Рељић: Антисрпска политика је – званична немачка политика

• Идеја да се „дисциплиније“ Република Српска, по Шолцу је – централизација по муслиманско-бошњачкој мери. Томе би се могли обрадовати само Шолцови или Бајденови Срби, али њихов број је у нивоу статистичке грешке. Дакле, и ово је понуда да се још једном себи пуца у слепоочницу.
• Шолц је за: признањe Косова, ликвидација Републике Српске и неслобода избора шта да се ради у преломном времeну, удрање печата геноцидног народа на чело и понуда да се некад (вероватније никад) укрцате на брод ЕУ који све више личи на Титаник…
• Путин је за: одбрана од печата геноцида, подржавање Резолуције 1244 СБ УН која Косово ситуира као део Србије са високом аутономијом, дакле – територијални интегртитет, заштита положаја Српске у БиХ по Дејтонском споразуму, приступ енергентима по специјалним условима за земље које нису „непријатељи Русије“
• Министарка унутрашњих послова, Ненси Фезер, препоручује Немцима „да за сваки случај припреме залихе хране и лекова код куће. Је ли то некоме заиста личи на земљу у којој ће грађани с одобравањем подржавати ширење Европске уније?

Пише: др Слободан Рељић,

публициста, социолог и политиколог

Олаф Шолц баш уме да се упушта у српско питање. По принципу као да је пао с Марса.

Прво је у Москви Владимир Путин морао да га исправља да је и пре Украјинске кризе било рата у Европи после Другог светског и да га подсети на – СР Југославију, односно Србе. И да је Немачка учествовала у бомбардовању и убијању.

А сад је опет легалну борбу Срба у Босни и Херцеговини за поштивање Устава и Дејтонског споразума сањиви Шолц означио као – сецесију, тј. сецесионистичку политику.

Код Шолца антисрбизам се појаљује као ендемска болест

Наравно, ту нема случајности. Антисрпска политика је званична немачка политика. Ту никакве тактике нема. Јер изасланик немачког Бундестага за БиХ је Адис Ахметовић – Немац имена и презимена које неупитно сугерише његово етничко порекло. Младац је из Шолцовог СПД. Социјалдемократа. Што, наравно, не би било само по себи проблематично да младац није јавно и на сав глас показао да заступа радикалне бошњачке ставове кад је решавање босанских конфликта у питању.

Кад Адис наступа Бакир Изетбеговић може да рачуна на сигурне поене на међународној сцени. А и Срби и Хрвати Адиса доживљавају као „бошњачку бебу“.

Дакле, од Шолца се увек и свуда може очекивати да неће уважити ништа од српских интереса у Босни, а богами, ни у било којој другој ситуацији кад је тзв. Западни Балкан у питању.

Проблем је што је Олаф канцелар СР Немачке, што носи одређене последице. Не зна се ко је од деведесетих од немачких канцелара имао било какво резумевање за српско питање, па се код Олафа антисрбизам појаљује као ендемска болест.

И тако је неупитно јасно да никакве речи не могу утицати на њега, па ни оне српског члана Председништва БиХ Милорад Додик који је немачком канцелару објашњавао „да не води сецесионистичку политику“ и да „не постоји ниједан акт којим би се то могло доказати.“

Наравно, да Шолца акти не интересују.

 

И да живимо у нормалном свету у коме се држи пре свега до кредибилитета државне политике а и до међународног права, било би „невероватно да један тако важан државник као што је немачки канцелар Шолц паушално даје оцене које су резултат муслиманске пропаганде из Сарајева.“

„Ми се боримо за Устав. Они покушавају да то прогласе сецесијом“, изјавио је Додик. „Канцелар Шолц је говорио и о владавини права за коју изгледа сматра да је привилегија само моћних држава, јер како онда објаснити чињеницу да та иста Немачка подржава Кристијана Шмита који је мимо свих правних претпоставки дошао у БиХ и рекао ‘ја сам високи представник’“, навео је српски члан Председништва БиХ.

Називати Немце политичким „српским пријатељима“ просто је неумесно

То што наши политичари понекад назову немачке политичаре из власти „пријатељима Србије“ простом народу служи за лако зезање у кафани.

О Немацима се има шта лепо рећи, наравно, али у последњих век и по називати их политичким „српским пријатељима“ просто је неумесно. Посебно је неумесно ако се при том не говори о ретким високоморалним појединцима као што су у данашње време Вили Вимер или Петер Хандке и још покоји.

 

Шта је „немачко пријатељство“ најбоље се видело приликом недавне посете Берлину српског председника Александра Вучића.

После гомила лепих и пригодних речи које политичари баце пред извештаче који „путују с председником“ и не воле да мисле ни о чему, већ други дан, кад се погледало по том мутном материјалу, постало је јасно да се „наша земља условљава – улазак у Европску унију у замену за споразум са Приштином којим се фактички признаје Косово, ‘дисциплиновање’ Републике Српске и одрицање од Русије“.

Шта ту још фали? Да нам Немци поделе цијанкалијум таблетице па кад постанемо „добри“ по немачким потребама, свако да прогута своју.

Шолц  је „партнер“ Србији у самоубилачкој акцији

Ипак, то су ставови оног кога званичне власти у Београду деценијама називају „наш стратешки партнер“.

У каквој стратегији нам је Шолц „партнер“? У самоубилачкој!

Најгоре од свега је објашњење да је Владимир Путин подсећајући САД, Запад па и Немачку како је на Косову прекршено све што се подводило под међународно право, угрозио наш положај.

Шта се то променило у ставу САД, Запада, Немачке? Ништа. Само су постали још хистеричнији – због тога што је њихов однос према међународном праву осветљен до краја.

Међународни бандитизам Запада на делу

И јасно се види шта је то. Међународни бандитизам!

Право да они безусловно одређују шта је „добро“ а шта „зло“, право да отимају противно не само праву него и врховним начелима капиталистичког Запада – имовину, и државну и приватну, право да неки блесави политички бирократи шире антируску хистерију (то је само мустра у којој се могу мењати подложници), да се са универзитета избаци највећи писaц у историји и то у истом коду – као и руске мачке, руски фудбалери, Руси који воле добар медитерански еспресо…

Увек се питам шта би Гете на то рекао?

Да ли би то доживео као потпуно отелотворење његовог Фауста или би безусловно „осудио“ напад Руса на Азов-нацисте и сачекао да Володимир Зеленски објави јавну похвалу која би га сврстала у „добре Немце“ и сачекао позив да се прикључи „срећницима“ кад се на неком тргу буде рушио неки лепи споменик Пушкину.

 

И? Па, идеја је да им се да неупитна сагласност, са свих страна, па и из Србије и од свих Срба, да они и даље – газе међународно право, суверенитет држава и слободу народа.

Демократска, тј. социјалдемократска Немачка, даће нам прилику да себи пуцамо у слепоочницу, а они ће то сматрати нашим доприносом стаблизацији европских прилика.

Хитлер је, као и Шолц, радио на укључивању Срба у „европску породицу народа“ по немачким правилима

У историји је било свакаквих прилика и појава, али овакво банализовање односа надилази Адолфа Хитлера – он је, сетићете се, нудио да немачке трупе не окупирају јужнословенску државу ако се она придружи фронту у којем је и тада, као данас, била готово читава „демократска“ Европа.

Хитлер јесте, као и Шолц, радио на укључивању Срба у „европску породицу народа“ по немачким правилима, али није успео да утиче на носиоце власти у Србији да пуцају на Русију, и то бољшевичку Русију.

 

И генерал Недић и Димитрије Љотић су били антибољшевици, али то није био довољан разлог да – постављајући насупрот народног поверења у Русе – шаљу Србе против Руса. Шолц не би имао тај проблем. То се зове демократски прогрес.

Европски прогрес.

Играјући на карту воље српских политичара (и власти и опозиције) да су на „европском путу“, Шолц је понудио – подршку на „путу“, ако они признају Косово!?

Ако се осврнете преко сивих поља наше демократске и европске транзиције видећете стално исто. Само је ово још суморније и хистерично, брате.

Шта рећи на то? Да ли он њих сматра толико блесавим да пристану на тако сумануто решење или и не размишља – него само дела?

Он просто не верује да они имају право да одлучују.

Немцима, као и другим европским силама, је то често изгледало нормално у историји, али тако се наступало кад ти се моћ повећала.

Не знам да ли у Шолцовој Немачкој иједан грађанин у овом часу мисли да се моћ Немаца увећава.

Постоје, наравно, многи којима пада на памет, посебно кад се поднапију пива петком увече, да би требало тако сурово млатнути Ујка Сама да он почне да размишља да немачки народ пусти да суверено наступа. Али, ретки су они који то смеју споменути и у најбенигнијим формама.

Чак не постоје услове ни да се тако огласи нека дворска луда.

Понуда Шолца и Путина Србији

Идеја да се „дисциплинију“ Република Српска, по Шолцу је централизација по муслиманско-бошњачкој мери. Томе би се могли обрадовати само Шолцови или Бајденови Срби, али њихов број је у нивоу статистичке грешке. Дакле, и ово је понуда да се још једном себи пуца у слепоочницу. Али то „нашег пријатеља“ Шолца не брине. Напротив, он инсистира!

Дакле, нема ту никавих преговора. То су уцене. Рећи да су политичке – ублажавање је бруталности.

И сад, хајде да ставимо пред себе две понуде:

прва, Олаф Шолц

а друга, Владимир Путин. Укратко, наравно.

Шолц: признањe Косова, ликвидација Републике Српске и неслобода избора шта да се ради у преломном времeну, удрање печата геноцидног народа на чело и понуда да се некад (вероватније никад) укрцате на брод Европске уније који све више личи на Титаник…

Путин: одбрана од намера ударања печата геноцида, подржавање Резолуције 1244 СБ УН ,међународног акта који Косово ситуира као део Србије са високом аутономијом, дакле – територијални интегртитет, заштита положаја Републике Српске у БиХ по Дејтонском споразуму, приступ енергентима по специјалним условима земаља који нису „непријатељи Русије“ а што је шест седмина становништва у свету, право одабира система и пута у преломним временима…

И? Само слепац би се замислио шта је за Србе и Србију боље. Јер, свако у Београду ко влада државом Србијом мора имати на уму Србе који су распадом Југославије остали у другим државама. То надилази баналност дневног интереса и плиткоумне политике.

Овде ваља додати још једну чињеницу о Немцима и Немачкој. Ону о томе каква је сила силна Немачка.

Ову Немачку је бесловесно поредити и са Бизмарковом Немачком, и са немачким царством пред Први светски рат, и са Трећим рајхом у коме се поздрављало са „Хајл Хитлер“…

У великој америчкој лиги окупираних народа Немци су неприкосновени „шампиони“

Немачка коју води Олаф Шолц (који је апсолутно неупоредив и са чувеним СПД-лидерима Вилијем Брантом или Хелмутом Шмитом) још увек је најокупиранија земља у Европи.

 

Не значи, рекох, да неће доћи дан кад ће Немци гледати у леђа америчким трупама које одлазе из њихове земље, али сад је у Немачкој 119 америчких војних база, а неке од њих као Баварија и Рамштајн су од изузетног глобланог геостратешког значаја. У великој америчкој лиги окупираних народа (750 војних база по свету) Немци су неприкосновени „шампиони“.

Дакле, то што су Американци немачку канцеларку Ангелу Меркел – која се према Шолцу појављује као политичка громада – прислушкивали (нису то ни прикривали) 24 сата – остаје до даљнег.Који је то велики лидер у историји, тако грубо контролисан од „старијег брата“, могао да доноси самосталне и квалификоване одлуке? Нико и никад.

Може ли Шолц да личи на великог лидера?

А коме Шолц уопште може да личи на великог лидера?

Посебно у времену када његова министарка унутрашњих послова Ненси Фезер препоручује Немцима „да за сваки случај припреме залихе хране и лекова код куће. Ако струја нестане на дуже време или свакодневни живот на неки други начин буде ограничен, било би мудро имати хитне залихе хране код куће“, изјавила је Фезерова за Ханделсблат.

Државне мере цивилне одбране треба да обухвате не само „техничка питања“, већ и „залихе хране, лекова и медицинског материјала“, нагласила је министарка.

Је ли то некоме заиста личи на земљу у којој ће грађани с одобравањем подржавати ширење Европске уније? И који ће бринути за суверенитет парадржавне творевине која се по медијима провлачи под именом „Косово“?

Ако ствари наставе да иду овим током даваће се читав Западни Балкан за резервоар евродизела и пола кила млека у праху.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ