Неопходно је да струја поскупи између 20 и 40 и више процената, рекао је данас за Танјуг председник Надзорног одбора Електропривреде Србије Јован Деспотовић.
Он је навео да је ЕПС имао прошле године одобрење да подигне цену струје скоро 10 посто и није подигао.
Додаје да је последњих година имао одобрење да повећа цену 5-7 посто и није то учинио, него је подизао по два посто.
„То се с поскупљењем акумулисало и сада је то неких 20, 30, 40 и више посто повећања цене. Ко ће да одобри и пресече не знам”, рекао је Деспотовић.
Додао је да грађани морају да знају да је ЕПС већ у закашњењу са ценом струје.
„Није коришћено ни оно поскупљење које је ЕПС могао да искористи. Ко је кочио, не могу да кажем”, рекао је он.
Деспотовић је навео да цена струје није само економска категорија, него је битна због уштеде ресурса односно угља и воде.
„И због тога је треба подићи, и да се и тако људи упозоре да не могу да троше неограничено за мале паре, јер штедње нема када су вода и струја готово џабе. Не сме више да се пропушта прилика за повећање цена струје, да би се људи дисциплиновали”, поручио је.
Количина електричне енергије коју ЕПС увози мења се од ситуације до ситуације и у току дана, навео је и додао да се управља се производњом струје са реверзибилне хидроелектрана Бајина Башта.
Навео је и да је увожено између 20 и неколико стотина мегават сати дневно.
Деспотовић је истакао да индустријски потрошачи сада плаћају 75 евра по мегават сату, и оценио да је то потцењено, односно испод цене увоза коју плаћа ЕПС.
„Мислим да то мора да се повећа. Само неколико дана је увоз био 30 до 50 евра по мегават сату, а редовно се плаћа већа од те цене”, рекао је он.
Деспотовић сматра да ће цена за привреду морати да се повећа па нека један део плаћа држава а један део привредници.
Он је оценио да је одобрени увоз угља одлична ствар за ЕПС и подсетио да је угаљ и раније увожен а не само крајем прошле године.
„Кад се саплетете у ископу домаћег угља онда у већој количини увезете угаљ, премостите проблем, и идете даље. То није катастрофа, ни пропаст света, можда је требало мало раније реаговати са увозом угља, као што је раније рађено”, рекао је он.
Упозорио је да су ризици ако не буде повећање цена струје да ће држава све више да плаћа увоз струје, као и да се даље девастирају и водни ресурс и угаљ, јер ће бити коришћени како се мора а не како би требало.
Он је подсетио да се повећање производње у Србији до кога је дошло кроз развој привреде није испратило изградњом нових капацитета у ЕПС-у, а као пример навео да се хидросектор 30 година није померио с места.
„Поскупљење струје мора да буде, јер оно најбоље што имамо од ресурса а то су вода и струја готово уопште не плаћамо”, поручио је он.
Указао је да су и грејање и хлађење на струју врло јефтини за грађане у односу на друге ствари, попут рачуна за мобилне.
„Зашто је изостао притисак на грађане у последњих па и две деценије да се штеде струје и вода. То није популарно. А то је повратна спрега, када би се штедело било би много боље. Не штеди се само због цена него због тога што те ресурсе треба чувати”, поручио је он.
Деспотовић је истакао да је неопходна и планска студија коришћења постојећих капацитета која ће све обухватити и поправку, и ремонт и дораду капацитета.
Упозорио је и да управљање водним ресурсима у Србији готово не постоји, јер је надлежност подељена на пет министарстава.
Рекао је да је неопходно да управљање ЕПС-ом буде засновано на ономе што имамо у рукама.
„Нисам љубитељ угља ни термоелектрана, нити хидроелектрана, посебно – већ само у контексту. Морамо морамо много бољу координацију да имамо, а те координације нема”, рекао је он.
Додао је да су обновљивих извори енергије изванредан шлаг на торту.
„Ја сам и за соларне и ветрогенераторе у највећој могућој мери да би допуњавали ово што нам је у рукама” рекао је он.
Додао је да је неопходно поправити све што је покварено у термо сектору, и да капацитети буду на вишем технолошком нивоу, и упозорио да у хидро сектору многе ствари који су започете нису урађене.
„Морамо да направимо такозвану планску студију, која креће од оног што имате у рукама. Координација може да се направи тек ако се направи стратегија. ЕПС има незавршене стратегије, једну прави Министарство рударства и енергетике, а нису усаглашене. Моје скромно мишљење је да држава мора прво да направи стратегију, па онда да се ради по секторима”, закључио је Деспотовић.