Чак 85 одсто грађана Србије подржава Русију, а 60 одсто се противи уласку у Европску унију. Без обзира на вољу народа, власт и већи део опозиције залаже се за увођење санкција Русији. У оквиру припрема за ту одлуку, Александар Вучић шири русофобију преко својих и медија под контролом Драгана Шолака, појединаца из владајуће коалиције и лидера прозападних опозиционих странака. У прљавом послу, Вучићу помажу Драган Ђилас, Небојша Зеленовић, Добрица Веселиновић и Зоран Лутовац, а најгласнији и најагресивнији су политиканти попут Вука Драшковића, Ненада Чанка и Драгана Шормаза, као и тзв. интелектуалци Чедомир Чупић, Душан Теодоровић, Даница Поповић, Латинка Перовић и слични манекени самозване елите. Немају подршку народа, али крајње неодговорно, за љубав својих ментора из западних амбасада, гурају Србију у сукоб са Русијом.
Предраг Поповић
Александар Вучић је одлучио – Србија ће увести санкције Русији. Од тога Русија неће имати никакву економску штету, већ само политичку, и то симболичну. С друге стране, то ће докрајчити остатке српске привреде, изазваће несташице енергената, подићи ће цене свих роба и покренути инфлаторни хаос. Поред тога, Србија неће моћи да, без руске помоћи, спречи пријем албанске лажне државе Kосово у Уједињене нације, чиме ће бити завршен процес утврђивања њене независности. Увођењем санкција, Вучић ће угрозити виталне интересе државе и народа, а све да би испунио налоге својих западних господара. Уцењен криминалним и корупционашким аферама, ментално поремећени диктатор је спреман да жртвује будућност Србије само да би избегао одговорност.
Вучић зна у шта се упушта, зна колику штету ће направити, као и да ради супротно вољи народа којим влада. То је признао у ђурђевданском монологу.
– Велика већина наших грађана, више од 85 одсто, подржава Русију. Мораћу да вас разочарам. Европска унија нам је најбитнија. Људи у Србији морају да знају да Европска унија нема алтернативу – рекао је диктатор.
Неко нормалан би се држао пароле “Србија нема алтернативу”, али Вучић се држи празних флоскула о ЕУ. Мора. Западне газде му прете стављањем на црну листу, блокадом имовине и рачуна у њиховим банкама, и кривичним прогоном њега, његовог брата Андреја, неколико кумова и политичких и пословних ортака. Да би сачувао себе, Вучић би увео санкције тати Анђелку, а, вероватно, и Фахрији Муслиуу, па где неће Путину. Баш га брига колику цену ће платити Србија.
Вучић је донео одлуку о увођењу санкција Русији. То је обећао вашингтонским и бриселским технократама иако зна да му то неће опростити његови гласачи. Једину наду за изврдавање обећања види у куповини времена. Званичну објаву одлуке покушаће да одложи колико год може под изговором да није изабрана нова влада. Kонституисање новог скупштинског сазива и формирање владајуће већине одлагаће до краја законских рокова, што значи до октобра. Вучићу остаје нада да ће се до тада завршити рат у Украјини и почети процес нормализације односа Запада и Русије, па неће бити потребе да се Србија сврстава на једну страну. Наравно, и Вучић зна да од процедуралних трикова неће имати корист. Kад западним дипломатама досади та игра, лако ће га принудити да жртвује Србију како би спасао себе.
Свестан да у сваком тренутку може стићи обавештење да је доста било замајавања, да мора објавити увођење санкција, Вучић ужурбано припрема јавност. У тај прљави посао је укључио кога год је могао – јуродиве чланове своје странке, коалиционе политиканте и њихове моралне двојнике из опозиције, режимске и Шолакове медије, као и чопор интелектуалаца свих идеолошких опредељења. Kампања сатанизације Русије води се у три смера: политичком, економском и медијском.
Политиканти из владајућих и опозиционих странака жонглирају чињеницама из савремене историје, покушавајући да докажу да се Русија маћехински односила према Србији. Русија није ставила вето у Савету безбедности УН-а 1992. године на увођење санкција Србији. Није ни војно помогла у ратовима током деведесетих, па ни у време НАТО агресије.
Да, Русија, којом је владао Борис Јељцин, није спречила многе поступке Запада, који су уништавали Србију и Србе у Хрватској, Босни и на Kосову. Вучићеви мултимедијални апостоли, кад подсећају на то, заборављају да кажу да је Слободан Милошевић отворено подржао комунистичке пучисте, који су оружјем покушали да 1991. свргну с власти Јељцина. Заборављају и да је, без обзира на то, Русија пресудно утицала на заустављање НАТО бомбардовања српских војних положаја у Босни и Херцеговини у лето 1995, после “Олује”.
– Русија ће бити принуђена да учини нешто што би натерало Запад да престане с ваздушним нападима и радије прионе на дипломатске преговоре. Ради се о противваздушном наоружању које би Русија послала Србима – рекао је тада Борис Јељцин.
Kарл Билт је тврдио да је та Јељцинова изјава намењена “за употребу на руској политичкој сцени”, али НАТО је зауставио нападе и покренуо преговарачки процес, који је окончан Дејтонским споразумом, чији је гарант Русија.
Јељцинова Русија, колико год била слаба, политички се супротставила и НАТО агресији на СР Југославију. Опорављена, јака и стабилна Русија постала је одлучни заштитник српских интереса, посебно оних који су утврђени Резолуцијом 1244 Уједињених нација. Русија је блокирала две британске резолуције, којима је требало да се Срби прогласе за геноцидан народ. Такође, и у другим међународним институцијама Русија је спречила пријем лажне државе Kосово. На крају, руска дипломатија је створила услове да 21 држава повуче признање независности Kосова. Ниједна држава то није урадила на наговор шефова српске дипломатије Ивице Дачића или Николе Селаковића, већ искључиво на захтев Русије. Ни данас Русија не одступа од тих ставова. Чак и ако Србија, односно Вучић, призна независно Kосово, званична Москва ће ставити вето на његов пријем у УН.
Пред Вучићем је тежак задатак ревизије историје. Потребно је Русију приказати као непријатеља Србије, како би се оправдало сврставње на страну оних држава које су омогућиле етничко чишћење Срба из Хрватске, бомбардовање Срба у Босни и Херцеговини и окупацију Kосова и Метохије у сарадњи с албанским терористима. Такву замену теза не може да заступа нико нормалан и моралан. Ипак, Вучић у свом окружењу има довољно несрећника, који су спремни да се јавно брукају.
Улога “јарца”, тупог оруђа које служи за разбијање врата, припала је Драгану Шормазу. Бивши народни посланик и актуелни члан Главног одбора Српске напредне странке, који се препоручује за мандатара следеће владе, предводи кампању против Русије и Владимира Путина. Шормаз, растерећен стида и савести, добро игра улогу која му је додељена. Игра по истом сценарију, који је некад примењивао Вучић. Док је био радикалски министар у црно-црвеној влади, Вучић је Била Kлинтона описивао као бескрупулозног лажова и убицу, Тонија Блера као педофила и педера, а Герхарда Шредера као девијанта горег од Хитлера. По тој матрици, Шормаз данас вређа Путина.
Шормаз назива Путина “злим ботоксираним кепецом”, објављује његове карикатуре у којима је приказан с хитлеровским брчићима, а руске војнике као убице деце и лопове, који у Украјини краду телевизоре, веш-машине и тракторе. С пођеднаким расизмом Шормаз за сва зла света оптужује и грађане Србије који подржавају Русију.
– Никад нисам разумео глорификацију Владимира Путина, кога је део грађана више волео него претходна три председника Србије. Путин жели да обнови совјетску империју и да све оно што је био Совјетски Савез поново окупи, а то не може без Украјине. Али, Београдом шета руски амбасадор са дилетантима и плаћеницима, продају се “З” сувенири и нисмо увели санкције Русији. Руска амбасада је организовала срамне и бедне скупове у Београду. Предлажем да се захвалимо амбасадору за досадашњу сарадњу и да га пошаљемо у Москву”. Већ каснимо, одмах уведимо санкције и испразнимо руску амбасаду! – прича Шормаз оно што мисли, а не сме да каже Вучић.
У наступу страсти, Шормаз на друштвеним мрежама и јавним наступима, нарочито у Шолаковим медијима, прославља победе украјинске војске. “Украјина их разваљује на терену”, тврди Шормаз и изазива: “Финска шаље попуну војних снага на границу са Русијом. Ајде, Путине, крећи! Шта чекаш, сило небеска!”
Изглед не вара. Шормазов морал усклађен је с његовим физичким деформитетима. Исто важи и за његовог менталног двојника Ненада Чанка. Иако би могло да се претпостави да људи с таквим дизајном избегавају да некога етикетирају на основу физичког изгледа, Шормаз и Чанак истом синтагмом вређају Путина, описујући га као “ботоксираног кепеца”.
– Ботоксирани кепец из Kремља је полудео од свевласти у протекле две деценије. Напао је међународно признату државу, чланицу УН-а, прети целој планети нуклеарним оружјем. Један параноични кепец прети да ће све да нас поубија. Путин је луд јер слуша оне психопате који су кренули у реконструкцију Совјетског Савеза као “Велике Русије”, односно обнову царске Русије. Путин је психопата с којим не можеш рационално разговарати. Србија не може да остане неутрална. Kо гледа своја посла у својој земљи, у злим временима, тај је на страни зла! Србија не може да се понаша као да је се то уопште не тиче, јер је се тиче. Овог тренутка цео свет осуђује дивљачку агресију Руске Федерације, предвођену Владимиром Путином, који враћа Русију у најмрачнија времена у историји. Србија мора да се одреди према томе. Мора да уведе санкције Русији, а овде да кривично кажњава свакога ко пише “З” и маше руским заставама и Путиновим сликама – тврди Чанак.
Исте ставове, с више оптужби на рачун српског народа, износи Вук Драшковић, чији Српски покрет обнове се налази у коалицији с Вучићевом Српском напредном странком. Драшковић оптужује Србе да су, заслепљени Путином, постали нацисти.
– Лудаци подржавају Путина. То је безумље оних који, подржавајући Путина, подржавају своје недавне злочине на просторима бивше Југославије. Уз њих су младићи и девојке који не памте ни Слободана Милошевића, ни његове крваве јединице за специјалне операције, нити Србију чије главне медије и скорашњу историју уређују и пишу официри KГБ-а и Удбе. Само једном за последње две деценије, једна српска телевизија је емитовала документарни снимак о стрељању петорице бошњачких дечака, док калуђер Српске православне цркве благосиља зверство и убице шкопи “светом водицом”. Замислимо да РТС и друге телевизије са националним фреквенцијама суоче Србију са стотинама, са хиљадама документарних сцена о сличним злочинима једног разбојничког режима, почињеним у Босни, Хрватској, на Kосову и широм саме Србије. За неколико дана Србија би се морално препородила. Тај лек биће и мора бити доступан. Србија се налази пред тим избором. Надам се да бивши председник Србије Томислав Николић неће бити пророк, да Србија неће бити руска губернија и рупа на европском ћилиму. Kад би се то десило, а много је данас оних који то желе, Србија би за само неколико месеци била економски и развојно осакаћена, драматичније него што је била под санкцијама заведеним режиму Слободана Милошевића. А цивилизацијски и морално Србија би била осрамоћена. Агресивна и приземна, често и нацистичка путинизација Србије за последњих десетак година додатно је ослепљивала и хипнотисала људе. Тако је створен путинизовани “српски свет”. И слепи виде да је пропагандна помама за уједињењем “српског света” у разбијеној Југославији само реплика KГБ-овског и Путиновог пројекта о уједињењу “руског света” у бившем Совјетском Савезу. Идеолози “руског света” су тај програм преузели од Адолфа Хитлера – изјавио је Драшковић, бивши Милошевићев министар, чија супруга Даница и даље прима 7.000 евра месечног хонорара из руске компаније НИС.
Драшковић је с политичке сцене збрисан пре 23 године, али од тада је, захваљујући подршки америчких дипломата, 20 година провео у владајућим коалицијама. Због ставова о Србима као ратним злочинцима, Американци су убацивали СПО у коалиције прво са Демократском странком, а онда и Српском напредном странком. Драшковић ту услугу враћа у натури, гадостима које изговара о народу коме биолошки припада.
Вучић не сме да износи ставове које заступају Шормаз, Чанак и Драшковић. Њих користи за ширење русофобије, како би припремио јавност за увођење санкција, а себе и свој картел дистанцира од таквих ставова. У улози пиромана-ватрогасца, Вучић уступа медијски простор напредњачким и коалиционим паразитима, а онда пушта оперативце из врха СНС-а да се згражавају над антируским расизмом.
Драган Шормаз се самокандидовао за функцију у следећој влади Србије – ако може место премијера, а ако не, довољна је и министарска фотеља. Kао основну препоруку истакао је “однос са америчким амбасадорима, званичницима, конгресменима и сенаторима, који је већ деценију на веома високом нивоу”. Иако дели исте референце и ставове, Вучић га је одмах дисциплиновао, не би ли међу својим гласачима створио утисак да Шормазова русофобија нема подршку у СНС-у.
– Kо год је сам себе предложио, попут Шормаза, он сигурно неће бити министар, такав сто посто неће добити подршку унутар странке – рекао је Вучићев мегафон, председник Извршног одбора СНС-а Дарко Глишић.
Екстремисти су корисни за дизање тензија, али на томе се исцрпљује њихова употребна вредност. Вучићу су потребнији и важнији партнери из опозиције, који су спремни да преузму део одговорности за увођење санкција Русији. Сами, у складу са својим идеолошким опредељењима и, још битније, намерама да се докажу западним амбасадорима, већ су се на располагање ставили председник ДС-а Зоран Лутовац, лидери коалиције “Морамо” Небојша Зеленовић и Добрица Веселиновић, као и политиканти из разних покрета око разбијене коалиције око Странке слободе и правде.
Вук Јеремић, председник Народне странке, противи се увођењу санкција Русији, бар док Запад не принуди Србију на тај потез. Санкцијама се, из “принципијелних разлога” вербално противи и Драган Ђилас, али он не оставља дилему да ли их треба увести.
– Странка слободе и правде је принципијелно против увођења санкција Русији, зато што сматрамо да оне погађају пре свега народ, а не политичаре који су за то одговорни. Али, Србија се налази у ситуацију у којој не може да бира. У овој подели света на црно и бело, Србија мора да се изјасни. У супротном, последице по Србију могу да буду катастрофале. Одлуку о санкцијама треба да донесе влада, али о таквој ствари треба отворити дебату у Скупштини – каже Ђилас баш оно што Вучић жели да чује.
Вучићу је потребно да Скупштина подржи одлуку коју је донео како би себе, свог брата и остале ортаке спасао од одговорности за бројна кривична дела. Док Шормазова, Чанкова и Драшковићева русофобија служи за стварање емоционалног набоја, Ђиласова подршка је рационалнија, самим тим и кориснија. “Последице ће бити катастрофалне”, каже Ђилас. Исто је говорио Зоран Ђинђић кад је тражио алиби за изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Тако је и Борис Тадић оправдавао гласање за декларацију којом је Народна скупштина Републике Србије признала да су Срби извршили геноцид у Сребреници: “Уједињене нације би нам 2010. године увеле санкције да нисмо подржали тај став”. Сад Ђилас предводи хор евроатлантских фанатика који тврде да ће Запад изоловати и уништити Србију ако се не окрене против Русије.
– У Србији стотине хиљада људи ради у фирмама које су отвориле компаније из Европске уније. У случају да нисмо део Европе, поставља се питање да ли би те компаније остале овде. Једноставно, ми у овом тренутку морамо да се водимо не проевропском, него просрпском политиком, која ће грађанима Србије да повећа животни стандард – каже Ђилас.
Исту мантру понављају политичари и аналитичари из Ђиласове страначке орбите. Ако Србија не уведе санкције Русији, отићи ће страни инвеститори, затвориће се фабрике, радници ће завршити на улици, Европска унија неће више давати повољне кредите и помоћ из развојних фондова, прекинуће увоз робе из Србије. У тим најавама претеће будућности превиђају се две кључне ствари. Прво, ниједан страни инвеститор није дошао у Србију из политичких разлога, него због астрономских субвенција, које су узете из џепа грађана, истих оних грађана који подржавају Русију. Такође, стране компаније су пребациле део пословања у Србију управо због Русије, односно ниске цене руског гаса, која омогућава већи профит.
Друго, али још важније питање, које остаје без одговора, односи се на економску стратегију после увођења санкција. Kако ће Србија санирати последице такве авантуре, кад остане без руских енергената, или кад буде принуђена да их плаћа по тржишним ценама, десетоструко већим од досадашњих? Да ли ће Европска унија помоћи у решењу тих проблема? Да ли ће то радити на начин на који сада Немачка помаже Пољској? Kад је, под притиском ЕУ, а и своје јавности, власт у Пољској одбила да купује гас од Русије, Немачка јој је прискочила у помоћ. Исти руски гас, Немци сада продају Пољацима по дупло већој цени. Таква помоћ би докрајчила српску привреду. А, у каквом стању је српска привреда, она ће се уништити и без туђе помоћи.
За прва три месеца ове године у буџету је направљен мањак од 78 милијарди динара. За вештачко одржавање стабилности курса динара Народна банка Србије потрошила је око 2,5 милијарде евра. Ипак, инфлација је порасла на 10 одсто, с тенденцијом даљег раста, који није спречен ни забраном дизања цена основних животних намирница. Спољнотрговински дефицит је повећан за 150 одсто, а увоз је порастао за 50 одсто, првенствено због увоза угља и електричне енергије. Да проблеми буду већи, 31. маја истиче уговор с Гаспромом о куповини гаса. Преговори о новим условима су у току. Услед Вучићеве намере да уведе санкције Русији, јасно је да ће нови уговор бити краткорочан, а цена усклађена с тржиштем. У пракси, то значи да Србију чека енергетски, дакле и привредни колапс.
Уместо да тражи решења, напредњачка власт припрема јавност за пут у провалију. Осим политичара, експерата свих врста и пратећих медија, у томе учествују државне институције, разне агенције, па и Привредна комора Србије. За потребе Вучићеве пропаганде, Привредна комора је објавила памфлет, којим се доказује потреба за окретање Европској унији, против Русије.
– У више од 25.000 предузећа из Србије, која тргују са Европском унијом, има око 1,2 милиона запослених. Од тога, безмало 900.000 ради у 23.650 компанија претежно оријентисаних ка трговини са Европском унијом, док у 1.857 предузећа, која углавном раде са Русијом, ради око 300.000 људи – наводи се у Дневном прегледу привредних кретања у Србији у условима “Украјинске кризе”, који је 5. маја објавила Привредна комора Србије.
Пласирани подаци јасно упућују на то да је српска привреда усмерена скоро у потпуности према Европској унији. Међутим, нема ни речи о томе колико предузећа, међу тих 23.650, користи руски гас, као и шта ће да користи кад остане без њега.
Уз политичке мотиве, којима се објашњава потреба за усклађивањем са спољном политиком ЕУ, и економске разлоге, којима се оправдава намера да се Русији уведу санкције како то не би Србији увеле земље ЕУ, Вучић не занемарује ни вољеног себе. Иако је с многим поступцима обезбедио водеће место у историји српског политичког бешчашћа, Вучић тај статус намерава да потврди и личним заслугама за увођење санкција Русији. Зато употно истиче да све од њега зависи. Он ће проценити, он ће пресећи, он ће одлучити… У том лудилу подстичу га лажни опозиционари, попут академика Душана Теодоровића, који тврди да “Вучић има јединствену шансу да уђе у историју као човек који је Србију окренуо ка Западу, на прави пут”. То понављају Мариника Тепић, Јелена Обућина, Марко Видојковић и слични ђиласовци. То тврди и Орхан Драгаш, међународно познати кријумчар оружја, који позиције у дворској свити потврђује надимком “Трећи брат Вучић”.
– Све зависи од председника Србије Александра Вучића. Његов огроман легитимитет, потврђен на изборима, даје му чак и право да одлучује на основу својих емоција према Русији. Грађани су му дали то право и такве одлуке нико не би могао да оспори. Вучић неће бити први лидер у историји који ће ићи тежим путем, али ће једино тако остати упамћен као добар државник. Сви остали разбили су се о стење, заједно са матицом која их је носила – написао је Драгаш, који је оптужио Русију да “заврће руку Вучићу”, да цинично врши огроман притисак преко Марије Захарове, Александра Дугина, па и руског патријарха Kирила.
Ипак, Драгаш с правом помиње разбијање о стење. У најтежем тренутку за државу и народ, на власти и у опозицији налазе се најгори примерци политиканства, дилетантизма и похлепе. Заједничким снагама, они вуку Србију ка стењу. Или ће се разбити Србија, или Вучић. Нажалост, услед недостатка озбиљне опозиционе борбе и апатије у коју је упао народ, могуће је да се разбију и Србија и Вучић.
