Поменута одлука Васељенске патријаршије за одстрањивање раскола у коме је деловала црква у Северној Македонији, како се указује и у Скопљу, не значи и томос о аутокефалности
Васељенски патријарх Вартоломеј данас је у манастиру „Балаклија“ у Истанбулу архиепископу Стефану предао Патријаршијски акт за пријем Охридске Архиепископије у богослужбено и канонско јединство, објављено је у Скопљу.
После богослужбе, пријемом поменутог акта Светог синода Васељенске патријаршије „одстрањује се вишедеценијски раскол са древне Охридске Архиепископије“, православне цркве у данашњој Северној Македонији.
Црквена делегација из Скопља предвођена архиепископом Стефаном борави у Истанбулу, где би у Фанару у недељу на празник Силаска светог духа на апостоле, требало да саслужује на заједничкој литургији са васељенским патријархом Вартоломејом.
Поменути данас уручени акт је усвојен и саопштен у Истанбулу на синодском заседању 9. маја, којим је Васељенска патријаршија признала црквену јерархију предвођену архиепископом Стефаном „за канонску и валидну у свеправославном свету успостављањем канонског и литургијског општења са њом“.
– Уз то, како је тада саопштено, Васељенска патријаршија „издаје и адекватан Патријаршијски и синодски акт“, којим је прецизирано да се „као име Цркве признаје „Охридска, имајући у виду област њене надлежности владања у границама државе Северне Македоније“.
Тада је „остављено“ да „Црква Србије уреди управна питања између ње и Цркве у Северној Македонији, у оквирима светоканонског чина и црковног предања“.
Поменута одлука Васељенске патријаршије за одстрањивање раскола у коме је деловала црква у Северној Македонији, како се указује и у Скопљу, „не значи томос о аутокефалности којим се званично регулише међународно име и статус наше Цркве, већ је израз очинске љубави и бриге Васељенске Патријаршије и представља објаву да она више није у шизми и расколу са свеукупном православном Црквом и њени свештенослужитељи могу да саслужују са свештенослужитељима других помесних православних цркава, док за утврђивање коначног статуса предстоје додатни преговори“.
На Сабору Српске православне цркве (СПЦ), 16. маја одобрено је канонско јединство са МПЦ – Охридском архиепископијом, прихватајући „општепризнати канонски статус најшире могуће аутономије, односно потпуну унутрашњу независност МПЦ додељену 1959. године“. Заједничком архијерејском литургијом за успостављање литургијског и канонског општења МПЦ-ОА и СПЦ у саборном храму „Свети Сава“ у Београду заслуживали су патријарх српски Порфирије и архиепископ охридски и македонски Стефан.
Потом је на другој заједничкој литургији у Скопљу у Саборном храму Св. Климент Охридски, 24 маја, патријарх Порфирије благословио аутокефалност МПЦ-ОА. Већ 6. јуна патријарх Порфирије је архиепископу Стефану у Београду уручио акт потврде одлуке СПЦ да одобри и благослови – аутокефалност МПЦ-ОА. Најављено је да ће документ бити достављен и другим православним црквама. У акту се прецизира сагласност за пуну аутокефалност и која се односи на матичну земљу где делује МПЦ-ОА, као и на дијаспору.
Грчка забринутост
Уочи посете црквене делегације Скопља Васељенској патријаршији у среду се огласио Свети синод Православне цркве Грчке, саопштењем да је „Атинска Архиепископија са задовољством примила писмо Васељенске Патријаршије којим се извештава о исцељењу раскола од 1967. године и успостављању црквеног општења“ свете Охридске Архиепископије. Истовремено, Свети архијерејски синод Атинске архиепископије изражава озбиљну забринутост због писма Патријаршије Србије, пре свега, „због коришћења имена „Македонска православна црква“, јер се на тај начин задире у унутрашње ствари Грчке цркве која, такође, под својом надлежношћу има област звану Македонија“.
Забринутост синода у Атини, како се наводи, додатно је „још већа, и због наводног додељивања аутокефалије од стране Цркве Србије, јер, једина надлежна институција за додељивање аутокефалности јесте Свечасна Васељенска Патријаршија“.
М. С.
Наслов и опрема: Стање ствари
