. Глобални економски динамизам је премештен у регион Азије и иако се и на њих глобална криза одражава, то се дешава у далеко мањој мери него што је то ситуација у Северној Америци и у Западној Европи“, објашњава директорка Центра за азијске студије.
Нови тренд
Тај тренд је, напомиње она, био видљив и пре украјинске кризе. Они су добро умрежени и већ готово деценију је њихова међусобна размена почела да замењује вишедеценијски тренд који је од краја другог светског рата био доминантан а то је трговина између најразвијенијих делова света и растућих економија.
Сада њихова међусобна трговина игра све већу улогу јер су оне све мање зависне од земаља Запада и у технолошком и финансијском смислу.
„То су велике државе. Индија је огромно тржиште, Индонезија, само Вијетнам има тржиште величине Немачке. Ми често заборављамо колико су то велике државе и колики је њихов произвођачки и трговачки потенцијал. Када се међусобно умреже, када сарађују, када се договарају, њихова моћ је велика“, истиче професорка ФПН-а.
То је каже већ видљиво и у Светској трговинској организацији где су оне сада потпуно блокирале даљи ток преговора зато што најразвијенија група земаља игнорише њихове захтеве. Њихова економска моћ је, међутим, преточена у преговарачку моћ која не дозвољава да се ти трендови одвијају онако како то искључиво одговара најразвијенијим државама света, напомиње она.
Глобални економски динамизам је премештен у регион Азије
Кина наставља да расте упркос новим изазовима
Митровићева сматра да ће у условима украјинске кризе и последица пандемије тај раст Кине у међусобној трговини и привредној сарадњи са САД и ЕУ и даље бити настављен.
Она посебно указује на то да сарадња Кине, Индије и Русије пружа огромне могућности, као и чланица БРИКС-а чији ће самит ове године бити одржан у Пекингу, а групе 20 најразвијенијих земаља на јесен у Индонезији.
Кина која заговара и подржава овакве иницијативе, је на добитничкој страни како се то данас каже и будућност човечанства логично је да лежи у државама које представљају његову огромну већину и где је највише младог света, оценила је саговорница Спутњика.
