Тона пелета у Србији је за 130 евра скупља него у Аустрији, док је цена кубног метра огревног дрвета дупло виша. Када се упореде ове цене основно питање је ко грађане Србије “дере” и наплаћује астрономске цене. Саговорници кажу да је криваца неколико, али да је главни заправо држава.
Фото: промо
Треба напоменути да је просечна плата у Аустрији 1.500, а у Србији нешто више од 600 евра.
Фото: промо
Иста ситуација је и када се упореде цене огревног дрвета. У Србији за кубни метар треба издвојити од 50 до чак 100 евра. У Аустрији то кошта око 50 евра.
Економиста Горан Радосављевић каже да не постоји само један кривац за високе цене, али да је једно сигурно – цене у Србији нису реалне.
„Ми имамо једног монополисту у трговини електричном енергијом, једног у трговини гасом, а једино тржиште које је либерализовано је тржиште нафтних деривата – а ништа боља ситуација није ни на тржишту пелета“, каже економиста др Горан Радосављевић.
Србијашуме, произвођачи, понуда и тражња – криваца је много
Саговорник подсећа да је највећи део дрвета које се користи за прозводњу пелета у рукама државе – јавног предузећа „Србијашуме“.
„Наравно, биомаса за производњу пелета постоји и код приватника, али су њихове шуме углавном у лошем стању, тако да највећи део припада држави“, каже Радосављевић.
Он објашњава да су грађани били у прилици да чују различита објашњења о томе због чега је цена пелета све виша и виша, али да кључ проблема лежи у томе што на тржишту готово да нема конкуренције када је у питању набавка биомасе за производњу.
Према његовим речима, на цене је утицало то што су произвођачи, услед притисака због општег раста цена и инфлације, одлучили да цене подигну, јер се воде тиме да, ако су поскупели нафтни деривати, они могу да подигну цене огрева. Међутим, таква претпоставка је без превеликог основа.
Произвођачи су као изговор за раст цена искористили поскупљење нафтних деривата. Чињеница је да су они поскупели и у Аустрији али цена пелета није достигла бројку као у Србији.
„Раст цена нафтних деривата није сигурно у тој мери утицао на раст цена кубика дрва или пелета, то је нереално, поготово ако цене упоредите са ценама у региону или, у овом случају Аустријом”, каже Радосављевић.
ЈП Србијашуме – не поштује уговоре и пуни џепове
Као главног кривца за ситуацију на тржишту Зоран Дракулић, власник фирме за производњу пелета „Биоенергy Поинт“, недавно је означио Србијашуме. Рекао је да њихов дуг према његовој компанији износи 41.000 кубних метара дрва за производњу пелета, те да су управо Србијашуме криве за превисоке цене ове врсте огрева.
„Србијашуме су нелегално потписале уговоре са већим бројем ‘фирми’, које не послују у дрвној индустрији, да га добијају по званичним ценама од 4.160 динара по кубном метру, а произвођачима пелета препродају по ценама и до 9.000 динара“, рекао је он.
Како је навео, ЈП Србијашуме требало је, према уговору, да компанији „Беионергy Поинт“ испоручи 11 камиона дрвета за производњу дневно, али су достављали два или три камиона.
У „пелет бизнису“ и породица трговца оружјем
Одговор на питање због чега су цене огрева у Србији све више, што се не може рећи за, у овом случају, Аустрију, од Србијашума редакције „Нове“ није добила одговор.
Да је то постао уносан бизнис, постало је јасно када је откривено да је једна од највећих фабрика за производњу пелета у Србији, Спероу из Варварина, у власништву породице Слободана Тешића, финансијера СНС-а и трговца оружјем на црној листи САД.
Према писању НИН-а, управо фабрика Тешића производи више од 12 одсто годишњих потреба Србије.
