Влада Србије, послушала је народ који очито боље зна од ње проблеме, па је променила своје претходно погрешно мишљење о извозу сировина за производњу хране, па је опет изменила одлуке о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно-прехрамбених производа битних за становништво, којом се омогућава повећање квота за извоз пшенице на 220.000 тона и пшеничног брашна на 23.000 тона на месечном нивоу.
– Оваква одлука донета је с обзиром на то да је снабдевеност домаћег тржишта овим производима стабилна, а имајући у виду да је, анализом залиха, утврђено да је тржишни вишак већи од предвиђене квоте за мај месец, па је неопходно ослобађање складишног простора за нови род, односно производе, наведено је у саопштењу из Владе Србије.
На седници је, како се додаје, усвојена измењена и допуњена Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2022. години на основу које се омогућава исплата премија за млеко за додатних пет динара за први квартал текуће 2022. године. Зашто нема системских решења. Све се решава уредбама, а то је увек кратког даха. Такво решавање проблема никада није донело дугорочно решење, већ само ,,гашење пожара“.
Подсетимо, Влада Србије је претходно, 20. априла, одобрила месечне квоте за извоз по 150.000 тона пшенице и кукуруза, 20.000 тона брашна и осам милиона литара рафинисаног сунцокретовог уља.
Да подсетимо само, проблеми су се јавили када је почела интервенција Русије у Украјини. Почело је са причама из робних резерви да имамо у резервама наводно око 800.000 тона пшенице, затим око два милиона тона кукуруза, значајне количине јестивог уља. Приликом провере наводно оваквог стања, утврђено да је да је то било само у мислима и жељама. Односно, да те пшенице нема!
Истраживањем овог аутора утврђено је да се робне резерве Републике Србије чувају у 88 приватних силоса широм Србије и још у два државна силоса, када је пшеница у питању. Сад је потребно да се залихе продају, добра је цена пшенице, а и треба створити места за нови род који стиже у јулу 2022. године. Иако надлежни истичу да се контроле обављају редовно, тек сад када је храна постала ХИТ, виде се резултати таквих редовних контрола!? Проблем је што власти не информишу јавност колико су стварне залихе, колике би требало да буду у сваком тренутку, у мирнодопском или ратном стању. Правило је у целом свету да увек, у мирнодобпско доба, мора да буде у залихама десет одсто потреба основних намирница. Држава сама треба то да одреди које су основне намирнице. То одређују услови у којима се налази земља, географски положај, потребе… За Србију то би значило, примера ради око 155.000 тона пшенице 400.000 тона кукуруза, око 8.200 тона јестивог уља, више десетина хиљада тона меса… Међутим, колико имамо не знају ни функционери који су за то задужени. То је показало садашње стање када је то требало да се утврди.
Србија је испоручила више од 300.000 тона прехрамбених производа државама Африке! Испоруком 40.000 тона прехрамбених производа Централноафричкој Републици, у целини је реализована прошлогодишња иницијатива председника Републике Србије Александра Вучића и Владе Србије о помоћи у храни пријатељским државама и народима афричког континента, пише Курир.
У периоду од јануара до априла 2022. године, прехрамбени производи (тестенине, со, уље, шећер, и др.) у укупним количинама од више од 300.000 тона испоручени су у пријатељске државе Зимбабве, Мадагаскар, Есватини, Унију Комора, Лесото, Централноафричку Републику и Либан. Хуманитарни карактер и значај ових донација Републике Србије посебно је апострофиран растућим ценама хране на међународном тржишту и увећаним глобалним ризицима од несташица.
Помоћ у прехрамбеним производима – заједно са претходно реализованим донацијама вакцина пријатељима у Анголи, Кенији, Уганди, Зимбабвеу, Екваторијалној Гвинеји, Намибији, Тунису, Либану и Ирану – потврђују суштинско опредељење Републике Србије да развија свеобухватне односе са државама Африке и Блиског истока на темељу равноправности, узајамног уважавања и пријатељске сарадње.
Овим донацијама Република Србија се још једном афирмисала као држава која води политику мира, међународне солидарности, и принципијелног поштовања међународног права, кажу власти.
Колико вреди једна „црвена“ – цене расту из дана у дан, а докле ће?
Економске последице пандемије још нису попустиле, а светско тржиште су погодиле енергетска криза и рат у Украјини. У таквим околностима општи ниво цена је у порасту на целом свету, па и у Србији, а питање које све брине је – колико ће се још инфлација кретати узлазном путањом?
Осетнија поскупљења, прво хране и енергената, почела су на јесен прошле 2021. године, а онда једно за другим, цене су из месеца у месец све више расле. У 2022. години рекордно је поскупела храна, највише поврће, затим уља и масти, кафа, месо, млечни производи и јаја. Велики раст цена и даље бележи гориво.
Аналитичари предвиђају да нова поскупљења од маја 2022. године тек следе. „Може све да поскупи због цене енергената. Оно што данас не можемо знати је каква ће ситуација бити с набавком енергената у Србији. То је потпуно политичка тема и има мало везе са економијом. Ако би се то десило, мање-више, имали бисмо нови талас општег поскупљења“, објашњава за Н1 економиста Александар Стевановић.
Основна врста хлеба се још може наћи по цени од 46 динара, на колико је до 11. маја ограничена уредбом Владе Србије. Међутим, поскупели су сви други пекарски производи. Уколико држава не настави са интервенцијом, неке процене кажу да би и хлеб могао да скочи на 70 и 80 динара. Питање је да ли ће се цена ту зауставити. Цене ће да расту до нивоа докле год народ буде имао пара да плаћа. И богати и сиромашни!
„Сиромашнима је најтеже, јер, њима је храна лавовски део издатака које имају. Можда би за државу било боље да, уместо што поклања 100 евра коме падне на памет, да поклања онима који су заиста у нужди“, додаје Стевановић.
Влада је једно време покушала да сачува цене основних животних намирница, па ипак, поскупљења су снажно погодила грађане.
Чак милион пензионера у Србији месечно троши до 30.000, а половина запослених има плату до 50.000 динара. Просечна пензија у 2022. години износи 31.500 динара. Они су и пре раста цена највећи део дохотка издвајали да се прехране, а кажу да им баш то поскупљење најтеже пада. „Купујем мање количински. Ја сам пензионер, према томе, морам да водим рачуна, зна се какве су пензије“, истиче старија суграђанка.
Са друге стране, поскупљења много не дотичу пензионерку која прима инострану пензију. Један младић наводи да уз све трошкове становања, највише новца месечно даје за храну, док новопечена мајка истиче да је разочарана због односа државе којој су пуна уста о наталитету, а не ради ништа да би помогла родитељима који се једва сналазе.
Уместо статистичких бројки, инфлацију најбоље показују полупразне корпе и кесе у трговинама. Због тога су чести коментари да уместо хиљадарке, данас две хиљаде динара не вреде више од једног цегера из продавнице.
Проблеми суседа
Колико су наши први суседи у озбиљном проблему, говоре и подаци о захтевима који су стигли из Црне Горе.
– Исказане потребе Црне Горе за пшеницом су око 50.000 тона. Кукуруза за становништво око 3.000 тона, за сточну храну око 20.000 тона, а јестивог уља око седам милиона литара! Све ове количине су нам неопходне за шест месеци. Надамо се да ће Црна Гора званично бити изузета од забране извоза из Србије већ током следеће недеље, казао је Александар Стијовић, црногорски министар пољопривреде, члан Владе која је, подсетимо, осудила Србију за ‘геноцид’, одбила да потпише Темељни уговор са СПЦ и увек и у свакој прилици гласала и радила против интереса Београда!?!
Србија је претходно у оквиру иницијативе ‘Отворени Балкан’ донела одлуку о усаглашавању количина пшенице и кукуруза које ће бити извезене у Албанију и Северну Македонију, а према нашим сазнањима, наредних дана у то време, иста одлука требало је да се донесе и за Црну Гору, Босну и Херцеговину и Италију.
Скупља сетва
И пролећна сетва у Србији, која се обавља на око два милиона хектара, биће знатно скупља него у 2021. години. За овогодишњу сетву изузетно је скупо вештачко ђубриво, али и гориво. Јер, Србија је једина земља у региону која нема јефитнији дизел за аграр. Сетва кукуруза ове године скупља је за 50 одсто, а сунцокрета за 30 одсто. С друге стране, сетву обележава и висока цена жита и уљарица на домаћем и светском тржишту, што је подстицај да се значајнији посао у пољопривреди обави без обзира на скуп репроматеријал.
Поред свега, све се више дешавају и злоупотребе и фалсификовања уговора који се антидатирају тако да изгледа да су потписани пре доношења забране извоза, па је председник Вучић затражио од премијерке Ане Брнабић, министра унутрашњих послова Александра Вулина и директора БИА Братислава Гашића да се позабаве контролом спорних уговора.
– Реч је о уговорима који су наводно потписани пре него што је Влада усвојила одлуке о забрани извоза пшенице, брашна, кукуруза и сунцокретовог уља. Фалсификовањем исправа повећавале су се количине жита које су првобитним уговорима биле предвиђене. МУП и БИА заједно већ раде на овим случајевима, истражују, и сви који се баве кривотворењем и фалсификовањем биће похапшени – запретио је Вучић.
Како сазнајемо, одмах су откривена три уговора која су антидатирана, утврђено је да је накнадно повећана уговорена количина шећера, уља и брашна, а у томе су учествовале наше и иностране фирме. Касније утврђено да је још доста оних којима је била поверена пшеница на чување, који су изигравали то поверење државе. Даље истраге су у току. Таквих и сличних појава било је и протеклих година када је држава доносила сличне одлуке о забранама извоза. После је доносила супротне одлуке и исправљала своје грешке.
ПШЕНИЦА
800.000 тона пшенице, према евиденцији робних резерви има тренутно у робним резервама Србије (1. марта 2022. године);
1,5 милиона тона пшенице годишње су потребе Србије;
3,5 милиона тона је годишњи домаћи род пшенице;
КУКУРУЗ
Један милион тона кукуруза има Србија у резервама;
6,5 милиона тона је просечан годишњи род кукуруза;
3,6 милиона тона кукуруза су годишње потребе су за људе и стоку;
УЉЕ
232.000 тона сунцокретовог уља годишње се произведе у Србији;
82.000 тона су годишње домаће потребе;
ТАБЕЛА:
Највећи увозници српске пшенице до 1. марта 2022. године су:
(држава количина у тонама)
Италија 255.702;
Босна и Херцеговина 59.192;
Македонија 56.808;
Албанија 29.051;
Аустрија 8.010;
Црна Гора 6.513;
Немачка 961;
количине су изражене у тонама (Извор: Житоунија)
Како је могуће да се прво потпуно заустави извоз производа са већом додатном вредношћу, а приоритет да селективном одобравању извоза пшенице као сировине, на који начин се директно подстиче веће коришћење капацитета млинске индустрије у државама из окружења, а на штету коришћења капацитета домаће индустрије? То указује на закључак о недовољном знању оних који одлучују и животу потребама народа у Србији! Случај накнадног одобравања извоза пшенице (накнадног стицања знања и памети) за Македонију у количини око 100.000 тона (са образложењем да су те количине уговорене пре забране извоза – зашто се то није одмах знало?), а знамо да је Северна Македонија у последњих девет година у просеку из Србије куповала 67.288 тона пшенице, а у првих девет месеци текуће економске године 60.306 тона), намеће се и питање да ли наша Влада зна која количина те пшенице ће отићи у реекспорт суседним државама нашим директним конкурентима , наводи директор ,,Житоуније“ Здравко Шајатовић. Зашто су једнократни уговори о куповини пшенице (сматрамо да се и они као као међународни уговори морају испоштовати), добили приоритет у односу на дугогодишње уговоре наших извозника брашна са ино дистрибутерима и заступницима, истичу чланови овог удружења млианра у Војводини!
Влада Србије на сва указивања, постављена питања и предлоге млинске индустрије, месец дана није дала никакав одговор. После тога донела је супротне одлуке оним првима, где је у ствари признала своју грешку! Млинска индустрија се због смањене реализације и забране извоза брашна, гуши у залихама и било је сам питање дана када ће почети са смањивањем капацитета (економски је нерационално да се ради производње брашна Т-400, млин затрпа залихама осталих млинских производа), а не треба заборавити ни скори почетак годишњег ремонта млинских капацитета као и припрему силоса за пријем новог рода пшенице, јечма, овса и ражи. Врло је могуће да ће Влада, настави ли оваквом политиком према млинараима, од „силне бриге“ за сигурно и стабилно снабдевање домаћег тржишта брашном, уствари ускоро произвести несташицу тог производа на домаћем тржишту. Поступак Владе Србије не може се објаснити у домену рационално одговорног друштвеног понашања, а није наше да шпекулишемо ко ће из ове вештачки створене ситуације извући корист, наводи Шајатовић.
На крају да цитирамо једног високог страног дипломату који је за нас Србе пре тридесетак година рекао следеће:“ Ви Срби сте чудан народ, никада не пропустите шансу – да пропустите шансу“. Пример са непотребном забраном извоза појединих роба, па каснијим сазнањем пропуста, и накнадним одобравањем извоза, то и потврђује.
Једни гладују, други бацају храну
Храна више никад неће бити јефтина. У свету ће је бити довољно, али за оне који имају довољно пара. Поскупљиваће све дотле док народ има новца да је купује. Живећемо у времену у коме ће расти број гладних и оних који умиру због недостатка хране. Истовремено храна ће се бацати и у море, али ће бити оних који је немају довољно.
Поскупело је све, од меса до јаја, а биће још горе! Поједине врсте меса поскупеле су већ сада 30 и више одсто, а нова поскупљења месари најављују и пред Ускрс. И јаја су скупља, нема сумње да ће и она пред празнике ићи горе.
Осим тога, гориво је достигло врхунац, када се литар дизела примакао цифри од 200 динара, кошта 197 динара, док је бензин на 175 динара. После тога било је још једно поскупљење.
Цене основних животних намирница, брашна, уља, шећера, свињског бута и дуготрајног млека замрзнуте су још 15. новембра прошле године, а почетком фебруара Уредба је продужена за још три месеца до почетка маја. До краја априла биће продужена и Уредба којом држава ограничава највише малопродајне цене нафтних деривата. Одлука је продужена за још два месеца, значи за мај и јун 2022. године, када ћемо бити замрзнути са ценама.
Јунеће и свињско месо, домаћи сир и јаја, кромпир, ораси, банане – за годину дана у Србији поскупело је готово све, осим јабука и лимуна, који су према званичној статистици нешто јефтинији били марта 2022. године у односу на прошли.
Јунећа розбратна поскупела је за годину дана у Београду 210 динара, у марту прошле 2021. године килограм је коштао 690 динара, овог марта 2022. године чак 900 динара. Најчешћа цена килограма свињског врата и крменадле прошлог марта 2021. године у главном граду била је 450 динара да би сада коштала 140 динара више. Килограм пилетине је исти – 300 динара, показују подаци Републичког завода за статистику.
Јунетина је за годину дана највише поскупела у Суботици са 725 на 1.100 динара, 300 динара је скупља у Зајечару, исто толико и у Сремској Митровици, док је у Шапцу са 550 динара отишла на више од 930 динара. У свим градовима у Србији, које РЗС има у статистици, јунеће и свињско месо је поскупело.
Најскупље свињско месо је 590 динара и то у Београду, Суботици и Сремској Митровици (јер свиња је све мање и у свињском Срему). Прошле године, треће недеље марта, свињски врат по београдским продавницама био је 450 динара, што значи да је за годину дана цена скочила за 140 динара. Цена пилећег меса је у Београду остала иста ове као и прошле године, док је у већини градова незнатно поскупела, осим у Новом Пазару где је килограм пилећег меса значајније поскупео са 270 на 390 динара.
Скупљи су ове године и сир, млеко и јаја, комад јаја прошле године био је од 12,5 до 16 динара, ове се цена креће од 15 до 20 динара, колико је у Крагујевцу, Шапцу, Суботици.
Килограм домаћег сира је марта 2021. коштао у продавницама од 240 динара у Краљеву до 557 динара колико је био у Зрењанину и Зајечару.
Очишћени ораси су у продавницама овог марта коштали од 750 у Зајечару и 780 у Врању, до 1.300 динара у Београду, Ваљеву, Краљеву, Шапцу, Новом Саду, Зрењанину и Суботици. Прошле године цене су биле знатно ниже, 1.180 динара били су најскупљи ораси у Сремској Митровици, најјефтинији у Врању 715 динара, али је у просеку цена била око 1.000 динара за килограм.
Најпродаваније воће банане прошле године коштале су од 100 до 150 динара по килограму, а ове године су нешто скупље. У Новом Пазару су треће недеље марта 2022. године коштале 130 динара што је било најјефтиније, док су у Крагујевцу, Лесковцу, Смедереву, Новом Саду и Сремској Митровици коштале чак 160 динара. У већини градова за годину дана банане су поскупеле 20 до 30 динара.
Килограм јабука прошле године коштао је од 60 динара у Ваљеву до 110 динара у Смедереву, а најчешћа цена у продавницама била је 99,99 динара. Јефтинији него прошле године је и лимун, марта 2021. продавао се по цени од 115 до 190 динара, док је ове године његова цена у продавницама од 90 динара у Врању до 150 динара у Новом Пазару.
Следи нам двоцифрена инфлација?
У поређењу са Србијом вишу међугодишњу инфлацију имале су Белгија (8,5 одсто), Пољска (8,7 одсто), Чешка (8,8 одсто), Естонија (11,0 одсто) и Литванија (12,3 одсто) у јануару, а Белгија (9,5 одсто), Чешка (10,0 одсто), Естонија (11,6 одсто) и Литванија (14,0 одсто) у фебруару 2022. године.
„До сада је владајућа партија обећавала да ће савладати инфлацију, а сада када буду у већини у парламенту мораће да ураде нешто да је успоре. Овако како сада стоје ствари инфлација ће прећи у двоцифрену, што је опасно јер се теже може вратити назад“, каже за јавност економиста Милан Ковачевић. Аналитичар и економиста Саша Ђоговић додаје да је неминовност да ће цене порасти још и да ћемо тек када буду одмрзнуте видети како ће се кретати цене пшенице и брашна на светском тржишту. „Имајући у виду залихе жита и брашна, и то да стиже нова жетва ускоро,било је неминовно да се морати да се дозволи извоз и свакако да ће на то утицати цена на светском тржишту. Мораће да се одмрзну цене основних животних намирница, када се то деси видећемо опет колике ће корекције бити у складу са ситуацијом на светском тржишту“, истиче Ђоговић.
Професор Економског факултета у Београду др Дејан Шошкић оценио је да раст цена енергената неће бити краткорочан и секундарни ефекти тога ће се прелити на остатак економије кроз смањивање економске активности и притисак на раст цена који долази са стране раста трошкова. Он је у интервјуу за портал Независност.орг рекао да је тешко проценити шире последице рата у Украјини, али да развој догађаја у украјинској кризи може битно променити околности, па и економске последице на Европу, а тиме и Србији. „Оно што је већ сада јасно је да ће наше трговинске везе с Украјином и Русијом бити, и већ јесу, веома отежане или онемогућене. Обезбеђење алтернативних линија снабдевања енергентима је приоритет у овом тренутку, али је то исто прво на дневном реду и Немачкој и другим много већим европским економијама од наше, и питање је колико је то изводиво у кратком року и по којим ценама“, указао је Шошкић, пренела је Бета.
Процена је да ће Европа ући у рецесију! То ће и на Србију двојако утицати. „Прво, кроз трговински канал, мање ће бити прилике за продају наше робе на ЕУ тржишту у условима пада економске активности у ЕУ, а могуће је и да нешто што смо до сада увозили из ЕУ, укључујући и репроматеријале, буде мање доступно и скупље, са негативним последицама на домаћу привредну активност. Друго, кроз инвестициони канал, рецесија у ЕУ, и посебно снажни негативни ефекти који се очекују на Немачку, Аустрију и Италију, учиниће да те земље као значајни носиоци страних директних инвестиција у нашој земљи, смање своје инвестиције у Србију“, рекао је Шошкић.
Директним страним инвестицијама се, по мишљењу Шошкића, у Србији до сада је даван превелики значај, док се запостављало питање уређења институционалног амбијента и образовања становништва као главног покретача домаћих приватних инвестиција. „Додатно, раст инфлације у свету и очекивани раст камата, отежаће задуживање наше земље на међународном тржишту и тиме ће се смањити простор за капитална улагања из буџета, што ће додатно утицати на обарање економске активности у земљи. Ово су само основни и већ сада јасно видљиви канали утицаја на домаћу привреду, али не треба искључити додатне секундарне или терцијарне ефекте“, упозорио је Шошкић. Додао је да ће такве економске последице сукоба у Украјини свакако резултирати и смањењем стандарда грађана, а нема много простора за благовремену одбрану од ценовних шокова из иностранства. „Краткорочним растом вредности динара могуће је на кратак рок ублажити неке ценовне шокове које долазе из иностранства. Нажалост Народна банка Србије (НБС) је тај могући алат ‘за црне дане’ потрошила кроз номинално јачање динара пре неколико година. Од тога тада није било никаквих позитивних ефеката, нити је било икакве потребе за тиме. Само су наши извозници додатно погођени, па и стране компаније…, а увоз је повећан и у доменима где традиционално наша привреда има шта да понуди“, рекао је Шошкић, бивши гувернер НБС. Он сматра да је номинално јачање домаће валуте у условима хроничног трговинског и платно-билансног дефицита земље „погрешан одговор на првом колоквијуму из макроекономије на било ком добром економском факултету“.
Посебно су важни подстицаји пољопривредницима
Поводом забринутости грађана због поскупљења хране, Шошкић је рекао да би требало увести ред у субвенционисању домаћих пољопривредних произвођача, али и домаћих потрошача, и много мање, домаће прерађивачке индустрије. „Субвенције које се дају пољопривреди не смеју да завршавају код трговаца нити код страних купаца. У том смислу верујем да сви пољопривредни производи у чију је производњу новац на неки начин уложен из буџета, приликом евентуалног извоза треба да плате адекватну ‘извозну царину’, којом би се претходно дате субвенције могле вратити у буџет наше земље“, рекао је он.
Такав механизам, по његовим речима би био фер према пореским обвезницима, али би довео и до тога да се раст цена пољопривредних производа на међународном тржишту мање одражава на раст цена хране на домаћем тржишту. „А храна је, као што знамо, велики могући генератор инфлације у нашој земљи јер са преко 30 одсто учествује у индексу потрошачких цена којим се мери инфлација“, рекао је Шошкић. Указао је да поскупљење хране може бити последица лоше пољопривредне сезоне у земљи, али и због раста цена на међународном тржишту.
„Када је лоша пољопривредна сезона у земљи, проблем је донекле могуће ублажити добро постављеним и ефикасним системом робних резерви, али и интервентним увозом из иностранства ако су међународне цене ниже. Ако су, међутим, цене порасле на међународном тржишту, домаће тржиште треба заштити од прекомерног извоза, јер извоз у таквим околностима смањује понуду на домаћем тржишту и де фацто, прелива високе цене хране из иностранства у нашу земљу“, рекао је Шошкић. Тај ефекат се, како је оценио Шошкић, не постиже административним забранама извоза, већ логичним и оправданим увођењем ‘извозних царина’. Додао је и да „у наредном периоду, пре свега, због климатских промена, не треба очекивати стабилизацију цена на том тржишту“.
Посебно су важни, како каже Шошкић, подстицаји домаћих пољопривредних произвођача на домаћем тржишту. „Верујем да је у комбинацији минималних откупних цена, субвенција, извозних царина, ефикасног функционисања робних резерви, осигурања физичких приноса и осигурања финансијских приноса у пољопривреди, интервентног увоза и субвенционисаних кредита за унапређење стабилности и висине пољопривредне производње могуће креирати модел који је добар и за наше пољопровреднике и за пореске обвезнике и за инфлацију у земљи. Мислим да смо ми, нажалост, још увек далеко од таквог модела и отуда цене хране показују непотребно високу нестабилност и често негативно погађају стандард најширег грађанства“, казао је Шошкић. Забрану извоза и замрзавање цена појединих прехрамбених намирница, Шошкић сматра погрешним одлукама „носиоца економске политике који не разумеју функционисање тржишта“, или исхитреним реаговањем мотивисаним политичким маркетингом „с циљем одржавања лажне позитивне слике у предизборном периоду“.
У Србији је инфлација у фебруару 2022. године убрзана на месечном и на међугодишњем нивоу, а један од главних разлога је био убрзање раста цена прехрамбених производа, објављено је у издању стручног часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ). У јануару и фебруару 2022. регистрована је месечна инфлација од 0,8 одсто и 1,1 одсто, као и међугодишња инфлација од 8,2 одсто и 8,8 одсто.
*
Бранислав Гулан је члан Научног друштва економиста Србије, Националног тима за препород села Србије, КОНВЕНТА ЕУ – Мреже за рурални развој ЕУ у Србији, аналитичар, новинар, публициста и књижевник, који се више од пола века бави селом и сељацима, односно чекањем бољег живота на селу. Економиста по образовању, похађао је и завршио у шестој генерацији 1980/81. године, највишу политичку школу у СФРЈ ,,Јосип Броз Тито“ у Кумровцу. Ево и његових најновијих истраживања области којима се бави у последњих пола века рада. Аутор је и троструки добитник награда за животно дело. Две међународне и једне домаће – Друштва новинара Војводине у 2019.години. У издању новосадског ,,Прометеја“, недавно је објављена и нова књига Бранислава Гулана ,,Руралне средине у Србији – Спасавање села и државе“. Књига је проглашена и награђена за најбоље ауторско дело и пројекат у 2019. години ВЕЛИКОМ И МАЛОМ ДАРОДАВНИЦОМ од стране ,,Светионика“ из Крагујевца. У 2020. години аутору је за пројекат истраживања, нестајања и обнове села Србије додељена и уручена МЕДАЉА ЧАСТИ Новог Сада.
