ЕУ је скинула рукавице. Од чланства нема ништа, али без обзира, морамо признати „Косово*“, увести санкције Русији и довести државу у ред, уздуж и попреко, јер је унеређена – уздуж и попреко. То је тај визионарски, храбри, самостални, ванвременски, непоновљиви и историјски успех десетогодишње политике Александра Вучића и његових војника. Наравно и 50 милијарди спољног и 20 милијарди унутрашњег дуга, у некој валути…
У замену за муда Марјанова, ЕУ експлицитно тражи признање „Косова*“. Курти слави највеће „успехе“, а лице са потернице и под међународним санкцијама каже „вратио сам се“. Национални парк Брезовица је отуђен од Србије, грб и СРБ крију се иза налепница, а Валач, Газиводе, Трепча и Обилић су код Турака и шћиптара.
Љубавници ваде прљави веш којим засипају полицију и правосуђе, чиме баршунасто прекривају санкције Русији. Београд, Ниш и Нови Сад се даве, а доктор Шапић би да поставља саобраћајне знаке – забрањено пливање и глисирање. Кинези руше планине и граде затворе у Србији. Пуцњаве, убиства, рањавања, туче, наркомани, дилери, педофили, Јовањице, Крушици, Иљушини, мигранти, одликовања, блинде, „бомбе“, бензин, дизел, гас, ЕПС, Телеком, ТЕНТ, мазут, блато, Влада, скупштина, здравство, просвета, војска, полиција, правосуђе, црква, држава – све је разорено!
Прва владавина црвено-црне-јуловске коалиције успела је да после санкција и хипер инфлације потпише Кумановску капитулацију и отвори врата незапамћеној сатанизацији Срба и Србије, а друга владавина је у потпуности опљачкала, задужила и излудела народ, те демолирала државу и систем.
Србија је преживела Турке, балканске, Први и Други светски рат, НАТО агресију, али тешко ће преживети десетак година „мира и стабилности“ Јајиначког клана и његових војника. Дубока економска, привредна, сигурносна, безбедносна, здравствена, образовна, дипломатска, територијална и морална криза, свакодневно се маскира путем националних фреквенција и режимским смрадоидима дугиних боја, који фабрикују невероватне количине медијских фекалија којима мажу очи и мозак становништва.
Избезумљени преостали косовски Срби већ два пута запомажу да им се врате одузете институције и држава, па макар за почетак то било само на северу АП КиМ, али Вучић не да глогов колац у косовску „независност“. Уместо повратка 999 српских војника и полицајаца, у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, он им шаље Милана Радоичића, који ће са Панчићевог врха, „руководити одбраном“ севера АП КиМ, јер, забога, Курти само што није кренуо у фронтални напад.
За то време, Аљбин завршава демонтажу „Српске“ листе и стављања тачке на ЗСО. Харадинај и Тачи су искористили Бриселски споразум и Вучићеву издају АП КиМ, да каптирају бивше чланове Самосталне либералне странке Слободана Петровића и тај отпад преведу у „Српску“ листу, да би их потом инсталирали да управљају општином Штрпце. Никад сити Петровићеви лопови и шћиптарски плаћеници, кренули су да муљају са земљиштем националног парка Брезовица, где су згрнули силне милионе (еура) кроз издавање грађевинских дозвола.
Хомогена и монолитна српска општина Штрпце, у пар година постала је шћиптарско мега градилиште, а српски национални парк Брезовица претворио се у мафијашки Лас Вегас Албанаца из целог Отвореног Балкана. Етничка струтура је неповратно нарушена, а то је био главни шћиптарски циљ. Извођачи радова из „Српске“ листе више им нису потребни – завршиће у шћиптарским казаматима, а баш то су и заслужили. Иста судбина задесиће и остале Вучићеве издајничке извођаче радова у Грачаници, па и Гњилану. И север ће доћи на ред.
Сергеј Лавров није могао да слети у Србију, али који дан касније, Вучић и Шолц одлетели су заједно до Солуна, да наставе стварање „Велике Албаније“. Влада хода по трновачком трњу, а Вучић покушава да се опере тако што пујда све више својих керова да лају и да се кољу око костију. Амерички Инцитатус припрема се да преузме напредњачко кормило и настави да тапше. Параопозиција ћути и броји дане до добијања посланичког имунитета, прве плате и радује се ресторанској сармици од зеља, преливено киселим млеком.
Сатрли су Србију. Не зна се ко пије, али се зна ко плаћа – сви ми! Срби су постали потрошна роба и роба за подсмех и понижавање. Фијат ће извести више Срба него ромобила.
Ослобођење Србије од мафије и издаје је неминовност, а после тога креће велики ресет на народна подешавања. Дилетанти, лопови, издајници, багро – зидајте затворе, а не стадионе. Требаће вам.
